Српска школа у Јужној Африци

Српска заједница у Јужној Африци једна је од наших најмањих и најмлађих на свијету, стара тек неких сто година, али врло активна и утицајна.

Од прије неколико година, захваљујући професорки разредне наставе Виолети Павловић-Мариновић, српски језик је уведен у образовни систем Африке и изједначен са енглеским, француским или њемачким језиком.

Она живи у Јоханесбургу, који још називају Џози, Џобург или Еголи, што значи златни град. У „златном граду” је најбројнија српска заједница на овом континенту и једина српска школа у Африци у коју тренутно иде тридесетак ученика.

,,У Африци тренутно живи око 20.000 Срба, највише у Јоханесбургу и Кејптауну. Имамо и Цркву Светог Томе, једина на афричком континенту у којој се поред Срба окупљају и православци афричког порекла, и нашу допунску школу „Свети Сава”, код Министарства просвете регистрована 2009. године. Радимо по наставним плановима и програмима Србије, а ђаци уче из наших уџбеника које је обезбиједила Канцеларија за дијаспору“, прича Виолета која у Србију долази једном годишње.

,,Свака помоћ је добродошла и материјална и морална“, каже професорка која је отишла из Београда са непуних 26 година, сада већ далеке 1993. године, желећи да упозна друге културе и други начин живота.

Да би поставила школу на ноге, Виолета је прве двије године волонтирала, а сада јој плата, која није довољна за живот у Африци, стиже из Србије. Ради на уговору и плаћена је само за рад са основцима.

Школа се издржава захваљујући донаторима, амбасади, Српској православној цркви, помажу и разна министарства, али и сами родитељи на чију иницијативу је школа основана, јер су жељели да њихова дјеца сачувају нашу културу и језик.

,,Упоредо са оснивањем школе у Јоханесбургу, текла је борба и за признавање српског језика као матерњег језика за дјецу емиграната и као изборног предмета за дјецу која су рођена у Јужној Африци. То значи да је данас српски језик признат у курикулуму од четвртог разреда основне школе и до четвртог разреда средње школе у Јужној Африци и по томе смо јединствени у свијету. Матуру је већ положило седморо ђака и они су уписали факултете“, објашњава ова професорка.

Питамо је како изгледају часови у школи и које су то лекције око којих се највише муче наши ђаци. Она одговара да су проблем падежи, као и изговарање слова којих нема у енглеском језику, попут „љ”, „њ“, „ћ” или „ч”.

,,Деца која долазе из мјешовитих бракова у породицама говоре и друге језике, тако они до шестог разреда мијешају енглески и српски рецимо, али када савладају ћирилицу и почну да читају, све дође на своје мјесто. Тренутно у школи имамо три групе ученика, од предшколаца до средњошколаца, а учи се географија, историја, музичко, ликовно, имамо и вјеронауку“, каже Виолета.

Она додаје да су Срби у Африци интелектуалци, међу њима су инжењери, менаџери, директори грађевинских фирми, љекари… У Јоханесбургу се живи брзо и скучено. Велике су раздаљине и висока стопа криминала, па нема слободе и сигурности, а 90 одсто времена се проводи у колима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: