Цетињски ,,Књижевни лист“ 1901: ,,Горски вијенац“ је понос српском племену, вјечна слава Његошевом имену!

Србин слуша ту пјесму ватрену, по б’јеломе св’ету разглашену, па узима Горског В’јенца цв’јеће, залијева, те увенут неће – то је понос српскому племену, вјечна слава Радину имену, стихови су којима је опјеван владика и господар Црне Горе, један од најславнијих Срба, Петар Други Петровић Његош, а који су објављени у цетињском ,,Књижевном листу“ 1901. године.

Цетињски мјесечник који је излазио током 1901. и 1902. године објављивао је родољубиву поезију бројних српских пјесника, истакнутих и мање познатих из разних српских крајева, а ови стихови посвећени великом Његошу и његовом дјелу ,,Горски вијенац“, које представља једну од најзначајнијих творевина српске књижевности и филозофије, написани су у Дубровнику.

Његошу

Гром удара у високе горе,
Али Ор’о грома се не боји,
Већ с Ловћена пази на злотворе,
И гр’јехе им из висине броји.

Хитру муњу под небом освоји,
Па гдје страшне стихије се боре,
Ту Дух врли за слободу поји,
А пјесма је као бурно море.

Србин слуша ту пјесму ватрену,
По б’јеломе св’ету разглашену,
Па узима Горског В’јенца цв’јеће.

Залијева, те увенут неће,
То је понос српскому племену,
Вјечна слава РАДИНУ имену!

* ,,Књижевни лист“ уређиван је од стране књижевног одбора „Друштва Цетињске читаонице и Горског вијенца“ са Цетиња.

Прочитајте још:

https://www.in4s.net/njegos-o-vi-srbi-svud-li-srpstvujete-duznost-cojstva-pravu-ispunjate/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: