Шаторски дочек

Пише: Горан Шћекић

Мајка чека дијете с пута, студент чека резултате испита, болесник чека зору.

А наш предсједник чека вирус.

Само га вирус може спасити од набујалог револта широких маса незадовољних грађана.

У власти се нико не боји вируса.

Од вируса може да се прележи у кревету неколико дана.

А од незадовољне масе народа може да се прележи у Спужу много година.

Колико га жељно ишчекују, видјело се у Подгорици.

Подигли су шатор, позвали трубаче, још само вирус да се појави.

Предсједник ће га дочекати с боцом ракије, како и приличи по црногорским обичајима.

Када вирус стигне, владино весеље ће трајати до зоре.

Послије тога ће га пуштати у шетњу улицама, недјељом и четвртком.

Међутим, велика је паника на двору.

Свим земљама у окружењу је стигао вирус, а у малој Црној Гори га још нема.

Можда вируси не долази у мале државе. Можда су вируси превелики, да би стали у малој држави.

Можда им треба упутити позив.

Међутим, вируса нема, а народ шета у све већем броју.

Предсједник сваке ноћи чека вирус и слуша пјесму:
„Пукни зоро, мога Мила пробуди, па да види ко му долази“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: