Одисеја у сајбер свемиру

Пише: Дарко Прелевић

Можда и не живимо толико стваран живот колико нам се чини. По једној теорији, свако од нас је модел у компјутерској симулацији којом управља супер цивилизација из будућности.

То би значило да ми тренутно живимо у перфектно симулираном простору и времену, окружени креираним догађањима као врстом забаве за припаднике неке супериорне цивилизације која чак и не мора да буде људског поријекла.

Сценарио по којем смо затворени у сајбер-свемиру је већ послужио као инспирација за бројне SF филмове, међу којима је свакако најпознатији Матрикс.

Матрикс је лажна реалност, односно сан који је створен да директно имитира реалан живот, а смисао људског постојања је сведена на генерисање енергије потребне машинама које су преузеле примат над људима.

У Матриксу прави живот постоји, али је временски испред и није нимало угодан.

Мала бласфемична дигресија: сјећам се да је Богдан Тирнанић прогласио Матрикс првим ремек дјелом XXI вијека, иако је филм направљен 1999. Кад бисте питали истинског хришћанина, ако Исус Христ није истина, што он бира, он би изабрао Христа; тако и ја између истине и онога што је тврдио Богдан Тирнанић, пристајем да Матрикс јесте прво ремек дјело XXI вијека.

Пар философа су изнијели хипотезу да постљудска цивилизација неизмјерне компјутерске моћи не би оклијевала да створи изузетну компјутерску симулацију прошлости, прецизну до најситнијих детаља, која би подразумијевала и осјећајне, иако симулиране, појединце који савршено тачно опонашају реални свијет било ког периода људске историје. Они сматрају да ми дефинитивно живимо у таквој, компјутерски створеној “реалности”.

Вјерујем да сам један од многих којима идеја да живимо у симулираним условима звучи потпуно сумануто, застрашујуће и апсурдно.

Ипак, кад би све то била истина, имао бих много тога да замјерим “програмеру” који је био задужен за мене.

За почетак, кад већ нисам висок и плавоок, штета што је омашено да не будем благословен барем неким талентом, па да на примјер, имам глас Арона Невила. То би ми била сасвим довољна компензација.

Ипак, пусти ђавола, могао сам и много горе да прођем.

Кад размислим, можда би само била довољна интервенција “одабраног доктора мехатроничара” да ми софтверски смањи бол у лумбалном дијелу кичме. Њему би то била ситница а мени би пуно значило. Бол у лијевом рамену и висок притисак бих оставио за неки други пут.

По Библији, Бог је створио свијет према свом лику, и то је подразумијевало способност избора, односно могућност да сами доносимо одлуке. То значи да он није унапријед одредио како ће изгледати наш живот.

Вјерујем да бисмо и у свијету компјутерске симулације имали извјесну слободу избора.

Ипак, здравије по све нас је да не шпекулишемо у каквом свијету живимо, већ да узмемо пилулу (бјеше ли плава) да се лакше са кауча даљинским управљачем лансирамо назад у само наш, приватни Матрикс.

Прочитајте још:

Како унијети печење у ЕУ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: