Ко не види Ковид, видјело га чудо

Пише: Емило Лабудовић

Корона, илити Ковид 19, још није стигао, а кад ће не знамо. Тако би, телеграфски, могао да гласи извјештај о стању нације у овом тренутку. А ако би се ишло у танчине, вјероватно би била истакнута апсолутна спремност домаћег здравственог система да „ђекну“ двадесет првог вијека дочека како и приличи.

Ту су шатори, пар соба у Инфективној клиници „обољелој“ до рушења, медицинске екипе, респиратори, возила. Та, јесмо ли „тигар на Балкану“ или нијесмо? А и познато је да се корона гнијезди међу змијама и да на тигрове нема куд. Додуше, онај Мугоша из Института се најежи и од саме помисли да у неку нашу луку уплови један крузер са само једним зараженим који би очас инфицирао бар још триста, а онда за „наше“ не би било мјеста. Толико о епидемијским капацитетима.

Међутим, ситуација је далеко од сваке шале. Баук вируса кружи свијетом, што би рекао покојни Маркс, и све земље су се удружиле у покушају да га зауставе. А много брже и од самог вируса, шири се страх од њега и то више нико не може да заустави. Уосталом, стампедо на продавнице најбоље свједочи о томе. Као ни један прије њега, а било их је разних и ништа мање опасних (птичји, свињски, САРС…), „ковид“ је прије него болнице, амбуланте, карантине… запосјео друштвене мреже и, по систему „добро обавијештених кругова“, „сестре од стрица доктора из Института“, „чистачице из владине установе“ претиче званична саопштења и изјаве.

Али, биће шта ће бити, а како ће бити знаћемо кад буде.
Мање драматично али ништа мање помпезно, Црном Гором и њеном друштвеном сценом ових дана се шири још један вирус – вирус „а ла монтенегро неопатриотизма“.

За разлику од ковида чије се поријекло још испитује овом „е вива, Монтенегро“ зна се и узрочник а ни преносиоце није тешко пребројати. Извор му је у новом ничим изазваном насртају на „независну и новим вриједностима окренуту“ Црну Гору а зна се и од кога. Зато се морало устати на ноге и сврстати час под црвени а час под зелени барјак. Они који су задужени не кредитима већ привилегијама, они који уз, за европске прилике, скромне плате „уштеђују“ више него што се и у Швајцарској може (ако сте помислили на „бијелог орла“ у одијелу министра сами сте криви), они који као мали чиновници имају некретнине као да су из породице емиратских шеика (ич не мислим на благајницу ДПС), нигдје и ничим остварени а добро ухљебљени академици, пензионисани домољуби… и многи други јер се њихов број пандемијски шири тако да већ могу да испуне осредњу салу, устали су листом, мада је Божић давно прошао.

Чак се и онај што од свега најбоље зна да плива а капицу и купаће је замијенио листер одијелом, у име свих који носе националну црвену и зелену заклео да неће дати домовину. Коме је неће дати не рече директно, али његово смркнуто лице јасно је говорило да Срби, Руси, попови, литијаши… „no pasaran“!

Да би се спријечило дивљање „ковида“ надлежни пријете забранама свега, масовних окупљања поготово. Да су нанишањене литије види и онај ко „ковид“ не види. Уз литије, карантин пријети школама, али и спортским приредбама тако да ће онај пливач у листеру све своје „устанике“ имати под контролом и у карантину.

А у карантину су и они други који којевитезају исту пјесмицу: не дамо, те не дамо! У карантину не простора него ума у којем „бол болују“ још од 1918. па никако да изађу, а вирус хара ли хара. Једини њихов који (још) није у карантину је „неупитни“ отац нације који између Мајамија и Дубаија увијек има веома важан државни посао о коме се јавно не говори али на који се јавно путује владиним авионом.

Ако је за утјеху, све пролази па и вируси. Проћи ће и корона и оздравиће и нација и човјечанство. Бринем само за ове у карантину и њихов вирус. Јер, то кад у’фати, не пушта“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: