Соколска жупа Београд и бугарски Јунаци

Савез сокола се трудио да што више учврсти везе имеђу јужнословенских народа, Словенаца, Хрвата, Срба и Бугара. Због сукоба око Македоније то је било тешко остварити. Чехословачки соколи из Софије су били посредници у зближавању сокола и Јунака. Позвали су др. Михаила Градојевића 1926. да дође у Софију. Он је известио о томе старешину Југословенског соколског савеза Е. Гангла, који му је одобрио одлазак у Софију. Посаветовао се Ђуром Паунковићем, др. И. Рибаром, др. Срђаном Будисављевићем, Бранком Живковићем и другима. У Софији делегација Јунака је у разговору са Градојевићем истакла да је Струмички атентат био политички акт њихових непријатеља. Они су га осудили. И они у својој земљи морају да се боре против непријатеља зближења и узајамности. Градојевић је посетио посланика у Софији Милана Ракића и обавестио га о циљу доласка. Саслушавши га, Ракић је одобрио његов рад, истакавши да је међусобно зближење обострани интерес, за што ће увек имати његову потпору. (1)
Београдски соколи посетили су 1935. Бугарску и пет дана боравили у Софији. Соколи су очекивали учешће бугарских Јунака на покрајинском слету у Суботици 1936. Пошто Бугари нису дошли, соколи су расправљали шта да раде, пошто су мислили да су њихови напори на зближењу са бугарским Јунацима пропали. Старешина жупе Београд генерал С. Стајић предложио је да се обави братимљење Соколске жупе Београд са софијском облашћу, истакавши дужност рада престоничких сокола и престоничке жупе на делу зближења. Око 200 сокола и соколица, нараштајаца и нараштајки кренуло је 11. марта 1937. за Софију. Од Драгомана до Софије није било места које их није дочекало, где их грађани и јунаци нису поздравили. Пут од станице у Софији до „Сојузног дома”, кроз море грађанства, претворио се у неописиво одушевљење и Словенско соколско-јуначко славље. Увече истог дана жупа Београд је одржала свечану академију у Народном позоришту. Соколска жупа Београд се братимила са Витошком јуначком облашћу у Софији 13 марта 1937. (2)
Јунаци су ову посету узвратили својим доласком на слет жупе Београд. Дочеку Јунака 19.6.1937. у Београду присуствовало је бројно чланство и грађанство. Јунаци су са станице у поворци са музикама прошли одушевљено поздрављани улицама све до седишта Савеза Сокола Краљевине Југославије. У поворци је било 360 јунака и јунакиња. Од званичних посета које су током боравка у Београду учинили, прво су посетили гроб Незнаног јунака на Авали где су положили венац. (3)
Соколска изложба народних рукотворина отворена је 19. маја 1937. Изложбу је припремио Жупски одсек за рад на селу у сарадњи са „Рукотворином”, задругом за пропагирање народне уметности. Изложба је трајала 15 дана. Били су изложени везови, чипке, народне ношње, дрворез, грнчарија, ћилими, филигрански радови. Живе слике г. Малија давале су изложби драж. Представљене су соколске слике и графикони. Изложба је одржана у просторијама Савеза сокола. (4)
Шести слет одржан је од 19 до 21 јуна 1937. у Београду. Слет је одржан на игралишту спорт клуба Југославија. На слету је извршено свечано развијање жупске заставе, дара краља Петра II. У име Старокатоличке цркве призвао је божју милост на соколе и соколску заставу др. Нико Калођера. Том приликом је одржао говор : „… Овој дивној соколској снази и величини ми се не чудимо, јер се она неодољиво и природно буди уз витешке традиције нашег народа, … Стога је природно да Соко мора доћи у сукоб са онима који пузе по земљи спотицања и неслоге и чији видици се наивно или злобно губе у ситуацијама недостојних великих подвига јуначке и мученичке наше историје.” Краљевски намесник др. Перовић предао је Мач краља Александра љубљанском соколу. Начелник жупе Београд предао је победницима Пехар „Правде” и Пехар женског друштва. (5)
У соколској поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица ка Славији и даље према Народном позоришту 21. јуна 1937. учествовали су руски соколи и 360 бугарских „Јунака”. У поворци је између сокола била музика Јунака од 44 члана; застава Витошке Јуначке области; 190 Јунака и 88 Јунакиња у народним ношњама; 14 Јунака у свечаним одорама. Руски соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских сокола, 104 руске соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене заставе а затим су ишле старешине јунака и сокола са музиком. Бугари су били у јуначким одорама а јунакиње у одорама и народној ношњи. Затим су ишли руски соколи из Југославије, Француске и Бугарске. После њих београдски соколи у одорама, чланице у одорама и народним ношњама из разних крајева Југославије, сеоске соколске чете и соколска коњица. Поворка дуга преко два километра, била је поздрављена од десетина хиљада београђана. Соколи из чета на селу оставили су утисак на посматраче који су поздрављали : „Живели Шумадинци ! Живели Сремци ! Живили народни соколи ! …” После поворке одржан је збор на тргу код споменика кнезу Михајлу. Говориле су старешине сокола, старешина витошке јуначке области Иван Анастасов, министар за физичко васпитање др. Јосип Рогић и други. У име Сверуског заграничног Соколства говорио је Дрејлинг и истакао : „Ми смо одувек знали и волели Балкан, јер ту живе наша браћа. Нарочиту љубав осећамо данас. Особито смо радосни што смо узели учешћа на слету јер посматрамо како се грле и љубе два блиска брата – Соко и Јунак … .” На пробама на слетишту 21.6.1937. учествовало је 80 чланова и 64 чланице Руског соколства. Јавној вежби одржаној на слетишту истог дана у 16 часова присуствовало је преко 10.000 гледалаца. (6) Покрајински Савез руског Соколства приказао је на стадиону Спорт клуба „Југославија” (слетишту) 21. јуна 1937. једну сликовиту вежбу чланова и чланица, која се завршила симболичким развијањем застава свих словенских народа под заштитом заставе националне Русије. Ова тачка изазвала је бурно одобравање свих гледалаца. У позоришној сали Руског дома цара Николе 20. јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији. Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (7)
Београдска штампа истакла је да су током слета бугарски Јунаци и руски Соколи били нарочити предмет пажње београђана. Улицама куда су пролазили били су срдачно и спонтано поздрављани и засипани цвећем. О томе је писало „Време” : „Соколски слет жупе Београд претворио се у бурне свесловенске манифестације. Хеј Словени ! Певала је маса од 10.000 људи на тргу код Кнежевог споменика. Бугарски јунаци и руски Соколи били су најтоплије поздрављени и засути цвећем у великој поворци”. „Политика” је писала : „Овај соколски слет иако је претстављао само слет једне соколске жупе, знатно је превазишло сразмере жупског слета, и по облику и по значају. “(8)
Бугарски Јунаци су приредили свечану академију у Народном позоришту у Београду 20. јуна 1937. Академији је присуствовао министар за физичко васпитање др. Ј. Рогић, а поред осталих били су бугарски посланик у Београду, представник Чехословачког посланства, представници свих вера, осим католичке, представници војске и свих београдских националних корпорација. На почетку хор је певао „Хеј Словени”. Пре почетка академије говорио је старешина жупе Стајић, а узвратио му је Анастасов, старешина Витошке области. На академији приказали су Јунаци свој систем телесног вежбања, и бугарски фолклор у облику народних игара. Тачке су биле „Узоран час чланства”, „Скупине”, „Пролећни валцер” и „Народни мотиви”. „Народни мотиви” приказивали су жетву и народна кола. Изводили су Јунаци и Јунакиње у народним ношњама. За време одмора свирала је јуначка музика. Други део програма почео је са тачком „Узоран час”. Затим су следиле „Вежбе на разбоју”, „Ритмика”, „Рудари” и „Народни мотиви”. „Ручењица” је изазвала буру одушевљења и зато је морала бити поновљена. (9)
Група Јунака и сокола превезена је 20. маја 1937. у Земун. Поворка је прошла кроз град до Соколског дома. Једна група Јунака, рудара из Перника, посетила је Соколско друштво у Батајници, да им врати посету коју су им ови учинили 1935. За Батајницу је то братимство било право славље.
По завршетку јавне вежбе 21. маја 1937. просветар жупе је преко звучника позвао присутне на Соколско-јуначко весеље у Топчидер. Публика је аутобусима, трамвајима, аутомобилима и кочијама кренула у Топчидер. Посетиоци су стално стизали а места није било. Приређен је ватромет и проглашен избор најлепшег народног одела. Јуначка музика из Софије свирала је 22. маја 1937. на Калемегдану. (10)
Жупа Београд снимила је филм о VI жупном слету одржаном 19-21.6.1937. у Београду. Снимљен је дочек бугарских Јунака на граници; дочеци који су Јунацима приређени на успутним станицама; дочек у Београду; академија; жупска такмичења; свечана поворка и соколски збор пред спомеником кнезу Михајлу. Такође снимљена је јавна вежба, освећење заставе и сви догађаји у вези са слетом, свечаностима и посетом Јунака. (11)
Соколи су позвани на IX слет у Софији од 8 до 12 јула 1939. Из жупе Скопље јавило се око 2.000 а из жупе Београд преко 1.200 сокола. (12) Из свих крајева Југославије дошло је 7.000 сокола у Софију на IX свејуначки слет. Из жупе Осијек на слету било је 135 сокола, који су се прикључили жупи Сплит и једном делу београдске жупе. (13)
На IX слету бугарских Јунака одржаног од 8 до 13.7.1939. учествовало је 18 чланова Соколског друштва из Дубровника. Соколска делегација из Дубровника посетила је митрополита Стефана Софијског. Поклонио им је слику на којој је сликан пригодом соколских свечаности и написао је : „Католичкој делегацији из Дубровника за спомен и благословење, Стефан Софијски”. У разговору изјавио је: „Ми Бугари не можемо без вас Југословена, … и нека је благословена ваша соколска работа.. .” (14) У свом чланку о слету у „Братству” из Осијека Павао Грањаш из Борова истакао је речи Зорке Војновић : „Бугари и Југословени нису само суседи. Они су нешто друго, дубље и кобније. Они су судба једни за друге. А од судбе се не може умаћи.” (15)
Савез сокола Краљевине Југославије трудио се да што више учврсти везе имеђу јужнословенских народа, Словенаца, Хрвата, Срба и Бугара. Због сукоба око Македоније то је било тешко остварити. Чехословачки соколи из Софије су били посредници у зближавању сокола и Јунака. Соколска жупа Београд се братимила са Витошком јуначком облашћу у Софији 13 марта 1937. Бугарски Јунаци су дошли на слет жупе Београд 1937. Слет је превазишао размере жупског слета и по облику и по значају. Слет жупе Београд 1937. претворио се у бурне свесловенске манифестације. На њему су учествовали бугарски Јунаци и руски Соколи. Соколи су позвани на слет у Софији од 8 до 12 јула 1939. Из свих крајева Југославије дошло је 7.000 сокола у Софију на IX свејуначки слет. И са једне и са друге стране се истицала важност тих веза.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. Др Михаило Градојевић, „Пролеће јуначко-соколског зближавања”, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 53-55;
2. Др. Бранко Чипчић – Брагадин, „О годишњици побратимства”, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 58, 59;
3. Инг. М.К, „Дани бугарско-југослав. Братства у Београду”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 45; „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, „Око Соколово”, Београд, 3 април 1938, бр. 4, стр. 91, 92;
4. Момир Г. Синобад, „Забаве и друге приредбе”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.189-191;
5. „Водоосвећење и освећење жупске соколске заставе”, „Око соколово”, Београд, бр. 8, стр. 175-177;
6. „Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19-21 јуна 1937 год.”, „Око соколово”, Београд, 19, 20, 21 јуна 1937, бр. 7, стр. 169-171; Ст. Павловић, „Соколска поворка кроз Београд и збор на тргу код споменика”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.192-193;
7. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6. септембар 1937, бр. 8, стр. 179, 180;
8. Б. Е. „Београдска штампа о VI жупском слету у Београду”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр. 179;
9. Инж. М.К., „Дани бугарско-југослав. Братства у Београду”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 46; Момир Г. Синобад, „Забаве и друге приредбе”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.190-191;
10. Момир Г. Синобад, „Забаве и друге приредбе”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.189-191;
11. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938. год”, „Око Соколово”, Београд, 3 април 1938, Год. II, бр. 4, стр. 80;
12. „Јуначки слет у Софији”, „Вести”, „Око Соколово”, Београд, 1 јуна 1939, бр. 6;
13. Павао Грањаш, Борово, „Слет бугарских Јунака у Софији”, „Братство”, Осијек, аугуст – септембар 1939, бр. 9, стр. 170-172;
14. „Са слета у Софији”, „Дубровник”, Дубровник, 22.јула 1939, бр. 29, стр.4;
15. Павао Грањаш, Борово, „Слет бугарских Јунака у Софији”, „Братство”, Осијек, аугуст – септембар 1939, бр. 9, стр. 170-172;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: