Стрип Швиндлери преточен у серију: Судар два свијета

Учмала Паланка у Краљевини Југославији, између два свјетска рата, мјесто је у које су сценариста Ђорђе Милосављевић и врсни цртач Мирољуб Милутиновић Брада смјестили радњу стрипа „Швиндлери“ у издању куће System Comics – преточеног и у недавно емитовану ТВ серију, која нас овог прољећа очекује и на РТС.

Двојица неуспјелих чланова Уличног синдиката, Ика и Божа, сазнају да је у њиховој родној Паланци извучен добитник Туристичке лутрије Јадранске страже, под покровитељством краља Петра Другог. Колико год звучало уврнуто, ова лутрија је стварно постојала и њени добитници заиста су извучени 1930. године. У потрази за добитником, и у нади да ће се некако огребати о милион динара који добитнику припадају, Ика и Божа крећу у Паланку… Тамо ће морати да се суоче са неразјашњеним паланачким скандалом који је обојио њихову младост.

„Швиндлери“ су иронична, црнохуморна прича о одрастању, сазријевању и искупљењу, која се бави и сударом двају свјетова учмале, заборављене Паланке, и престоничких, а и белосвјетских криминалаца.

Ријеч је у ствари о адаптацији стрипа који је под именом „Свиндл“ излазио у за девету умјетност специјализованом магазину „Трон“ током деведесетих година прошлог вијека, пишу Новости

– Стрип је настао далеке 1993. године, и у наставцима објављиван у „Трону“ – рекао је Милосављевић, поводом претакања свог дјела у серију.

– Нажалост, у пожару у ком је изгорело Југословенско драмско, изгорела је и књижара „Бата“, а у њој и редакција „Трона“, у којој је било последњих осам страница нашег стрипа, које никад нису објављене и тад су заувијек и изгубљене. Што се тиче серије њена прича почиње истом сценом којом почиње и стрип. Два момка покушавају да уђу у Улични синдикат који у Београду обухвата џепароше, просјаке и сјецикесе генерално. У томе не успијевају и Улични синдикат их протјерује из Београда.

У том тренутку, приче стрипа и серије се потпуно разилазе. Ипак, веома ми је драго што сам у раду редитеља Немање Ћеранића препознао и стрип-утицаје и визуелни идентитет који у најбољем смислу подсјећа на естетику стрипа.

Милосављевић је открио да су и стрип и серија инспирисани истим изворима филмовима „Жаока“ Џорџа Роја Хила, „Балкан експрес“ Гордана Михића и Бранка Балетића и „Маратонци трче почасни круг“ Душана Ковачевића и Слободана Шијана.

Прочитајте ЈОШ:

Његове пјесме нису пјесме, него писма свакоме од вас: Годишњица смрти великана српске књижевности – Мике Антића

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: