Дисциплинско саслушање Лековића и Ћировићеве 20. марта, урпкос мјерама превенције због коронавируса

Усмено саслушање новинара Радио телевизије Црне Горе (РТЦГ) Невенке Бошковић Ћировић и Зорана Лековића заказано је за 20. март.

РТЦГ је покренуо дисциплински поступак против двоје новинара по иницијативи ауторке документарног филма “Свједок Божје љубави” Тање Шуковић, која је тврдила да су је Ћировићева и Лековић наводно понижавали и вријеђали на својим Фејсбук профилима.

Пооштрене мјере због опасности од коронавируса за сада нијесу одгодиле заказано саслушање.

Ћировићева и Лековић су неколико дана касније поднијели иницјативу за дисциплински поступак против Шуковићеве због кршења програмских принципа и стандарда – тачност, објективност, кредибилитет, провјеравање чињеница… Генерални директор Божидар Шундић се још није одредио у вези са иницијативом против Шуковићеве.

У одбрану двоје новинара стала је Међународна и Европска федерација новинара, којима је Шундић раније одговорио да су “свој суд донијели на основу тенденциозних полуинформација и оцјена колега који учествују у хајци”.

Бранилац Ћировићеве и Лековића у дисциплинском поступку, адвокат Велибор Марковић оптужио је Шундића и РТЦГ да крше Устав и Европску конвенцију о људским правима, газећи право на слободу говора и мишљења двоје новинара.

Марковић за “Вијести”оцјењује и да је Шундић Међународну федерацију новинара, која је стала у заштиту права новинара на критичку ријеч, готово означио као непрофесионалну и неодговорну.

Појашњава да је правна служба РТЦГ била дужна да консултује Устав као највиши правни акт државе и Европску конвенцију о људским правима која је саставни дио домаћег законодавства и над њим, заправо, има правни примат.

“Остваривање слобода из члана 9 Устава и члана 10 Конвенције може подлијегати само ограничењима која би прописао Закон. Колективни уговор РТЦГ није тај који смије да прописује ограничења. Ови дисциплински поступци су незаконити, неуставни и противни Европској конвенцији, а РТЦГ остаје да, у најскоријем року, иницира, како би избјегла даљу бруку, брисање ове одредбе из Колективног уговора као теже повреде радне обавезе. Будући да слобода јавне ријечи може бити ограничена само законом, а не и Колективним уговором, наводној иницијаторки покретања поступка остаје да правну сатисфакцију покуша наћи искјучиво преко суда покретањем поступка ради повреде права личности, уколико ту повреду успије да докаже”, поручио је Марковић.

Ћировићева је након објављивања документарца, на Фејсбуку, између осталог, написала да филм о митрополиту нема ништа са часним људима који су у РТЦГ-у већина и да ће “тај урадак аутори једном морати да објасне”. Она је навела и да су они који су стали иза “овог срама и неодговорности саучесници срама и стида и најнижег пада новинарске професије…”

Лековић је на свом Фејсбук профилу написао да је “ово недјело које је синоћ емитовано са фреквенција РТЦГ својеврсно застиђе и професионална срамота, која је нанијела ненадокнадиву штету Јавном сервису…”

Марковић наводи и то да Фејсбук објаве Ћировићеве и Лековића, и правно и суштински представљају њихово право на слободу јавног мишљења, да су изречене без икакве намјере да било кога лично увриједе.

Објаве, наглашава Марковић, ниједном ријечју не задиру у лични и приватни живот потписника филма „Свједок Божје љубави“ већ су јасан, професионални став према том ауторском дјелу: “И не само то, већ су новинари Ћировићева и Лековић управо својом професионалном критком стали у заштиту ТВ куће у којој раде у намјери да је подстакну на квалитетнији рад, у интересу свих грађана, што је њихово професионално право и обавеза, а не као што као директор тврди, да се вријеђа углед куће”.

Шундић би, поручује бранилац двоје новинара, требало да схвати да се углед РТЦГ вријеђа управо емитовањем емисија које су супротне акту Професионални стандарди и програмски принципи РТЦГ.

Марковић објашњава да о овом питању већ постоји правна пракса па ће, уколико РТЦГ истраје са кршењем уставних и конвенцијских одредби гарантовања права на слободу изражавања и на изговорену ријеч, доставити одлуку једне јавне установе која је, истиче, од много већег значаја по друштво него што је то РТЦГ и која је, суочена с аргументацијом, сама обуставила поступак.

Документарни филм “Свједок Божје љубави”, емитован 18. фебруара на ТВЦГ, садржи углавном архивски материјал и доминантно се бави контроверзним изјавама митрополита црногорско-приморског Амфилохија у посљедње три деценије.

Поједине опозиционе партије и дио јавности критиковали су јавни сервис због тога, истичући да су прекршени професионални стандарди уз ширење мржње и нетрпељивости, а затражене су и оставке руководства…

Прејудицирају исход кроз расправу са Међународном и Европском федерацијом новинара
У одбрану двоје новинара стала је Међународна и Европска федерација новинара, којима је Шундић раније одговорио да су “свој суд донијели на основу тенденциозних полуинформација и оцјена колега који учествују у хајци”.

Ово двоје новинара су се, након реаговања Шундића на ИФЈ, обратили Савјету РТЦГ са захтјевом да их заштити од нетачних и тешких квалификација на њихов рачун.

Како су нам кратко казали, нико из Савјета им није одговорио. Кажу и да не очекују заштиту од Савјета, јер да су “уопште спремни на заштиту запослених и новинара, сами би Шундића позвали на одговорност јер је неодговорним поступком РТЦГ увео у недопустиву полемику са Међународном федерацијом новинара и тиме отежао ионако тешку позицију и РТЦГ и државе када је слобода медија у питању”.

Адвокат Марковић каже да је најбољи показатељ једноумља које је завладало у нашем друштву управо то што се Шундић осмјелио да Међународну федерацију новинара прогласи “неодговорном, лакомисленом и непрофесионалном зато што се ставила у професионалну заштиту новинара Ћировић и Лековић”.

Таквим понашањем, каже Марковић, прејудицира се исход дисциплинског поступка.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: