,,Цетињски вјесник“ 1912: Мрак проноси студ и језу, а ја пјевам марсељезу српском мору и слободи
1 min read
Сликар Иван Жмирић (1842-1929) 1881. године на Цетињe је донио слику ,,Вјенчање Црне Горе са морем''
Море шуми, лађа тоне, из даљине крик се чује. Два веслара сузе роне, тужно негђе звона брује. Мрак проноси студ и језу, чун пошљедњи морем броди, а ја пјевам марсељезу српском мору и слободи, стихови су српског пјесника из Пјешиваца, Мићуна М. Павићевића, који су објављени је у ,,Цетињском вјеснику“ 1912. години.
Мићун Павићевић, књижевник и политичар у књажевини Црној Гори, познат је по бројним српско-патриотским пјесмама, а потицао је из чувене гусларске породице. Био је први министар унутрашњих дјела у слободној српској књажевини Црној Гори.
На Јадрану
Са висина вихор шиба,
На западу румен трне,
Вал за валом лађу гиба,
Витлају се тице црне.
Море шуми, лађа тоне,
Из даљине крик се чује
Два веслара сузе роне,
Тужно негђе звона брује.
Мрак проноси студ и језу,
Чун пошљедњи морем броди,
А ја пјевам марсељезу
Српском мору и слободи.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Стари Срби.
Колико су само имали једноставну јасноћу мисли и душевну чистоту …
Пјесници и витезови.
ПРЕЛЕПА ПЕСМА !