Да не бисмо имали своју верзију Титаника, будимо одговорни!
Пише: Коста Ненезић
Здравствени систем Италије највише подсјећа на судбину најпознатијег „непотовивог“ брода у историји, односно на највећу мирнодопску поморску трагедију која се догодила 1912. године.
Можете да имате најсавременији систем, али упркос томе, ако имате лошу унутрашњу организацију, долази до општег метежа у коме нема довољно чамаца за спасавање, а на крају да као у режији Џејмса Камеруна, глумачки двојац Кејт Винслет и Леонардо ди Каприо не могу заједно да сачекају помоћ.
И поред испаљених сигналних ракета, бродови у близини су преокупирани плутајућим сантама које им са Гренланда долазе у сусрет, по средини Атлантика. Талијанским докторима је сада припала најгора улога, да налик посади Титаника одлучују ко ће да уђе у чамац за спашавање (респиратор) а ко не. Такав баласт на плећима недужних, школованих људи изњедриће засигурно посттрауматске синдроме након завршетка ове планетарне пошасти.
Кад крма талијанског здравства буде испод нивоа површине океана и у смјеру дејства гравитационе силе удари свом снагом у дно, ЕУ ће послати задоцњелу Карпатију.
Да не бисмо имали своју верзију Титаника, будимо одговорни прво према себи, онда према суграђанима и на крају према нашим спасиоцима, здравственим радницима, јер ако већ они нису код својих кућа, будимо барем ми!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: