Бушић оставио два опроштајна писма – жени и народу Хрватске
1 min read
Хрватски политички емигрант Звонко Бушић, који се убио јутрос у породичној кући крај Задра, пет година након изласка из затвора у САД, где је био осуђен на доживотну робију због тероризма, оставио је два опроштајна писма.
Полиција се још није званично огласила поводом Бушићевог самоубиства, а медији преносе да је он то учинио из ватреног оружја и да га је жена пронашла у купатилу.
Бушићев пријатељ Дражен Будиша је новинарима рекао да је писма оставио супрузи, родибни, пријатељима и Хрватима, у коме их моли за опроштај због оног што је учинио, јер више није могао да издржи.
„На једном месту у писму каже да више није могао да живи у Платоновој пећини”, рекао је Будиша новинарима и додао да је “очито сањати слободну Хрватску, уз све невоље, било лакше него издржавати хрватску сварност”.
Загребачки “Јутарњи лист” објавио је у свом коментару да је Бушић умро као што је живео – трагично и насилно.
Бушић, његова супруга Јулијана Еден Бушић, Петар Матанић, Фране Пешут и Слободан Влашић осуђени су на затворске казне у САД након што су 1976. године отели авион компаније ТWА са 92 путника на линији Њујорк-Чкаго.
Они су авион преусмерили преко Атлантика до Лондона, а затим до Париза да би бацили летке са којима су хтели да скрену пажњу на лош положај Хрватске у тадашњој СФРЈ. Авион су приземљили на париском аеродрому “Шарл де Гол”, где су се предали полицији.
Годину дана касније супружници Бушић су, због отмице и погибије полицајца приликом покушаја демонтирања подметнуте експлозивне направе на железничкој станици Њујорк, осуђени на доживотну казну затвора. Остали отмичцари су добили по 30 година затвора, али су у међувремену помиловани и пуштени на слободу.
Бушић је из затвора пуштен јуна 2008. године, када је и допутовао у Хрватску где је од тада живео.
Рођен је 1948. године у херцеговачком селу Горица, а на студијама у Бежу је упознао америчку студенткињу Јулијану Еден Шулт, с којом се оженио и која му се придружила у борби за хрватску независност.
Јавност у Хрватској је подељена у погледу Бушићевих (не)дела – једни га сматрају херојем, а други терористом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
ПРИМЕРИХИЉАДУГОДИШЊЕ КУЛТУРЕХРВАТА
I КЊИГАПОДВИЗИ ХРВАТА У XVII ВЕКУ
(ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ)
Сабрао и превео
ДР. ЛАЗО М. КОСТИћ
ред. професор УниверзитетаИздање
СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ
У
АМЕРИЦИ
ЧИКАГО, ИЛ.
1953
лосно се драла да би се и камен у земљи смиловао и да би сенајокрутнији тирани покренули на самилост”…
3.
У делу Театрум хисторие (Историска позорница), штам-паном 1641 налази се такођер укратко описан јад Магдебурга,у другом тому, стр. 149
3
):“Кад je напослетку отворена капија и кад су унутра пуш-тени коњица и Хрвати, тада je тек започело право пљачкањеи убијање, и уопште највећи јаук и жалост (куку и јаох) свудасу се видели и чули…Ипак су, поред коња и нешто стоке одвели собом у логорса нешто мушкараца много жена и девојака, све повезане лан-цима. Жене су ту према својој пожуди употребили и иначе по-ступали као загорчени војници.”На страни 324 истог дела описује се један мали догађај из1634:“Да би ову претрпљену штету донекле реванширали иосветили, неколико je командованих Хрвата и неколико драго-на упало после поноћи у предграђе Бреславе испод Николинекапије, где су се налазиле две чете шведске војске, од којихсу 13 или 14 заробљени, а у предграђу на разним местима по-ложили ватру: они би цело предграђе запалили и сажегли даих нису из града истерали. Они су се одмах окренули и побег-ли. Био je велики пожар и две су дуге улице до темеља изго- реле.”
4.
У извештају тадашњег Магдебуршког констаблера (то jeбио неки еснафски старешина) налази се о Хрватима овај па-сус (према Бенсену)
4
):“….пошто су многи Хрвати пребродили Лабу (Елбу, реку), јер je вода била врло мала, и тако наше људе опколили, и мно-ге побацали у воду и смакнули, то се рђаво збило, једно жа-лосно клање и убијање да нико кога je непријатељ затекао ни- је био поштеђен, ни жене ни деца, тако да се то не може до-вољно описати”.
5.
Извештај другог очевица, тадашњег градског главног пи-сара Данила Фризеа из Магдебурга гласи опет према Бензену:
5
)
10
Ha страни 368 описује се освајање Магдебурга у год. 1631,где су се Хрвати нарочито прославили. Ту, између осталог,стоји:“Кад се напослетку отвори капија, кад коњица и Хрватибише пуштени унутра, тада je заправо почело пљачкање, оти-мање, мрцвареље, срамоћење девојака и жена, и поступало сепреко сваке мере ужасно и грозно. У цркви Катарине они супедесеттројици, углавном жена, сасвим немилосрдно одрубилиглаве, ту су оне пронађене мртве са савијеним и преклопљеним рукама. Неке су жене приликом порођаја од тиранских војникапогубљене. Уопште не може да се опише ни изрече какав jeто био јад, каква беда и жалост”….(затим после кад je ватра настала). “Они су ипак, поредкоња и нешто стоке, одвели собом у логор много жена и деви-ца са нешто мушкараца, повезане ланцима, женске су ту зло-употребили у њиховој ђаволској пожуди на бедан начин, да сумноге, нарочито мале девојчице од десет или дванаест година,које такођер нису поштедели, морале платити главом”….(у продужењу стр. 369) “Следећи дан су рано изјутра цар-ски и Лигини војници (Католичке лиге, Тилијеви војници субили махом Хрвати) изашли и почели да визитирају и пљач-кају подруме, није их то сметало што су били пуни паре и ди-ма, тако да су многи од њих ту се угушили, па ипак су пленпажљиво тражили. Пошто су грађани њихово најбоље и најот-меније покућанство пренели у подруме ради артиљериске ват- ре, дочепали су се још доброг плена у одећи, накиту, сребрномпосуђу, сланини и маслу, а такођер je било више хиљада бу- ради пива….Тада je наступило ждерање и пијанка, које су три пуна да-на узастопно трајали и тако je прослављена магдебурска свадбакако ју je Тили назвао (Магдебург значи буквално “девојчинград”), а све су то јадни преживели и заробљени Магдебурциморали да посматрају са жалосним и болним очима…..10, 11 и 12 маја се тако жалосно јаукање и дерање од пре-остале деце чуло, која су стално довикивала оца и мајку и којазбог неразумности нису могла да саопште чији су. Нека суседела поред својих побијених родитеља који су на улицамалежали у крви, и увек су дозивали и викали: о тата, о мама!Нека су деца сисала њихове мртве дојке и при томе тако жа-
се нису више усуђивали да се у брдима појаве. На другим ме-стима су одвели много стоке и начинили неисказане штете”.На страни 941 (године 1625) стоји маргинално: “Тилијевавојска, а нарочито Хрвати рђаво газдују у Брабанту”, док у регистру стоји: “Хрвати газдују у Брабанту горе него Турци”.У тексту пише:“У колико се војска, дошавши из Рајха у Брабант, а наро-чито Хрвати врло варварски понашали, они су разбијалисандуке и ковчеге, људе страховито мучили и злостављали, ни-ти су штедели лица духовног нити световног сталежа, понекасу места запалили и при томе и засејана поља срамно упро-пастили. У Безбеку (у земљи пријатеља) починили су страхо-вита недела. Неки Хрвати су покушали да отргну једној женидете из наручја, да би га живо испекли…, али пошто га je оначврсто држала, отсекли су јој прсте, а њеном мужу гркљан пре-секли. На тај начин су били озлоглашени да тако поступају,да ће их се људи читаве генерације сећати…. Због њих су сесељаци повлачили из свих места. Извесни војници из брда соне стране Соме предали су се били њима јер су им ови (Хрва-ти) обећали да ће им поклонити живот, па ипак су им отсеклиноге и руке, а потом их у комаде исекли”….
2.
На страни 98 и 99 другог тома, штампаног нешто малодоцније
2
), налази се овај текст о понашању Хрвата у години1630:“…Хрвати су такођер са пљачком и другим нечовечним де-лима (као нпр. у Телдеру, Димену, Велу и околини) све опус-тошили, поједине људе и жене узели собом, са њима врло ти- рански поступали, некима откинули носове и уши, једном чо-веку ископали оба ока и руке одрали, ни децу нису штедили,па ни неутрална лица, чак су злочине вршили и над поданици-ма грофа Хенрика од Берга, и свуда варварски поступали.”На страни 342 (година збивања 1631) описују се чарке из-међу царске и шведске војске у Браденбургу и појединачнипрепади. Ту су “Швеђани врло богат плен задобили од Хрвата, јер су ови имали или појасе пуне злата односно сребра уз тело,или читаве плоче злата и сребра набијене на прсима, на чели-ма, на уздама коња, и на седлима, пиштољима и сабљама, што je ово добро дошло многоме који je то умео боље да упот- реби”.
8
I. ПОДВИЗИ ХРВАТА ПРЕМА САВРЕМЕНИМ ХРОНИКАМА
ПРВЕ ПОЛОВИНЕ XVIII ВЕКА1.
Прво треба почети са чувеном хроником Театрум Еуропум(Европска позорница), која je почела излазити још за траја-ња Тридесетогодишњег рата и у безброј издања описала до-гађаје од 1618 до 1718. Започета je од Абелина, а затим про-дужена од многих настављача. Овде употребљено дело je јед-но од првих. Оно je прецизно наведено у Литератури под 1).У том делу се на много места спомињу Хрвати. Овде су ци-тирани само они ставови који и у наслову са стране спомињуХрвате.Тако нпр. страна 569 првог скупног тома, уз маргиналнинаслов: “Хрвати, пошто су неко време тирански газдовали, би-вају потучени од Мађара” (опис се односи на годину 1621). Утексту стоји:“У међувремену je једна велика гомила Хрвата, која je по-сле борбе код Прага извршила велики плен не само од непри- јатеља него и од пријатеља, и која je на више места сасвимварварски газдовала помоћу пљачке, отимачине и пожара пре-ма женама и мушкарцима, а онда напустила дужност и упути-ла се према Пољској, била од Маџара сачекана и потучена”.На страни 737, која описује догађаје из год 1622, налази семаргинални наслов: “Хрвати зло газдују у земљама маркгрофаод Дурлаха”. Тамо стоји:“У међувремену шврљаху Тилијеви војници много у окол-не крајеве и нарочито чињаху Хрвати и Козаци велике штете уземљи маркгрофа од Дурлаха (који се у то време држао сасвимпо страни од рата) убијајући, пљачкајући и палећи све дограница Виртенберга, све су кукавно опустошили, разбијали судна буради, просецали кревете и расипали перје, деци су от-сецали главе а потом су их у комаде секли, а и родитеље субедно удешавали ако су их се домогли а нису их одмах умо- рили. Они су се скитали и до Боденског језера, на чијим оба-лама су Швајцарци били на опрезу и многе побили, тако да
7
ПРЕДГОВОР
Хрвати су прогнали свим живим створовима причајући освојој “тисућлетњој култури”. Они су и сами били убеђени даза њима стоји заиста једна тако дуга периода културе, и дасу њихови суседи у том погледу знатно за њима заостали: На- рочито су према Србима истицали ту своју хиљадугодишњукултуру, сматрајући ове за много, много ниже у том погледу.Хиљадугодишњи јубилеј своје културе Хрвати су обеле-жили клањем српске невине деце и жена, отимањем њиховеимовине, рушењем цркава и споменика, паљењем српских књи-га итсл. У новијој историји нема примера тим поступцима, атешко гa je наћи и у најстаријим историским периодима. Тајпоступак Хрвата биће посебно приказан, и доклегод буде и једног Србина он ће наћи своју достојну реперкусију.Али не само да су Хрвати у овом нашем деценијуму пока-зали свирепства којих би се сваки Хун или Авар стидио, негоуопште je сва њихова историја пуна грозота, издаја, отима-чине, крађе, пљачке, убиства невиних и беспомоћних. Немани једног савременог народа, то значи још преосталог народа,о коме се историја тако одвратно изразила као што су Хрвати.Њихова дела описују са пуно грозе. Гдегод су се појавили, сву-да су осрамотили своје име и опоганили све који су с њимасарађивали.Њихови вође то знају. Па ипак заваравају и своје суна- роднике и друге народе како су они културни и њихова исто- рија пуна дивних стремљења. Тој фабули треба једанпут дадође крај. Хрвате треба разголитити и показати у пуној сво- јој голотињи, а то значи онакве какви су. Нека прво Срби видес ким су се дружили и шта могу да очекују од тих створова.Нека се по потреби и странци упозоре.Ja сам предузео да бар један мали део њихових неваљал-става кроз новију историју изнесем, да послужим истини којојсваки научник има да служи. Овде се износе њихови подвизиу првој половини XVII века, у тзв. Тридесетогодишњем рату.После ће, ако Бог да, доћи остали историјски периоди. Овоније све, па чак ни најстрашније: “Јаком иду Мара и сватови!”
5