Др Волфганг Водард: Паника због коронавируса је претјерана

Текст који слиједи је транскрипт видео обраћања њемачког доктора и предавача на Универзитету у Фленсбургу, др Волфганга Водарда. Сврха његовог обраћања је рационално резоновање тренутних дешавања и покушај смиривања свеопште панике у друштву, која, према његовим ријечима, у оволикој мјери, није оправдана.

Аутор: Др Волфганг Водард*

Радио сам као доктор и управљао здравственим одјелом, и развио сам властити систем за праћење грипе. Сваке године пратим колико људи оболи од грипе на подручју од 150.000 становника.

Сваке нове године имамо нове типове вируса јер вируси константно мутирају. Ако би исти вируси дошли поново наредне године, наш имуни систем би их препознао, тако да не би могли да нас заразе или да се множе, а то је оно што они желе. Због тога и мутирају и сваке године имамо нове типове вируса.

Постоји око 100 различитих типова вируса који се константно мијењају. Све досад, нисмо пуно марили који то вирус тачно изазива грипу или обољење, назовите то како год желите. У Глазгову је неколико година рађено истраживање гдје су користили доступне тестове – то значи да нису испитивали свих 100 вируса, већ су насумично узели неколико. Истражили су можда неких 8 до 10 различитих вируса и показало се да је сваки од њих садржавао коронавирус.

Од 2005. до 2013. провјеравали су који се вирус појављује међу респираторним обољењима (графикон испод), зелена боја означава коронавирус који је (како се види) увијек био присутан.

Истраживање можете погледати овдје.

Дакле, коронавирус нормално чини 7-15%, можда 5-14% респираторних обољења. Стога, нормално је да велики дио вируса чине коронавируси.

Како је све почело?

У Вухану се налази највећа сигурносна лабораторија за вирусе у цијелој Кини. Ту се свакодневно мноштво експерата из разних области бави тим проблемима. Вухан је велики град, 11 милиона становника, велике болнице, велики тимови интензивне његе, људи стално бивају прозрачивани, људи с пенумониом, стотине њих и десило се да су радили тестове на неколико пацијената, мање од 50, тражећи вирусе које имају, уједно провјеравајући њихов РНА у лабораторији. На тај начин открили су нови тип вируса. То је привукло њихову пажњу.

Када виролог пронађе такво нешто, он то уноси у глобалну базу података. И ови база података доступна је знанственицима широм свијета, у Берлину, на примјер. У Берлину су провјерили и упоредили тај нови унос покушавајући да ураде тест и измјере ову нову варијанту коронавируса. Затим је господин Дростен (Кристиан Дростен, њемачки виролог, оп. прев.) предао протокол Свјетској здравственој организацији (СЗО), што су они прихватили веома брзо. Обично, на тест се гледао као продукт медицине и мора бити потврђен. То значи да мора бити провјерен веома детаљно.

Шта тај тест заправо казује? Шта мјери?

Поменути тест је интерни тест развијен на Charite клиници у Берлину, али пошто није било никаквих потврђених тестова настала је велика паника, одлучено је да се овај тест свуда користи. Након чега је господин Дростен уступио тест и осталима.

Наравно, виролог не може казати да ли је вирус опасан или не. Он може само казати: “Овај вирус је другачији” или “Имамо тест за овај вирус”.

Али, да ли је тај вирус господине Дростен опасан? Како би он то уопште могао знати.

Бит ће му неопходни даљни епидемиолошки подаци базирани на опсервацијама колико су људи болесни. Колико брзо се опорављају? Да ли је жртава мање него раније? Због тога је веома битно погледати податке из претходних година како бисмо их упоредили. Погледати стопу смртности како бисмо видјели колико људи је умрло од вируса.

Када је ријеч о специфичном вирусу, на примјер, коронавирусу, могуће је испитати цијелу популацију. Оно што ћете открити је да 8-10% популације има неку врсту вируса од које се разболи. Али, ако испитате медицинску праксу и ту урадите тестове како бисте одредили ко је оболио, наравно, доћи ћете до много већег броја случајева. Ако испитате болнице и ту узмете узорке, наћи ћете још већи број особа заражених короном.

Дакле, овиси о пропорцији популације коју испитујете – да ли је то цјелокупна популација, људи у чекаоници, пацијенти на клиници или веома болесни људи који се налазе на интензивној њези, одјелу који се бори за живот – ту ћете засигурно наћи тих 7-15% обољелих од коронавируса кад год урадите тест.

Међутим, уколико умру од коронавируса или од неког другог вируса док уједно имају корону, не можемо са сигурношћу знати шта је узрок смрти.

Зато, када гледате број смртних случајева у Италији, потребно је знати гдје су ти тестови рађени. Гдје и како је ових неколико доступних тестова урађено? Јесу ли рађени у болници на озбиљним или смртно болесним случајевима – гдје је очекивано да ће број смртних случајева од короне расти. И управо због тога изгледа тако, јер је специфична група људи тестирана.

Како се рачуна смртност?

Смртност, смртност услијед специфичног обољења, рачуна се сходно проценту умрлих међу особама зараженим том болешћу. Сходно сезонском акутном респираторном обољењу – познатом као грипа – смртност је 0.1%, што је и максимум. То значи да од 1.000 особа заражених грипом, једна умре сваке зиме.

Сада ћемо видјети да ли је тај број порастао услијед појаве коронавируса. Претпоставке за Њемачку су да 20.000 до 30.000 особа годишње умре више него што би то био случај да нема грипе. То се назива прекомјерна смртности.

Сада знамо да коронавирус увијек чини између 5-14% свих вируса грипе – заокружимо на 10%.

Претпоставимо да смо протеклих година на коронавирус тестирали све тешко обољеле пацијенте у болницама – што се наравно није догодило – открили бисмо да око 2.000-3.000 особа сваке године умре од грипе, уједно болујући и од коронавируса.

Ми смо још увијек далеко од те бројке.

Виролошки сензационализам

Очигледно да су виролози креирали нешто веома сензационално и с том креацијом су доиста импресионирали и кинеску владу, такођер. Кинеска влада од тога је направила велику ствар, одједном, то је постало политички веома важно – потпуно занемарујући виролошке оквире.

Одједном, свуда су инсталирани уређаји за препознавање лица на аеродромима, температуре се мјере. Клинички термометар контролисао је саобраћај кинеских улица. Све то је било толико велико да је изазвало посљедице и на међународној сцени, политичари су морали да се умијешају и узму удјела. Затим су се виролози поново појавили. Владе су питале своје вирологе и они су потврдили да је тај вирус озбиљна ствар, предлажући да развију тестове који ће помоћи у откривању вируса, попут оног у Кини.

Мрежа информација и мишљења развила се у одређене експертне групе. Политичари су се окренули овим експертним групама, које су у бити и покренуле све. То је довело до тога да се политичари само поводе за тим аргументима, користећи ове аргументе да евалуирају коме треба помоћи, какве сигурносне мјере да предузму или шта би требало дозволити. Све ове одлуке извучене су из тих аргумената. Што значи да ће сада бити веома тешко за критике и критичаре, и да се каже: “Станите! Ништа се не дешава!”

То ме подсјетило на причу о краљу без одијела. Само мало дијете усудило се да каже: “Краљ је го!” Сви остали на двору додворавали су се и пристали на његову игру.

Исто тако, политичари бивају опсједани разним знанственицима. Знанственицима који желе бити важни у политици јер им је неопходан новац за њихове институције. Знанственицима који пливају заједно с осталима желећи свој удио: “Ми, такођер, можемо помоћи!”, “Ми смо направили апликацију!”, “Ми имамо програм за ово!”

Мноштво људи говори: “Ми, такођер, желимо помоћи!”, јер желе да зараде новац и постану важни.

Оно што тренутно недостаје је рационалан начин посматрања ствари. Требали бисмо постављати питања: “Како сте открили да је вирус опасан?” “Како је било раније?” “Нисмо ли имали исту ствар прошле године?” “Је ли то уопће нешто ново?”

То нам недостаје. Краљ је го!

*Др. Волфанг Водард рођен је у 1947. године у Њемачкој. Звање доктора стекао је 1974. године на Универзитету у Хамбургу. Активан је члан и више пута је био заступник СПД-а у Бундестагу.

Извор: Диалогос

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: