Кренуо извоз браншна из Србије у Црну Гору

Извоз брашна из домаћих млинова кренуо је за Црну Гору и С. Македонију, а очекује се да ће одређене количине бити испоручене и у Босну и Херцеговину и Албанију, изјавио је за „Политику” Здравко Шајатовић, директор Удружења „Житоунија”. Ове државе су и иначе биле наши највећи купци, а испоруке су стале када је због избијања пандемије накратко уведена забрана извоза основних животних намирница.

Он је истакао да одлуком, од 21. марта, нема никаквог ограничења што се тиче количина и да је извоз брашна сада слободан јер Србија има доста залиха и нема проблема да задовољи потребе домаћег тржишта.

– Прве испоруке кренуле су прије четири дана и добро иде уз мање застоје, проблеме с камионима и возачима који се рјешавају у ходу. Очекујемо да ће до суботе бити извезено више од 4.000 тона брашна, што је одличан биланс будући да су неки наши млинови имали прекомерне залиха, а поједини, баш из тог разлога, били и пред затварањем – рекао је Шајатовић и додао да је ослобађање извоза био добар потез који ће поправити ликвидност овог сектора који је претрпео велики губитак, највише због увођења такса и прекида испоруке брашна на Косово, гдје је годишње ишло око 30.000 тона. Тамо се, каже Шајатовић, брашно и даље не извози јер се недавна одлука о дозволи увоза односи само на сировину, у овом случају на пшеницу.

– Наводно, од 1. априла ће бити скинута и забрана за увоз брашна јер су, очигледно, ушли у проблем снабдијевања. Да ли ће тако бити, не знам, не бисмо о томе спекулисали – каже наш саговорник.

Према његовим ријечима, већ за сто дана имаћемо нову жетву и два и по милиона тона нове пшенице с којом не бисмо знали шта ћемо. Ако су млинови онеспособљени, а они набављају највише жита уз извознике, ко ће куповати пшеницу. Поновио је да су цијене брашна замрзнуте на ниво до 5. марта, тако да се поскупљења на домаћем тржишту не очекују.

Вукосав Саковић, директор Удружења „Жита Србије”, каже да је добро што је мјера забране извоза брашна била краткотрајна и да је сада највећи проблем успорена логистика јер дуго се чека на границама. На питање да ли се испоруке житарица и хране сада додатно контролишу због пандемије, Саковић каже да када камиони пређу границу, формирају колоне, провјерава се здравствено стање возача, а онда у пратњи полиције одлазе до мјеста утовара. У пратњи се враћају и назад. У жељезничком транспорту, на граници се ради замјена локомотива и особља, док је за превоз на ријекама уведено правило да особље с баржи не напушта брод.

– Мислим да би држава могла да размисли и о укидању забране за извоз сировог уља и сунцокрета. Не треба правити огромне залихе пред почетак нове сезоне. Треба искористити и тренутну повољну ситуацију са цијенама на свјетском тржишту. Када се приближимо новој жетви, цијене ће бити много ниже – истакао је Саковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: