Вријеме новаца и оваца
1 min readПише: Мишо Вујовић
На једном видео клипу наочити Ром, звани Прле заваљен на сећији ( врста кревета, турцизам) прекрштених ногу, поручује властима, да он и његови сународници Роми, верни гласачи режима, неће умрети од вируса већ од глади.
“Хлеба нам дај Вучићу, хлеба”, запомаже Прле. Све подсећа на Мажуранићевог или Његошевог “ Смаил агу”:
“ Хљеба хљеба, господару, не виђосмо давно хљеба”.
У мору, одобравајућих коментара, штрчи један:
“ Тражи помоћ, а пуши!”
“То му је још преостало да завара гладан стомак”, рек’о би Џеј.
Прле својим апелом поставља питање шта је заразније. Глад или вирус. Од актуелног вируса умрло је до сада мање људи него што дневно прогута глад. А глад сваки дан у свету покоси варош од 25000 становника.
“ Какво време, и власт им је крива што неће да раде”, коментарише извесна Весна.
А времена су увек различита у зависности из чијег угла се посматрају. Чињеница је да је и време мутирало као и вируси. А о људским мутантима илузорно је трошити речи. Али о времену није. Мада је и њега тешко опсервирати.
У нашем богатом језику времена могу бити слуђена, инспиративна, хладна, отуђена, кишовита, вунена, мразна, свачија, топла, јебена, магловита, вучја, шумска, дивља, луда…
“ Дођу времена када паметни заћуте, будале проговоре, а фукара се обогати”, опомињао је Андрић.
Како то блиско звучи ко Дисови “ Наши дани”, као јуче записани. У њима се све препознаје осим што они о којима је реч себе не детектују. Ни родбина се не обазире, ако има какве вајде од њиховог “успеха”.
Мада без мере, и даље кидишу, на плен, као пред судњу уру. Ко да им је последње. “Грабе ко пред главу. Никад доста. И увек кукају ”, каже народ.
Народу трну зуби од њиховог успеха. А успешни су термити. Иза себе остављају пустош. Не дирај им у биографије, не тражи им другове са студија и не чачкај у првих пар милиона. Остало би некако натегли уз помоћ адвоката.
Све је то део усуда времена, тако је записано у коду ове злослутне и суицидне цивилизације. И масовни помори су део прекипелог времена.
Уклопило би се још разних придева уз појам времена али ни у овој свезнавеној електронској ери нисам чуо да је неко рекао паметно време. Лудо или глупо доба, а глуп лудоме коња води, постаје реторичка поштапалица.
Феноменом времена бавили су се многи мислиоци и научници из разних области. О времену су писали Платон, Аристотел, Кант Ниче, Шопенхауер и многи други.
Од савременика најсвеобухватнији искорак на ову тему направио је професор Бојан Димитријевић сјајном књигом” Мистерија времена”.
Свет је и подељен по принципу безобзирне и шизофрене мањине са једне и глупостима и хипотекама оптерећене већине са друге стране.
Свет је поробљен, њиме управља шака моћних креатура уз помоћ болесних научника и корумпираних политичара. Дакле маса је прихватила да буде експеримент. У профитно-егзибионистичке сврхе неколико бесполних монструма.
Ако се може у једном појму дефинисати ово време био би то појам заразна манипулација. Интезивна и глобална, развијена до савршенства.
Та манипулација планетарно терорише демонизујући све хуманистичке и традиционалне тековине. И то се као стара локомотива захуктава. Звучи апокалиптично мада се свакој генерацији чини да су њена времена најтежа. Нацизам са овог становишта изгледа много бенигније од мистерије зване епрувета. Неће нас више гађати бомбама већ вирусима и бактеријама. Таква су времена.
Што захтевнија времена људи чвршћи и отпорнији. Што лакша народ рањивији.
Ако посматрамо човека као тродимензионалну творевину састављену од духа, душе и тела схватићемо да је део његовог бића временски ограничен а да део обогаћен својим меморијским записом траје вечно у чему је у сагласју већина религија. Ера електронских комуникација неупоредиво је проширила сазнања савременог човека у односу на претходне генерације, што не подразумева никакав напредак у духовном или интелектуалном смислу, мада би технолошки развој и остала научна достигнућа управо требало да ојачају спиритуални аспект људске личности.
Нажалост то, не само што се није догодило, већ свеукупна друштвена кретања кроз концепт либералног капитализма и неетичког стварања профита , угрожавање основних људских права, пораст глобалног насиља, довели су до ивице опстанка цивилизације.
Ако посматрамо историју и развој света свака епоха је доносила напредак кроз супериорни искорак неке империје, али је истовремено та сила вођена нагоном похлепе остављала свет у рушевинама.
Најновија светска пандемија управо то потврђује. Овај вирус је само део сулуде игре великих бројева. Преживелих ће бити већина, али незаражених мало. Оно што обесхрабрује то су процене слободних научника да време вируса тек долази.
Тек сада застрашујуће звуче речи једног од владара из сенке Хенрија Косинџера, изговорене 2009.године пред Већем са еигенику СЗО:
“ Једном када стадо прихвати, обавезну принудну вакцину игра је завршена. Тафа ће прихватити било шта – принудну донацију крви или органа – ‘за општи добробит’.Контролишите ум оваца и контролисаћете цело стадо. Произвођачи вакцина зарађиваће милијарде, а многи од вас у овој просторији данас су инвеститори.
То је огромна победа. Разредићемо стадо а при томе ће нам они сами платити услуге истребљења.”
Сувишно је коментарисати озбиљност ставова човека који више од пола века управља светом.
Савет електричара је: боље изолација него уземљење.
#ostanikodkuće
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kinezi vratili Amerima rekontru!
Ko zna preferans sve mu je jasno!
Браво Вујовићу,
Нијеси могао боље, јасније и складније!
Савет електричара је: боље изолација него уземљење.
а шта ако је електричар био само Бандераш?