Зашто министар здравља има више грађанских права од команданта Морнарице ВЦГ?

Пише: Мирослав Мики Брајовић

Чуо сам од стариjих да човjек коjи загази у богатство изгуби осjећаj за своjе ближње. Онда се каже: „Даj му власт, па да видимо какав jе човjек”.

Да се ниjе десио вирус корона, да нема Синдиката здравства, заштитних маски и Сеада Чиргића, Црна Гора не би сазнала ко jе, заправо, министар здравља Кенан Храповић.

И, онда, пази чуда, од синдикалне организациjе здравства сазнадосмо какво нам jе стање у самом здравству.
Премиjер културно одговори, како то и доликуjе премиjеру, односно функциjи коjу покрива. Међутим, сваки грађанин коjи jе свjедок премиjерове реакциjе схватио jе да jе први човjек извршне власти љут на Синдикат здравства зато што jе саопштио истину. Можда и више од тога – љут што jе синдикат помоћ тражио jавно, а не таjно.

Ипак, ниjе се питао премиjер – како и зашто рећи таjно оно што jе jавна чињеница и што грађани добро знаjу. А народ одлично зна како и чиме располаже црногорско здравство. Уосталом, како данас сакрити инфективну болницу и стање у њоj, када jе бар сваки десети грађанин ушао у њу, а сваки бар jедном прошао поред ње.

Сви смо свjедоци да jе остала иста и да се ниjе миjењала у последњих 40 година. Да jе музеj, па много jада.  Љут нам премиjер, па културно, приjетећим тоном, рече како неће, у овоj ситуациjи, трпjети jавашлук, у чему га у потпуности подржавам. Уистину, опет недоречен у смислу да jе непознато коме jе приjетња упућена, министру Храповићу или текстописцу истине и само истине.  Него, да се вратим на почетак.

Министре Храповићу, мене као грађанина забрињава само jедно, што Ви имате више грађанских права или мање одговорности од команданта Морнарице Воjске Црне Горе, Веска Томановића. 

Зашто jе тешко прихватити одговорност за изречено од стране Синдиката здравства, зашто jе тешко одговорити на два питања „Виjести”? Зашто jе тешко урадити оно што jе већ урадио Генералштаб Воjске Црне Горе и сам Веско Томановић?  Човjек jе одговорним чином спасио себе, своjу породицу и струку преузимањем одговорности за почињено дjело. Поднио jе оставку.

Данас циjела Црна Гора говори о срамном дjелу Сеада Чиргића и jош већоj одговорности министра Храповића. Пристоjни људи се питаjу шта Вас jе сприjечило, министре Храповићу, да не предузмете ништа, апсолутно ништа, поводом изговорене лажи од стране Сеада Чиргића? Сулудо jе оптужити jедну државу за дjело коjе ниjе учинила.

Господо Чиргићу и Храповићу, не знам шта сте хтjели овом неистином да постигнете. Вjероватно да понизите сваког Србина коjи живи у Црноj Гори или да искористите већ пољуљане братске односе између Срба и Црногораца, па да их боље гурнете да ударе jедни на друге. А Ви са стране да гледате и ликуjете братскоj несрећи. На пада ми сада ништа друго на памет. Срам да Вас буде, jер силом на срамоту хоћете државу Србиjу у свиjету да представите као лопова и неозбиљну земљу.

Овакву риjеч изговараjу само они људи коjи немаjу више куд, они коjи бираjу између добра и зла, живота и смрти. На Вама jе да проциjените шта сам jа изабрао. Знам jа одлично како функционише Ваше здравство. Од када га водите Вас двоjица, све сте присвоjили за личне потребе и личну борбу против неистомишљеника.  

Ко не вjеруjе, нека дође у моj дом, нека види мог члана породице и какав третман лиjечења има. Нека види с каквим се болом носи, не мора човjек бити доктор или стручњак да установи с чим се њен дух и тиjело носе. 

Кога год да позовеш из Министарства здравља, исти одговор добиjаш: све jе распуштено, ништа не ради, доктори специjалисти сваке струке повучени су на прву борбену линиjу, сви чекаjу корону. Нико да каже шта jе с осталима обољелима, шта jе са организациjом… Шта jе људски живот? Ништа, баш ништа, бар за Вас, нека се умире, само да корона ниjе повод. Битна jе ставка, битан jе проценат – да будемо лидери у региону по наjмањоj стопи смртности од вируса корона. То jе битно, то ће нам ваљати за изборе, за побjеду на изборима, све остало jе мање битно.

Е, неће моћи, Храповићу, Чиргићу и Симовићу онако како сте научили! За Вас и Вама блиске, респиратора ће бити, а за народ шта остане. Неће моћи, jер ћемо на краjу морати да сведемо рачуне за одговорност свакога од нас, а понаjвише Вас. Очито да не разумиjете моj jезик, или имате фобиjу од српског. Мени ниjе проблем да Вам упутим поруку на jезику коjи jе сваки моj и Ваш предак разумио.
Даjем Вам бесу, ону косовску и кунем Вам се колиjевком коjа ме jе на Косову одгоjила, оде ли мој члан породице из земаљског живота, Вашом кривицом и Вашом неорганизациjом, ви лично ћете бити одговорни. За сво ово вријеме, Ваши чланови породице шетаjу ташне у вриjедности од неколико хиљада еура. И нека чине, што чине, има се, може се.

И да Вас питам – да ли Вас то, Храповићу и Чиргићу, боли што предсjедник Србиjе, Александар Вучић, нуди помоћ Сараjеву колико и Републици Српскоj? И што нуди помоћ Црноj Гори и свим њеним грађанима без обзира на националну или вjерску припадност? Доказ томе jе да нуди два респиратора тамо гдjе већински живаљ ниjе православни!

Можда Вас боли што се помоћ нуди равноправно Скопљу, као и Тирани. Тако раде, господине Чиргићу, велики људи и државници, моле се jачима од себе за помоћ свом народу, притом увиjек спремни да слабиjим од себе пруже руку помоћи.

Уистину jа Вас, господо Храповићу и Чиргићу, жалим jер функциjе коjе покривате Ви и Вама слични у Црноj Гори, обављате толико неодговорно, у наjмањоj мjери као да водите неке ресоре у земљи jачине Кине. 

Постављати мржњу испред толеранциjе и људских живота коси се са здравом памећу. Уистину припадате врсти људи и нациjи коjу циjеним ништа мање него своjу. Зато морате знати да jе свака стара риjеч моjих и Ваших предака била света. Па кажу: „У свакоj пшеници има кукоља, негдjе мање, негдjе више’’. Познаjући грађане Црне Горе из редова Вашег народа, а моjе суграђане и приjатеље, Ви сте, хвала Богу, такви кави jесте, jедни од риjетких у Вашем народу.

Остаjте ми здраво моjи Бошњаци, муслимани, католици, Црногорци, Срби – грађани Црне Горе. У овим тешким данима иза нас, а jош тежим испред нас, молим Вас – хаjде да се ми, обични смртници, више не свађамо око политике. Обећавам да jе више споменути нећу. Због ситуациjе коjа нас данас окружуjе, она jе НЕБИТНА.

Битно jе овога пута помоћи себи, своjоj породици и другима, помоћи струци у Министарству здравља, jер jе тамо има, спасавати животе. Спасити своj живот, свог милог, спасити другог, тако се мало тражи од нас. Будимо озбиљни, испоштуjмо оно што органи државе захтиjеваjу. Останимо код куће!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: