Бегић: Нема маске која може замијенити физичку дистанцу

Хигијена руку и физичка дистанца су императив, све површине које додирује много људи носе потенцијални ризик за задржавање коронавируса, а довољно сна, правилна исхрана и редован одмор могу помоћи у борби са том инфекцијом, казао је помоћник директора за медицинска и јавноздравствена питања у Институту за јавно здравље Сенад Бегић у интервјуу за ПР Центар.

Каква је процедура за особе које нису на листи изолованих, а одједном имају тешке респираторне проблеме?

Савјет за те особе је да одмах зову националну СОС линију 1616. Оператери који тамо раде и особље Института за јавно здравље ће им дати савјете како да се понашају и шта треба да ураде у овој ситуацији.

Да ли се промијенила препорука за ношење маски? Да ли маске треба да носе и они без симптома и они који нису имали контаката?

У овом тренутку и даље се инсистира да маске носе они који имају симптоме и они који имају повишену тјелесну температуру. Нема те маске која може замијенити физичку дистанцу. Тако да се и даље инсистира на држању физичке дистанце. Заиста, неки јавно здравствени ауторитети су кренули у ревизију препорука везано за ношење маски што ће, вјероватно, бити ситуација и у Црној Гори, због тога што постоје докази да они који немају симптома имају значајног утицаја на даље ширење инфекције.

Да ли је асепсол користан или штетан? Да ли се њиме могу прати кућни љубимци? Који је најбољи начин да оперемо шапе љубимаца?

Асепсол се налази на листи средстава која су дјелотворна на нови коронавирус, али у одређеној концентрацији и о томе треба водити рачуна. Међутим, његова употреба на ткивима, укључујући и жива бића, није провјерена тако да га не би препоручили за дезинфекцију шапа кућних љубимаца. Сасвим је довољно да, након шетње, власници користе уобичајена средства која свакодневно користе за одржавање хигијене кућних љубимаца, посебно водећи рачуна о шапама.

Како и чиме прати воће и поврће?

Воће и поврће треба прати под млазом хигијенски исправне воде, довољно дуго и све ће бити у реду. Не постоји ниједан доказани начин трансмисије путем воћа и поврћа. Теоретски ризик је ту, и то само у случају да је особа која има коронавирус кашљала или кијала у непосредној близини воћа и поврћа. Никаква друга хемијска средства, укључујући и дезинфицијенсе, не смију се користити приликом прања воћа и поврћа, јер су то хемијска средства која, дефинитивно, могу утицати на квалитет производа који се пере.

Можете ли објаснити процедуру након уласка у дом? Који је редосљед-ципеле, гардероба, руке и да ли и лице треба да перемо 30 секунди сапуном?

Кључ цијеле приче и превенције је одржавање хигијене руку. Није доказано да вирус може да се задржи на обући, која се свакодневно користи. Друга је прича за здравствене раднике и обућу која се користи у здравственим установама, посебно на одјељењима гдје се лијече корона позитивни пацијенти. Али не постоје докази да обућа која се свакодневно користи има улогу у трансмисији вируса. Хигијена руку је императив. Након повратка у кућу предлажемо да се особе изују испред стана, да се одјећа провјетри, иако не постоји прави доказ да одјећа може да учествује у трансмисији вируса. И наравно, након тога одмах треба опрати руке. Што се тиче лица, пожељно га је опрати, али није утврђено да лице има толики значај у епидемиолошком ширењу инфекције, колико имају прљаве руке.

Да ли гардеробу треба провјетрити или опрати одмах након једног ношења? Мора ли се пеглати на високој температури, или се понешто може осушити на Сунцу?

То су мјере предострожности које нису примарне и нису толико значајне колико хигијена руку и све друге мјере на којима инсистирамо. Доказано је да вирус релативно кратко може живјети на површинама, укључујући тканине и гардеробу. Тако да, ако гардероба физички није запрљана, или не постоји неки други разлог због кога би се прала, провјетравање од неколико сати је сасвим довољно за смањење ризика од задржавања вируса на њој. Пеглање на високим температурама и под притиском водене паре, коју већина савремених пегли има, је сасвим довољно да изврши привремену дезинфекцију тканина.

Да ли је ефикасније прати руке често или носити рукавице и мијењати их на два сата? Да ли се рукавице могу користити више пута, након што се дезинфикују?

Мислим да је кључ овог питања у чињеници да се рукавице такође могу прати и дезинфиковати. Који год начин особа одабере јако је битно да води редовну хигијену руку, било да носи или да не носи рукавице. У пракси се показало да особе које носе рукавице имају мању склоност да додирују уста, нос и очи и самим тим имају мању вјероватноћу да вирус, који се нађе на рукавицама, унесу у организам. Али исто смо примијетили да особе које носе рукавице заборављају на хигијену и да истим рукавицама често додирују различите предмете. Додирују новац, радне површине и онда неке друге предмете предају другим особама чиме повећавају могућност контаминације тих предмета и роба. Дакле, рукавице се, као и руке, могу и морају редовно прати и дезинфиковати.

Када је ријеч о процедурама у продавницама, да ли препоручујете PayPass картице умјесто кеша? Да ли на терминале на којима се куца ПИН, грађани треба да посебно обрате пажњу, јер типке додирују и касирке и купци?

Све површине које додирује већи број људи носе потенцијални ризик за контаминацију, односно за задржавање вируса. Свака процедура која смањује број површина или предмета који се додирују, такође, доводи до успјешније превенције даље контаминације вирусом. Самим тим коришћење бесконтактних картица за плаћање је епидемиолошки много повољније, него коришћење кеша, који иде из руке у руку и потенцијално на себи може да носи велики број микроорганизама, укључујући и коронавирус. Наравно, он на папиру не може да опстане толико дуго, али је доказано да може да преживи одређени број сати.

Да ли, по доласку из продавнице, амбалажу треба напрскати одређеним дезинфекционим средством и чекати да се осуши? Да ли то утиче на исправност производа, имајући у виду да је амбалажа углавном порозна?

С обзиром на знања са којима располажемо таква процедура апсолутно није потребна. Вирус може да се задржи на одређеним површинама, али само под условом да је на њих доспио. Значи, уколико је неко кијао или кашљао над неком робом, теоретски постоји могућност да вирус ту буде. Све оно што може оштети амбалажу, самим тим и производ, не треба примјењивати. Процедура је проста. Све робе, за које сматрате да могу бити контаминиране вирусом, оставите по страни неколико сати, и након одређеног времена оне су безбједне за употребу.

Да ли је тачно да се вирус не може задржати на хљебу, поврћу и воћу?

Хљеб је епидемиолошки јако захвална намирница због своје текстуре и структуре. Он је сув и не представља погодно тло за развој бактерија и вируса. Међутим и на хљебу и на воћу и поврћу, теоретски, нови коронавирус може да остане одређено вријеме, не превише дуго, али само под условом да је корона позитивна особа кијала или кашљала у непосредној близини тих производа. Нигдје у свијету, на више од милион обољелих у овом тренутку, није доказан пренос новог коронавируса на овај начин. Оно што укључује друге теоретски могуће путеве ширења, мимо респираторног, јесте чињеница да се вирус излучује столицом и то одређено дуго вријеме након опоравка, тако да феко-орални пут трансмисије постоји, али епидемиолошки, у овом тренутку није толико значајан. Посебно је битно да се и он може прекинути редовним одржавањем хигијене руку.

Много пута смо чули да је додиривање квака, типки, веома ризично. Како би гласила топ листа најризичнијих ствари?

У питању су све оне површине које додирује велики број људи. То су кваке, типке на интерфонима, бројеви у лифтовима, радни пултови у продавницама.

Шта је боље, отварати врата руком, па одмах прати или правити гимнастичке егзибиције- лакат, нога, кук?

Како год, али у сваком случају опрати руке послије тога.

Да ли постоје подаци о задржавању вируса на квакама, пластичним столовима, дрвету, тротоарима, земљи?

Постоји, али епидемиолошки друге ствари које сте навели нису толико значајне као кваке и неке радне површине. Нити земља, нити асфалт, нити тло, изгледа да немају значајнијег епидемиолошког утицаја. Још једном понављам да је најважније да редовно перемо руке.

Да ли је open-space систем и систем централне вентилације/климе ризичан у смислу да ако је инфициран један запослени то се може вентилацијом проширити по цијелој згради?

Нови коронавирус се не шири аерогено. Није болест која се преноси ваздухом, већ капљично. Ниједна студија у свијету није у узорцима ваздуха у болесничким собама доказала присуство вируса. То је јако битно. Али теоретски ризик да вирус уђе у централне системе климатизације постоји. Зато је и редовно провјетравање просторија императив на којем послодавци могу инсистирати. Наравно у болници и здравственим установама, једна од мјера превенције је и искључивање централних система расхлађивања и гријања ваздуха ради елиминације овог теоретског ризика.

Каква је процедура за поступање послодаваца уколико се догоди да је њихов запослени позитиван на коронавирус?

Најбоље би било да послодавац директно контактира надлежну епидемиолошку службу и да њима препусти истраживање случаја. У посебном фокусу епидемиолога биће период током кога је запослени развио симптоме, али и неколико дана раније. Тако да послодавац мора обезбиједити потпуну посвећеност епидемиолошком истраживању, тачно и прецизно одговарати на сва питања која добије од епидемиолошке службе, а све у интересу здравља свих запослених.

Са кредибилних адреса претходних дана стижу информације о употеби лијека против маларије (Хидроксихлорокин). У апорекама постоји интересовање за овај лијек. Да ли бисте га препоручили као неку врсту превентиве, посебно за старије и хроничне болеснике?

Препоручио бих га само као превентиву маларије и то ако особа путује у маларично подручје. С обзиром да таквих путовања нема, апсолутно, не постоји ниједан разлог због кога би неко тражио, куповао, складиштио антималарике. Сви терапијски протоколи за нови коронавирус су и даље у фази експерименталних истраживања. И љекарима клиничарима треба препустити да донесу одлуку и да лијече пацијенте на најбољи могући начин.

Уколико у породици постоје старије особе и хронични болесници, као лијек који би требало имати у кући помиње се Тамифлу. Да ли бисте га препоручили као превентиву?

Апсолутно не, зато што поменути лијек има индикације и зна се када се користи, код кога и за лијечење којих болести се користи. Инфекција новим коронавирусом дефинитивно није једна од њих, нити је употреба антивиротика у кућним условима препоручљива, а у неким државама није чак ни дозвољена.

Шта препоручујете за подизање имунитета код дјеце, људи средње доби и посебно за старије? Који је ваш став у вези са имуно-суплементима?

Не постоји ниједан научни доказ да било који од суплемената, који се тако агресивно рекламирају и продају, има позитиван утицај на имунолошки систем. Оно што је најбоље је редован ритам живота, који подразумијева довољно сна, правилну исхрану и редовне одморе током дана. Ако неко живот организује на овај начин има највећу шансу да свој имуни систем подигне на завидан ниво, који му може помоћи, не само у борби са овом инфекцијом, него и са свим другим инфекцијама.

Један дио становништва је у јануару и фебруару прележао грип, који је исто пратила висока температура, кратак дах и исцрпљеност, а за старије је био јако тежак. Колико је он сличан новом коронавирусу и да ли су те особе развиле нека антитијела која би им помогла да се лакше изборе и са овим вирусом, или треба да буду опрезније јер им је организам не тако давно прошао кроз то?

Апсолутно треба да буду опрезније, али понајвише због својих година и неких других медицинских стања, ако их имају. Инфекција грипом доводи до специфичног имунитета, који је усмјерен само на један тип вируса. Тај имунитет не помаже ни против коронавируса ни против других вирусних инфекција. Кад се ради о грипу добро је што имамо специфичну мјеру превенције, а то је вакцинација. Ове године смо вакцинисали највише људи у посљедњих седам-осам година. Обухват је био на задовољавајућем нивоу, посебно међу онима који су најугроженији, а то су они старији од 65. Мало тога се зна у вези стварања антитијела на нови коронавирус. Ако покушамо да извучемо знања заснована на обичним типовима коронавируса изгледа да тај имунитет није дуготрајан, није специфичан и није довољно јак да спријечи поновну инфекцију. Шта ће се дешавати са новим коронавирусом тек остаје да се види.

Ако се некоме потврди да је у једном тренутку негативан на коронавирус, а кроз неколико дана постане позитиван, да ли је могао вирус ширити у том распону?

Ми процјењујемо епидемиолошки ризик за сваког новооткривеног пацијента. Дакле, сматра се да је особа била заразна за своју околину најмање два или три дана прије почетка симптома. С обзиром да у посљедње вријеме све више имамо асимптоматских и особа са благим симптомима, ми покушавамо да тај период проширимо што је могуће дуже да би били апсолутно сигурни да су сви контакти остварени у том периоду адекватно збринути, односно одстрањени из заједнице и да бисмо тако превенирали даље ширење. Када се ради о самом тестирању, ради се о такозваном ПЦР тесту који је екстремно осјетљив и даје веома поуздане резултате до нивоа од 99,9 одсто. Међутим, природа вируса је таква да, ако сте данас негативни, не мора да значи да за неколико дана нећете бити позитивни, из простог разлога јер се у том периду може десити да сте изложени вирусу, или да се налазите у периду инкубације када тест није могао да открије присуство вируса у носу и ждријелу. Због тога, код оних пацијената, који су најризичнији, или код контаката за које имамо поуздане и чврстве епидемиолошке податке, ми радимо серијска тестирања, односно понављамо тестирања у размаку од неколико дана да би били апсолутно сигурни да ли је особа инфицирана или не.

Која би била Ваша препорука радницима/цама у трговинама, а посебно онима на каси?

Примијетио сам да су у одређеним маркетима већ постављени плексиглас панели који раздвајају касирке од муштерија што је јако добра епидемиолошка мјера, с тим што се такве стаклене или пластичне баријере морају редовно дезинфиковати и чистити. Касиркама је главна препорука да носе маске. Дакле маска и физичка дистанца су ту двије основне мјере које ниједна друга мјера не може замијенити. Ми смо препоручили коришћење рукавица из простог разлога што новац и предмети пролазе кроз њихове руке. Дакле, ако користе или не користе рукавице, дезинфекција руку је наредни корак који се мора спроводити са свим мјерама. Дакле, да поновимо, физичка дистанца, баријера између купца и продавца, маска и редовна хигијена руку и дезинфекција рукавица се морају примјењивати континурано.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: