Црна Гора у вријеме короне: Труднице и породиље остале без посла

Институција омбудсмана само на редовној фиксној телефонији биљежи више од 100 позива од почетка пандемије корона вируса, док је њихов број на мобилној телефонији још већи, а грађани су се, између осталог, жалили на отказ уговора о раду и непоштовање одредбе о забрани отказа током коришћења трудничког боловања и породиљског одсуства, као и генерално на мјере самоизолације, рекао је за Побједу заштитник људских права и слобода Синиша Бјековић.

Омбудсман је од друге половине јануара до сада по притужбама формирао више од 270 предмета, док је, каже Бјековић, далеко већи број интервенција у смислу давања савјета, упућивања на ефикасна и дјелотворна правна средства, посредовање у комуникацији са другим органима.

“Од половине марта повећан је прилив предмета који се мање-више непосредно тичу привремених мјера и поступака током трајања епидемије (самоизолација, карантин, ограничење кретања, одвајање од породице, обезбјеђивање егзитенцијалних потреба људи, континуитет функционисања система здравствене и социјалне заштите)”, прецизирао је он.

Рад на предметима, према ријечима Бјековића, организују од куће, до мјере која то омогућава, а када то траже специфичности посла, уз наложене или препоручене мјере опреза (ограничено присуство више особа у истом простору, социјална дистанца, употреба опреме и средстава, провјетравање, дезинфекција просторија и слично), службеницима омбудсмана стоје на располагању и за рад у просторијама институције.

Бјековић је објаснио да притужбе примају електронским путем, телекомуникационим средствима и редовном поштом.

Непосредни рад са странкама је обустављен, али су, навео је он, отворене двије додатне мобилне телефонске линије путем којих институција комуницира са странкама и јавношћу.

О свему су обавијестили грађане на веб сајту и на вратима институције, а грађани се, према његовим ријечима, обраћају и путем електронске поште, укључујући и личне адресе и контакте запослених.

“Ово је и, иначе, била карактеристика рада заштинтика, а у датим околностима она је само добила на тежини. Обраћања се махом односе на социјалне услове и примјену санитарно-здравствених мјера, али имамо и поступање у области радних и службеничких односа, опште здравствене заштите, имовинских права, статусних права грађана, заштите рањивих група, као и другим питањима у вези са поступцима пред органима јавне власти, односно организацијама које врше јавна овлашћења”, истакао је Бјековић.

Број обраћања грађана је смањен у односу на раније, а омбудсман истиче да су пандемија и њени ризици у великој мјери промијенили и начин рада, односно поступања институције.

“Када кажемо обраћања грађана/ки онда мислимо на различите форме и захтјеве странака, које се крећу од чисто информативних, па до непосредне интервенције у одређеној области. Можда су управо питања и захтјеви грађана најбољи показатељ стања у ком људска права не стају на медицинским границама пандемије, већ опстају и у овако тешким и сложеним ситуацијама”, истиче Бјековић за Побједу.

Према његовим ријечима, није могуће говорити само о медицинским импликацијама пандемије у ситуацији када ограничења дубоко задиру у социјални и економски аспект живота заједнице, “па ако хоћете и остваривање грађанских и политичких права”.

“Уосталом, ако се осврнемо на сет мјера и препорука које су донијете од надлежног државног тијела, видјећете да се оне не односе само на правила понашања у случају пандемије у смислу медицинских стандарда, већ задиру и у економске, социјалне и друге механизме којима се ублажава удар пандемије”, прецизирао је он.

Како додаје, у противном, ако би живот у цјелости стао, односно ако бисмо све свели на здравствену и медицинску превенцију, која јесте приоритет, онда остаје упитно ,,кога смо и за које вријеме поштедјели болести у ситуацији ако нема елементарних услова и средстава за живот, ако усљед посљедица пандемије изгубимо посао, ако угасимо све економске ресурсе, ако изгубимо пријеко потребну друштвену стабилност, ако изгубимо контакт са међународном заједницом, ако стигматизујемо угрожене остављајући их на милост и немилост нашим предрасудама, заблудама и другим дискриминаторним обрасцима понашања“.

Синиша Бјековић каже да му се чини “да помало недостаје разумијевање улоге институције“ којом руководи, “нарочито у овим околностима“.

“Због тога се трудимо да добијемо податке и обавјештења која су нам насушна потреба у праћењу ситуације и заштити људских права и слобода. Свијет у условима пандемије није заборавио људска права и ми у континуитету добијамо међународне смјернице, упутства и препоруке за поступање органа јавне власти, али и за поступање омбудсмана у ванредним ситуацијама”, рекао је он.

Истиче ,одговоран однос предсједника општина Пљевља, Беране и Бијело Поље, те посебно главног града Подгорица, који их је подробно обавијестио о мјерама и радњама које се предузимају из надлежности органа локалне управе и локалне самоуправе.

“Оне су примарно усмјерене на рањиве групе (посебно старије и ромску популацију), а у ту сврху дата нам је ретроспектива досадашњих мјера. Ово је на неки начин био јединствени напор цивилног сектора који нам је обезбиједио релевантне податке и органа јавне власти који су нас подробно обавијестили о мјерама које се спроводе и желим и овом приликом да им се свима јавно захвалим на томе. Осим тога, желим захвалити на сарадњи и достављеним обавјештењима Министарству рада и социјалног старања, односно установама социјалне заштите са којима смо у контакту, као и организацијама које заговарају права ЛГБТ особа”, навео је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: