ИН4С

ИН4С портал

(ВИДЕО) Четврт вијека од битке за Кошаре: Најхеројскија прича рата на Косову и Метохији

1 min read
На данашњи дан прије 25 година снаге ОВК, албанске војске и НАТО напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници.

војници са Кошара

На данашњи дан прије 25 године снаге ОВК, албанске војске и НАТО напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници.

Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије и ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200.

Око 1.500 припадника ОВК, уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године. До 9. априла НАТО није гађао Кошаре, али јесте друге положаје на југословенско-албанској граници. Караула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана.

Извиђачи у непријатељским униформама

У том тренутку на фронту је било нешто више од 100 припадника граничних јединица Војске Југославије. Због жестоких напада из ваздуха, али и диверзија ОВК, већа помоћ није могла одмах да стигне.

Процена војног врха била је да ће копнени напад највероватније кренути из Македоније где се већ налазило око 16.000 војника НАТО-а, а претпоставке да ће главни напад ићи преко Кошара није било.

После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.

Јунаци са Кошара

Прислушкивањем радио веза Војска Југославије је установила да су артиљерију и минобацаче, веома прецизно наводили људи који су говорили италијански и француски. Извиђачи су на непријатељским униформама виђали италијанске, француске, турске, британске и ознаке Армије БиХ са љиљанима.

За Војску Југославије није било одмора

Како наводи РТС, на врхунцу борби Војска Југославије имала је око 1.200 војника, а ОВК, са добровољцима и албанским јединицама пет до шест хиљада. Снаге ОВК су ратовале у сменама, док за ВЈ није било одмора.

Велика концентрација снага на Кошарама коштала је ОВК напуштања многих положаја, јер је утврђено да су много делови границе са албанске стране били готово без икакве одбране.

Свест да уколико падне линија фронта на Кошарама, крећу много озбиљнији сукоби са ОВК и НАТО, са неизвесним крајем, држала је морал на високом нивоу. Војска Југославије је често ишла у нападе по леденој киши, мразу, магли и снегу дубине један метар и бранила сваки положај до последњег тренутка – што је додатно утицало на пад морала код непријатеља.

Циљ нападача, ОВК, НАТО-а и албанске војске био је да се продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност НАТО авијације.

Територија СРЈ коју је згресор успео да заузме била је свега четири километра у ширину и пар стотина до хиљаду метара у дубину.

Бизарне сцене крвавих борби

Током крвавих борби на Кошарама било је и многих бизарних сцена, у које је тешко поверовати. Дешавало се да људи са обе линије фронта због густе магле залутају у непријатељске ровове и врате се у сопствене, а да их нико не примети.

Због сталног прислушкивања један резервни официр ВЈ се присетио америчких Навахо Индијанаца из Другог светског рата, и ангажовао двојицу Рома, припадника ВЈ, који су на свом језику радио везом наводили југословенску артиљерију и минобацаче. До краја рата НАТО и ОВК нису успели да схвате о чему се ради, јер нису разумели ромски језик.

Битка за Кошаре

Главнину граничних јединица на Кошарама пре битке чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година. У бици за Кошаре у редовима Војске Југославије борио се велики број добровољаца из земље и иностранства. Осим Руса – Козака из падобранских јединица, у редовима добровољаца били су људи из других европских земаља – такозвани „интернационални одред“ од тридесетак људи чинили су људи из западног дела Украјине, Финске, Шведске, Данске, Холандије и по један Шкот и Ирац из Велике Британије.06:45

Они су дали животе на Кошарама

Погинуло је 108 припадника војске и добровољаца, а тела неколико војника никада нису извучена са границе. Данас се на подручју карауле Кошаре налази око 150 гробница погинулих припадника Ослободилачке војске Косова, али се процењује да је још неколико десетина људи из редова ОВК сахрањено у Албанији, наводи РТС.

Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара. Повлачење је за разлику од других делова Косова, протекло без икаквих инцидената, а непријатељи су једни друге мирно посматрали.

Прочитајте још:

Пуковник Љубинко Ђурковић: Кошаре дијамант на српском оружју (ВИДЕО)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

31 thoughts on “(ВИДЕО) Четврт вијека од битке за Кошаре: Најхеројскија прича рата на Косову и Метохији

  1. Sinovi Nasi sa Kosara, Kosovski Vitezovi Nasi….
    NEKA VAM JE VJECNA SLAVA I HVALA….
    Neka Vjecito Bdije Nad Vama….
    I Vida Vam Rane Posestrima Vila sa Kosara….
    Umjesto Nas Srpskih Majki i Sestara….
    Hvala Vam Djeco Moja….
    Sto Se Rodiste za Slavu i Zivot Srpskih Vitezova….
    Neka Vas Prate Nasa Ljubav i Vjecite Suze….
    Za Vasom Ukradenom Snagom i Mladoscu….
    „Moja Suza Nema Roditelja“, Rodjeni Moji….
    Kad Bih Mogla Zagrliti Vase Heroine Majke….
    Koje Vas Svetim Mlijekom Podojise….
    Mozda Bi Bilo Lakse Rode Moj….

  2. И пре 22 године 9. априла био је петак баш као и данас.
    Девети април. Година хиљаду деветсто деведесет и девета. Велики Петак. Четири сата и тридесет минута после поноћи. Кошаре, Косово и Метохија. Непријатељ увек удара на Празник: Видовдан, Велики Петак, Васкрс, Ђурђевдан, Митровдан… Са једне стране неке скраћенице: „нато“, „овк“ и свакојака белосветска булумента, а са друге стране неки од најдостојнијих потомака кнеза Лазара, Милоша Обилића, Путника, Мишића, Степановића, Бојовића… заветовани Светим кнезом Лазаром не одлучујући да ли ће ићи у битку према томе колика их сила напада, већ колику светињу бране. Знали су да не смеју да попусте јер иза њих су биле њихове мајке, очеви, сестре, браћа, ћерке, синови, огњишта – мајка Србија.
    Имена више од стотину страдалих припадника наше војске и брата Булаха, руског добровољца, уписана су у вечни списак хероја. Сви браниоци Косова и Метохије те године постали су легенда која нас заветује како би требало да се опходимо према ономе што је најсветије на Земљи- Отачаству.
    Ако не знамо где су и шта су Кошаре, онда их од данас уцртајмо у нашим срцима па ћемо свагда знати где ћемо их пронаћи.
    ХВАЛА ВАМ ЈУНАЦИ што нам то сачувасте и хвала вам што нас и данас браните од нас самих.

    https://www.youtube.com/watch?v=h_EG2xOhJo4

    10
  3. U sledecem ratu, montenegrineri ce biti rame uz rame sa siptarima na suprotnoj strani u agresiji na srpsku teritoriju protiv ovih momaka na slici.

    17
    1
  4. Ja, koji sam svjedok vase „pobjede“ nad NATOM, tesko da mogu da povjerujem u vasu, autisticnu, interpretaciju dogadjaja…stida nemate ni kad vas uhvate u lazi. Pa se pitate zasto niko ne zeli da bude Srbin.

    2
    49
    1. Jocko govedo,ima jos svjedoka tih dogadjaja.Kako te nije sramota makar malo.Izginili su lljudi,djeca.Poginuli su zbog takvih kao ti pi.do ! Biti Srbin je cast.Ti si i onako neko g.vno siptarsko.Magarce glibavi

  5. апостоли јада и прометеји наде су тада победили ђавољи кот и плахолакоме зомбије… та победа је омогућила да Срби у рату са другом по реду најачом силом на свету извуку нерешено, тј примирје које и до данданас траје и које им је глогов колац у груди

    27
  6. Убаците у букваре,љуту битку за Кошаре,
    нека знају Србски ђаци,где су гинули јунаци!
    Слава Србским мученицима са Паштрика и Кошара !

    61
    1
  7. Takvi heroji ce se vjecno pamtiti i nikada znaci nikada ne smijemo zaboraviti njihove herojske žrtve koje su dali zs otadžbinu! Vjecna im Slava i Milost počivajte u Raju i Miru heroji! Blago tome ko dovijeka živi imao se rasta roditi!

    58
    2
  8. Slava dečacima junacima i svima drugima koji su hrabro i nesebično dali svoje živote…ja ću ih večno pamtiti i spominjati…

    63
    1
  9. Србија је светионик слободе,а њени јуначки синови луче су које разгрћу тмину.

    Живјела Србија!

    100
    1
  10. https://www.youtube.com/watch?v=K2YCU-FecBk
    (пева Даница Црногорчевић)

    Вила са Кошара

    Крвав месец врх Кошара,
    Гробнице га српске скриле,
    Једним ехом мрак дамара
    И јецајем горске виле.

    Смртним ропцем шума збори:
    Вратите се браћо мила,
    Зар вам мушки рс не кори
    посестрима ваша вила?

    Одсекли јој пси увојке,
    Сустигла је мрска хајка,
    Ал` се неда зор девојка,
    Нагоркиња наша мајка.

    Но крстаче ове стражи
    И аманет витезова,
    Јуначке им ране блажи
    Старом песмом са Косова.

    Тихо тужи и запева,
    Неневикла на окове,
    К`о Косовка, негда, дева,
    Мртву браћу песмом зове.

    Вратите се соколови,
    Вратите се мени амо,
    Траже од нас прадедови,
    Да душмане истерамо.

    Дижите се див јунаци,
    Почивати још не смете,
    Треба јарам да се збаци
    И да опет погинете.

    Нема Космет ко да брани,
    трулије су њине кости,
    дижите се опевани,
    а њима нек` Бог опрости.

    Они мртви светом ходе,
    А нису ни били живи,
    `ајде браћо, устај роде,
    Јуриш соколови сиви!

    119
    1
  11. Слава им.Нажалост после рата у Србији под влашћу ДОС -а -( Ђинђић,Коштуница,Тадић),ови се јунаци нису појављивали нигде у медијима што је невиђења брука ,чак су их и Немци хвалили и рекли да у њима живи дух старих србских ратника.Тек са новом влашћу ( Тома Николић и Александар Вучић) онио су добили своје место у србској повести.

    105
    11
  12. Ponosni i Lijepi Sinovi Nasi….
    Poslednja Djeco Jugoslavije….
    Poslednji Rodoljubi Jugoslavije….
    Nase Zajednicke Otadzbine….
    Slava Vam i Hvala….
    Voljeni i Nezaboravni Nasi….
    Hvala i Vasim Prezivjelim Drugovima….
    Vasa je Sudbina Epska i Golgotska….
    A Zrtva Divovska i Istorijska….
    Djeco Slobode i Slobodarstva….
    Vjecito ce mo Vas Pamtiti….
    I Slaviti Vase Zivote u Smrti….
    Za Slobodu Svojega Naroda i Otadzbine….
    Ostacemo Zauvijek Duzni Vasoj Mladost….
    Bez Prilike da Vam ikada Vratimo….
    Makar i Djelic Duga….
    Nadam se i Vjerujem….
    Da ce mo Vam Odati Puno Priznanje….
    Kroz Priznjanje Vasoj Prezivjeloj Braci….
    Nasim Prezivjelim Viteskim Sinovima….
    Voljena Djeco Nasa….
    „Moja Suza Nema Roditelja“…..
    Niti Zaborava…. Mladosti Nasa….
    Vojnici Na Vjecitoj Strazi Otadzbine….
    Vitezovi Roda Svojega….
    Heroji Vjecitoga Besmjertnoga Polka….
    I Nase Krvave Epopeje….

    137
    5
    1. Како рече један од тих јунака – иза нас је Србија! – није помињао југославију.

      85
      1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy