На данашњи дан Влада СРЈ позвала оптужене Србе да се предају Хагу, рођен Јосиф Панчић, умро Маркес…

На данашњи дан 2002. године југословенска влада је позвала укупно 23 особе, међу којима је десеторо југословенских држављања, а против којих је подигнута оптужница пред овим међународним трибуналом у Хагу, да се добровољно предају. Позиву су се одазвали Драгољуб Ојданић, Милан Мартић, Миле Мркшић, Никола Шаиновић, Владимир Ковачевић и Момчило Грубан.

Прије тачно 206 година (1814) рођен је један од најпознатијих српских љекара, ботаничара, истовремено и први предсједник Српске краљевске академије Јосиф Панчић. Потекао је из сиромашне породице из тамошњег аустријског царства која води поријекло из Херцеговине, али је успио да се школује и постане љекар. На наговор Вука Караџића дошао је из Беча у Србију, гдје почиње своју трновиту и бурну каријеру. Остаће познат по открићу посебне врсте четинара која је по њему названа „Панчићева оморика“. Сахрањен је на врху Копаоника, који је добио име управо по њему, гдје се налзи и маузолеј са његовим посмртим остацима.

Године 2014, у 87. години живота, умро је чувени колумбијски писац и политички активиста, Нобеловац, који је већину свог живота, ипак, провео у Мексику и Европи, Габријел Хосе Гарсија Маркес. Он је, генерално, дао огроман допринос пробоју латиноамеричке књижевности у свијету, али је свјетску популарност постигао књигом „Сто година самоће“, која је продана у невјероватних 30 милиона примјерака. Поред овог бестселера, Маркес ће остати упамћен и по следећим насловима: Љубав у доба колере, Патријархова јесен, Дванаест ходочашћа, Вест о једној отмици и другим.

Седамнаести дан априла мјесеца биће упамћен и по смрти америчког научника и политичара Бенџамина Френклина (1790); њемачко-римског цара, угарско-хрватског и чешког краља Јосипа Првог (1711); али и по рођењу Жељка Ражнатовића Аркана (1952); руског цара Александра Другог (1818); византијског цара Михаила IX Палеолога (1278). Такође, овај датум ће у историји остати познат и по уговореном разграничењу између Турске и Црне Горе након битке на Граховцу (1860); лидер чешких комуниста Александер Дупчек је поднио оставку након „Прашког прољећа“ (1969); више од 100 000 Холанђана се утопило након што је море пробило заштитне бране (1421).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: