Барел црног злата у минусу

Вест од пре 48 сати да је први пут у историји цена црног злата пала испод нула долара, то јест за 105 одсто и да се нафтно тржиште урушава, запалила је свет.

Наиме, реч је о америчкој ВТИ нафти, а не о црном злату типа брент које се прерађује у Србији и чија је цена јуче била око 27 долара за барел. Због тога је понедељак проглашен за најгори дан у америчкој историји, јер је нафта отишла у минус.

Главни проблем је што се стрмоглавила цена једног од најважнијих типова нафте, по ком се одређује цена на светском тржишту. У питању је такозвана вест тексас интермидијат или ВТИ нафта, која је пред затварање берзи имала негативну цену од 37 долара за барел.

Као један од разлога за то наводи се криза изазвана пандемијом вируса корона, која је знатно смањила потражњу за нафтом, што је произвођачима оставило мало простора за складиштење свих вишкова.

Забринутост због економије која директно утиче на потражњу за нафтом појачана је због све јачег супротстављања између америчког председника Доналда Трампа и гувернера држава око тога да ли САД могу да почну да укидају ограничења кретања и пословања, пише „Гардијан”.

Почетком овог месеца, чланице ОПЕК-а и њихови савезници коначно су се били договорили о смањењу глобалне производње за око 10 одсто, што очигледно није било довољно да се тржиште уједначи.

Одмах након тога су водећи извозници ОПЕК и Русија договорили да смање производњу за рекордан износ.

Аналитичари кажу да је још горе што нема назнака да ће се нешто ускоро значајније променити јер су складишта преплављена нафтом, а нафтне компаније очекују да ће бити обустављена и даља трговина.

Иначе, америчка лака нафта ВТИ никада пре овога у историји није падала испод нуле, а негативна цена од минус 37 долара значи да власници уговора за испоруку нафте сада плаћају другима за складиштење.

Цена брента која занима Србију пала је за око 7,6 одсто на око 27 долара.

Подсећања ради, пре годину дана нафта је коштала 66 долара, пре пола године је пала на 58, па на 56 долара, а пре два дана – испод нуле.

Проф. Горан Радосављевић, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије, каже за „Политику” да је историјски пад цене америчке лаке нафте испод нула долара донекле и очекиван.

– После закаснеле реакције тржишта и недовољног смањења понуде, а услед пада тражње за готово трећину за само два месеца, овако је нешто морало да се догоди. Велика понуда, далеко мања тражња и недостатак складишта довео је до тога да нема више тражње за америчком лаком нафтом за испоруке у мају – истиче Радосављевић.

Како сада стоје ствари, додаје, очекивано је да ће се слична ситуација ускоро десити и за испоруке у јуну. Остаје да се види да ли ће се можда постићи договор о додатном смањењу производње пошто постојећи о најави смањења за 9,7 милиона барела није довољан.

У овом тренутку нема назнака да ће се тако нешто десити.

Истовремено, цена европске нафте типа брент на нивоу је од 27 долара, руског Урала 23 долара, а ОПЕК нафте на око 17 долара, што је све око 60 одсто испод нивоа од пре два месеца.

Корист од пада цене сирове нафте већ су осетили возачи широм света. Ипак, европски потрошачи су услед значајног опорезивања потрошње нафтних деривата донекле ускраћени значајнијег појефтињења, каже „Политикин” саговорник.

– Више од 60 одсто цене дизела у Европи чине државна захватања. Слична је ситуација и у Србији. Иако су деривати већ појефтинили са око 165 на око 140 динара за литар, реално је очекивати даље смањење цена. При томе не треба очекивати превише да ће се смањити државна захватања која сада износе око 84 динара на сваку литар горива – истиче Радосављевић.

(Политика)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: