,,Глас Црногорца“ 1890: На Цетињу, пољу равном, Србин љуби спомен један као десну руку
Влашка црква на Цетињу
На Цетињу пољу равном на једном брежуљку, Србин љуби спомен један као десну руку! У њему су записати све сами јунаци, што су српској земљи мили ка’ свијетли зраци, стихови су објављени у цетињском ,,Гласу Црногорца“ 1890. године, а написао их је велики српски пјесник и родољуб из Цуца, Радоје Рогановић Црногорац.
Радоје Црногорац родио се године 1851. у Љешанској Нахији, у селу Прогоновиће. Старином је из Трњина, у Цуцама, гдје су се још за вријеме владике Данила одржале двије знамените битке, и то год. 1706. и 1716. око куле кнеза Рогана, којег је велики српски бесмртни пјесник владика Петар Други Петровић Његош овјековјечио у Горском Вијенцу, а чији је Радоје потомак.
Споменику код “Влашке цркве”
На Цетињу пољу равном
На једном брежуљку;
Србин љуби спомен један
Као десну руку!
У њему су записати,
Све сами јунаци;
Што су српској земљи мили;
Ка’ свијетли зраци!
Споменик је овај дига,
Књаз Никола први;
У знак борбе превитешке
И просуте крви!
У знак борбе на Гиљеву
Што орли створише;
Кад се оно од Авале
К Ловћену вратише!
Ево двадест осам љета,
Наступише саде
Од ка’ чета ова лава
У бој крвав стаде!
Од како су стали били,
Педесет јунака;
Против пунх три хиљаде
Бираних тураках!
Осам дана клали су се,
И дању и мраку!
Гдје бијаше негда шанац
Грују и Новаку!
Клали су се по Гиљеву
За државу милу!
Као оно Леонида
У свом Термопилу. –
Нек је хвала, нек је слава,
Споменику славном;
Који но се подигнуо
На Цетињу равном.
Да узноси ове лаве
Наше земље свете
Који нигда за довијек
Умријети нете!
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
