Акција за људска права: Обезбиједити гаранције независности и непристрасности Судског и Тужилачког савјета

Акција за људска права (ХРА) огласила се поводом извјештаја америчке организације Freedom House за 2019. годину  истакавши да је прије свега неопходно обезбиједити гаранције независности и непристрасности Судског савјета и Тужилачког савјета, који одлучују о избору и напредовању и утврђивању одговорности судија и тужилаца, јер је то кључно за заштиту људских права и владавину права.

Извјештај је, како наводе из ХРА, показао да је стање у црногорском правосуђу допринијело сврставању државе у категорију хибридних режима у којима се власт заснива на ауторитаризму као посљедици недовољне демократске промјене.

ХРА сматра да је повјерење у судство до краја 2019. године опало с разлогом, јер су неуставни и незаконити избори челника Врховног суда и других судова у држави само нагласили ауторитарне односе којима се контролише систем спровођења правде.

„Обавјештење о томе да су челници у правосуђу наставили да добијају станове и повољне стамбене кредите од извршне власти, само је потврдило постојање таквих односа и онима који се процесом намјештања избора у црногорском судству нису детаљније бавили„, каже се у саопштењу.

Према извјештају ФХ, Црна Гора је у односу на 2018. годину назадовала у области правосуђа, па је и оцјена ,,правног оквира и независности“ смањена са 3,75 на 3,50, због тога што је, како сматрају у ХРА, прошле године избило неколико скандала.

„У извјештају се подсјећа да је више предсједника судова и судија, тужилаца и полицијских функционера добило станове или кредите од извршне власти под врло повољним условима; да је бизнисмен Душко Кнежевић тврдио да је, уз финансирање предизборне кампање владајуће странке, поткупљивао и тужиоце, укључујући врховног државног тужиоца Ивицу Станковића, што је довело до хапшења тадашњег секретара Врховног државног тужилаштва Ненада Вујошевића али и до изостанка било какве истраге оптужби у односу на самог Станковића“, наводи се у саопштењу.

Негативној оцјени је, како кажу, „посебно допринио недостатак независности и непристрасности Судског савјета, незаконитости приликом избора судија и предсједника судова и неуставан избор предсједнице Врховног суда, као и чињеница да су мандати и чланова Судског савјета и врховног државног тужиоца истекли, а да и даље нису попуњени новим људима који би уливали повјерење“.

ХРА истиче да је прије свега неопходно обезбиједити гаранције независности и непристрасности Судског савјета и Тужилачког савјета, који одлучују о избору и напредовању и утврђивању одговорности судија и тужилаца, јер је то кључно за заштиту људских права и владавину права.

„Ове гаранције, које треба увести законом, постаће увјерљиве када се чланство Судског савјета и Тужилачког савјета и мјесто Врховног државног тужиоца попуни људима од интегритета, који нису у вези са странком која је у Црној Гори на власти скоро тридесет година“, каже се у саопштењу.

Они напомињу да препоруке Групе држава против корупције при Савјету Европе и Европске мреже судских савјета  у односу на оснаживање независности Судског савјета до данас нису усвојене.

„Нијесу обезбијеђени услови за независан и непристрасан избор четири члана Судског савјета из реда угледних правника, као што је то случај са Савјетом за електронске медије и Савјетом Агенције за спречавање корупције, који сада уживају много већи ниво независности и непристрасности од Судског савјета иако је уствари улога Судског савјета да обезбиједи независност судства. Неуспјех да се постигне парламентарни договор о избору чланова Судског савјета из реда угледних правника, указује на жељу да се ово, наводно независно тијело, додатно политизује“, каже се у саопштењу.

У ХРА објашњавају да не постоји дјелотворна правна заштита против одлука Судског савјета о избору судија, што је питање од кључног значаја за независност судства и заштиту људских права у држави.

„Управни суд је у октобру 2019. године (тек након годину и четири мјесеци) заказао рочиште по тужби против Судског савјета, којом је учесник на конкурсу за избор судија тражио да се поништи одлука о избору десет кандидата/киња за судије основних судова из јуна 2018. године. У међувремену је троје од десет изабраних кандидата/киња на оспореном конкурсу изабрано за судије и ступило на дужност. Судски савјет није одложио почетак обављања судијске функције ни једној особи до доношења судске одлуке. Управни суд до данас није укинуо ни једну одлуку Судског савјета, чија је једна чланица и судија тога суда. Управни спор не може бити дјелотворан правни лијек против одлука Савјета“, каже се у саопштењу.

ХРА се прошле године на састанку са извјестиоцима Парламентарне скупштине Савјета Европе заложила да врати Црну Гору у процедуру мониторинга, који је обустављен 2015. године, да би се држави помогло да обезбиједи независност судства, али то, како кажу, није прихваћено, иако су извјестиоци у свом извјештају изричито критиковали стање у правосуђу и истакли да га и даље сматрају подложним политичком утицају.

„У годишњем извјештају Freedom House, Црна Гора први пут након 2003. године није сврстана у „дјелимично консолидоване демократије“ већ у категорију „хибридних режима“, који карактеришу државе у којима власт истовремено може да спроводи политичку репресију и расписује изборе, у којима су демократске институције крхке и постоје значајни изазови у одбрани политичких права и грађанских слобода“, закључују они.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: