Кина закувава “III Свјетски рат без дима” – а Европа неактивно посматра

У корона-кризи Кина шири своју моћ све више. Африка кроз пројекте угља бива зависном, алгоритми цензуре социјалних мрежа бивају све прецизнији. Европа, својим наивним поступањем, губи обоје: и благонаклоност Американаца и поштовање Кинеза.

Док се резерве пажње Запада чине апсорбираним борбом против пандемије короне, Народна Република Кина и даље реализује изградњу своје моћи: тихо, ефикасно и са екстра порцијом дрскости.

У интересу пријатељства међу народима издали вредности Запада

Случај 1: Кинеско министарство иностраних послова је јавно цензурисало текст који су потписали сви амбасадори ЕУ држава у Пекингу, објављен у једном кинеском дневном листу. Министарство није хтело да у тексту буде поменуто да вирус долази из Кине. Па је та полуреченица просто прекрижана. А ЕУ-амбасадори? Погнули главе. И ћуте. Чиме су све у интересу пријатељства међу народима- издали елементарне вредности Запада: од сад се и са слободом мишљења може трговати и преговарати.

Случај 2: Дигитални концерн “Тенцент” из Шензхена поседује деонице преко 700 фирми по целом свету. У Европи нпр. шведског музик-стреаминга “Спотифy”. Но пре свега поседује мессенгер-апп “WеЦхат”, коју користи милијарду Кинеза. По резултатима студије коју је објавио Универзитет Торонто, “Тенцент” је користио објављене политичке садржаје страних аццоунтса не би ли перфектуирао сопствене алгоритме цензуре за унутрашњо-кинеске акаунте. Најмање је један човек ухапшен јер је доживотног председника државе Си Ђинпинга у једној поруци описао као “запухани хлебчић”. Протестна нота Уреда Савезног Канцелара или Јелисејске Палате ? Нема је.

Африка све више постаје зависном од Кине

Случај 3: Како се због своје климатске политике Европа повлачи из угља, Кина је спремно ускочила у насталу празнину. По информацијама Greenpeace кинеске фирме и банке тренутно финансирају 13 пројеката угља на афричком континенту а још 9 су у фази припрема. Тако Африка све више постаје зависном од Кине.

После лектире недавно објављене књиге “Бешумно освајање: Како Кина подрива западне демократије и ствара нови свестки поредак” стиче се скоро па утисак да Кина све ради да ову књигу направи што читанијом.

Кина врши дипломатски притисак и манипулише медије

Clive Hamilton из Аустралије и немачки експерт за Кину Mareike Ohlberg из German Marchall Fund у овој књизи описују скоро као пратећу музику за садашња дешавања- у до сада невидјеној прецизности циљеве Комунистичке Партије Кине: “Ослоњена на огромну економску моћ, Кина врши дипломатски притисак, користи уметност убеђивања и “рад на пријатељству”, манипулише медије, фабрике размишљања и универзитете: при томе се све ове тактике преплићу и медјусобно појачавају.”

Па даље: “Циљ је сино-центрични свет, о ком сањају кинески националистички јастребови, које је Си довео у руководство Комунистичке Партије. Они посматрају светски поредак којим доминира Кина као есенцијални саставни део ‘великог васкрсења кинеског народа’ “.

Руководство Комунистичке Партије за разлику од Трампа се не ослања на јавне наступе него на бешумно подривање: “Утицај треба бити остварен кроз субтилне и вишетрачне програме глобалног креирања мишљења.”

Европа губи благонаклоност Американаца и поштовање Кинеза

Комунистичка Партија Кине, цитирају аутори Сха Qигуанга, функционера из партијског Бироа за Инострану Пропаганду, води “Трећи Светски Рат без дима”.

Аутори такође објашњавају зашто КП Кине тако лако успева да реализује своје иницијативе: “Незнање је један од главних разлога зашто западним друштвима тешко пада да реално процене опасност од Комунистичке Партије.”

Закључак: Кастратско понашање ЕУ-амбасадора у Пекингу и шутња европске политике су две стране једне исте медаље. Али свесном стратегијом наивности Европа на крају губи обоје: и благонаклоност Американаца и поштовање Кинеза. Сва је прилика да је духовни отац ове офанзиве европског опортунизма лично Groucho Marh: “Имам челичне принципе. Ако Вам се они не свиђају, имам ја и друге.”

Аутор: Gabor Steingart, дугогодишњу председник Handelsblatt Media Gropup
Превод: Мирко Вулетић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: