Отворено писмо гласачима режима: Срби су створили Његошеву Црну Гору, а Српска црква очувала Бога у њој

Пише: Теодосије

Кад ујутро кренеш у самопослугу да купиш било шта што је потребно за одржавање твога тијела онда те у тој намјери неће спријечити локални полицајац, нити специјализована полиција за борбу против короне, нити ће провјеровати твој списак за куповину, да ли си изабрао за то јутро кисело или слатко млијеко са обичним, интегралним или тамним хлебом.

Или ако то јутро мораш да журиш на градилиште у парку Карађорђевића у Милочеру, гдје си са стотинама радника већ одавно упослен да би чија стамбена зграда што прије никла у том резиденцијалном хотелском комплексу Краљевог двора, знаш да те нико из полиције неће питати зашто идеш да радиш, можда и супротно од правила која важе за друге.

Нико те неће ни зауставити, ни спријечити, нити ћеш на улазу на поменуто градилиште наићи на било какву полицијску стражу која би смјела да одврати било кога од планираних профитних активности црногорских познатих власника Паштровских бисера.

Али, ако кренеш недељом ујутро да упалиш свијећу у храм Божји, помолиш се на прописаној удаљености од Бога и људи онда немој имати илузије да те неће као испред храма Христовог у Подгорици чекати полицијска опсада или да те неће (баш тебе као и све друге) зауставити на путу ка Превлаци Михољској иста она полиција која кажњава за прекорачење брзине или уласка у једносмјерну улицу.

Зашто је данас забрањена у Црној Гори духовна храна, право на вјеру у данима страха и болести која јењава и пролази није тешко одговорити. Јер, корону као алиби за борбу против Цркве и црквене власти у Црној Гори (не било које, само оне православне, већинске, традиционалне) подједнако виде и они који се њом из власти користе и огромна већина с друге стране љутих и ускраћених у праву на слободу вјероисповиједања грађана Црне Горе, који се настоје дискриминаторски учинити грађанима другог реда.

Садашња безбожна власт у Црној Гори СПЦ доживљава као ,,природног непријатеља“ и све ове игре са Ковидом 19 у односу на Цркву су само маске онтолошког противљења њеном присуству, улози, доминантном утицају.

Наиме, постоје данас пет суштинских разлога због којих је Ђукановић против ове канонске Цркве у Црној Гори.

Први разлог је историјски.

Власт која подиже Титу споменик када се у Европи сви стиде да помену да је и њихова земља била комунистичка (или ако то са покајањем и признају онда са поносом говоре о рушењу Берлинског зида и паду комунизма као дану ослобођења и људских права) је законито против вјере, Цркве и попова.

Црна Гора је једина од свих земаља у ЕУ и региону која на свом ,,европском путу“ подиже споменик комунистичком вођи, ,,мекшем“ типу комунистичког диктатора, али свакако диктатору са страним акцентом.

То јасно говори о континуитету покушаја историјске, фактичке, физичке и сада правне елиминације Цркве, коју је Титова власт представљала и оставила у наслеђе својим данашњим обожаваоцима и комунистичког вође и власти у Црној Гори.

Други разлог је идеолошки.

Црква је страни фактор, ,,непријатељ“ са сједиштем у ,,туђој“ земљи, ,,колонијална агентура“ раширена у Црној Гори да би дјеловала против сопствене земље – само су неки од аргумената данашњег владајућег погледа на свијет у Црној Гори.

Те идеолошке клетве, ширење мрзитељске хајке и неподношљивости према људима са крстом и молитвом у себи је јединствен покушај суицида сопственог бића, већинског идентитета народа којег власт жели да потисне, забрани и учини фикционалним како би створили непостојећу, новоцрногорску стварност која се једино страхом и привилегијама привидно одржава.

Трећи разлог је национални.

СПЦ која окупља и Србе и Црногорце, сав православни вјерујући народ је ,,крива“ што свједочи о аутентичном присуству српског народа, његовој бројности, култури и традиоционалној улози у стварању Његошеве Црне Горе.

Црна Гора без Срба или са безначајним њиховим бројем и улогом у животу Црне Горе је један од политичких приоритета актуелне црногорске власти, у чему им СПЦ директно противслови и не дозвољава ту замишљену ,,демократску сјечу Срба“ и православља у Црној Гори.

Четврти разлог је политички.

Литије су показале обновљену духовну снагу слободне и вјерујуће Црне Горе од које се власт истински плаши и ту врсту хроничне анксиозности покушава да лијечи агресивношћу без мјере према свему што је везано за Цркву и њену улогу у Црној Гори.

Ако се томе дода да је и митрополит Амфилохије убједљиво најподржаванија личност у јавном мнењу Црне Горе, баш као што је СПЦ институција са највише повјерења грађана, онда је нервоза и агресивност власти не само ,,разумљива“, већ нажалост и очекивана.

Пети разлог је егзистенцијални.

У друштвима као што је данас Црна Гора, са наглашеним елементима тоталитаризма, онда сва власт, сав плурализам, све националне и етничке диверзификације и слободе морају бити под контролом секуларног вођства, обично отјелотвореног у једној личности – па тако и Црква, она највећа, најутицајнија, традиционална.

Зато се власт у Црној Гори бори за Цркву под контролом цара, а не Бога, и зато јој Христова црква својом хиљадугодишњом егзистенцијом противречи искрено и канонски чувајући Бога у Црној Гори, а не пристајући да буде поданик пролазне власти и њених безбожних министара.

Све заједно указује на то да све док је ова власт на челу Црне Горе – рат против Цркве се неће заустављати, јер то не би било у природи овог режима, нити његовог идеолошког постојања.

На ово би посебно желио да упозорим оне поштене и добре грађане Црне Горе који дају глас овој власти, док у исто вријеме чекају свештеника у свом дому на дан славе, рођења, крштења и смрти, заборављајући да ако буде по онима на Врху – умјесто владике Амфилохија на њихове вјерске обреде и духовне тајне долазиће Дедејићеви ,,свештеници“ у пратњи полиције.

Прочитајте још:

Није добро сјећати се својих српских предака

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: