,,Црногорка“ 1871: Тако сложно да стигнемо српску славу, окитимо с њоме главу

Добро дошла, Црногорко! Сестро мила, сестро драга, ти си моје десно око, моја нада, моја снага. Ти уздање, све ухвање. Та без тебе српска вила, приморју, моме дому, на Јадранском нашем мору, зар би до сад жива била, стихови су патриотске пјесме ,,Приморка Црногорки“, коју је написао пјесник Ђорђе Срдић, а која је објављена у 9. броју цетињског листа ,,Црногорка“ 1871. године.

Приморка Црногорки

Добро дошла, Ц р н о г о р к о!
Сестро мила, сестро драга,
Ти си моје десно око…
Моја нада… моја снага…
Ти уздање,
Све ухвање…
Та без тебе српска вила
У приморју, моме дому
На Јадранском нашем мору
Зар би до сад жива била? 

Та одотуд,
Ја одовуд,
Како рече: здруж’мо руке,
Да смакнемо старе муке,
Што тамноћом крију
Наше жеље, душу бију…
Да се српски просвјетимо,
Да се српски научимо:
Мислит,
Дихат,
Пјеват,
Играт…

На, под капом, ил’ клобуком,
Да ходимо, да зборимо,
Да циљамо једним духом,
Док стигнемо српску славу,
Окитимо с њоме главу!…
С тиме дивна сестро моја,
Пробудиће,
Оживиће
Моје чувство, душа твоја;
И у двору, II на мору,
И у твору, и у Збору,
Од туђинства очистити,
Запуштено посрбити !…

Па кад тврдо и ваљано,
Ми сложимо умне силе,
Подићемо постојано,
Свуд у накрст наше виле,
Те ће с нама с’ руковати,
Заиграти… запјевати
Све што љепше која знаде;
Једна другој даровати,
Све најбоље што имаде!…

Ал’ пре свега, нек повичу
Српским ћерам, да с’ не руже,
С туђим духом да с’ не куже;
Но да сложе своје руке
Око посла важнијега ;
Да претеку, да потеку,
Свуд на сусрет с добрим радом
„Црногорки,* дјелу младом!

Тако сложно,
Нам је можно
Дичну сестру задовољит,
Рад олакшат и повољит,
Да стигнемо српску славу,
Окитимо с њоме главу! 

Прочитајте још:

,,Црногорка“ 1884: Ако је икад ишта с’ неба на земљу српску пало то су српске гусле и гудало

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: