Двије колоне режима (други дио)

Ни једног тренутка нијесам имао дилему, још мање “трилему“, да избори у Подгорци превазилазе уско локалнe оквире. У својој колумни од понедјељка, имајући у виду недавне локалне изборе на Цетињу, изразио сам очекивање да ће се у караван неке од режимских колона поново укључити амбасадор САД. Међутим накнадни поступак званичног Вашингтона далеко је превазишао моја очекивања.

Умјесто официјелног заступника америчких интереса у Црној Гори, на испомоћ намјери домаћег шефа режима да за градоначелника главног града октроише дукљанско отјелотворење Срећка Шојића, стигао је лично генерални секретар НАТО – Андерс Фог Расмунсен. Баш на дан Расмунсенове посјете, Русија и Кина су постигле историјски енергетски споразум. Тако изгледа да је овај биједни амерички лакеј и пуки спикер НАТО политике зла, одлучио да личном подршком кандидатури Мига Стијеповића за градоначелника Подгорице, “казни“ руско-кинеску намјеру да створе стратешки савез, способан да у догледно вријеме надјача све америчке неоколонијалне асоцијације, попут ЕУ и НАТО-а.

Првог дана посјете, Андерс Фог Расмунсен се сусрео са двојицом “својих“ људи унутар црногорске владе, који су одавно оданост САД претпоставили оданости свом партијском шефу. Тек након поднијетих повјерљивих извјештаја о искрености Ђукановићеве НАТО политике, генерални секретар НАТО-а био је спреман да настави даље и сретне првог човјека у држави.

Ваљда осокољен Расмунсеновом подршком, Миго Стијеповић је напрасно одлучио да одустане од давно заказаног ТВ сучељавања, себе поштеди новог самопонижења, а ТВ гледаоце ускрати за последњу епизоду подгоричке “Беле лађе“. Овај пропуст, Миго је изгледа покушао да компезује личним довођењем свог неприкосновеног узора на завршну конвенцију ДПС-а. Тако је послије Расмунсена, Шојића из Дукље подржао и прави Шојић.

Осим намјере да руске туристе са црногорске обале протјера на Карибе, Маурицијус, Бали и Тајланд, те спријечи кинеске инвестиције у Луку Бар, путну и жељезничку инфраструктуру, мисија Андреса Фог Расмунсена имала је и екстерно позитивне ефекте. Прво, наши опозициони политичари би напокон требали да схвате, да обећања која слушају у западним амбасадама о брзом паду шефа режима, ванредним изборима на јесен и изласку СДП-а из владе, нису ништа друго до шарене лаже, које се још од времена Вилијема Монгомерија и Чарлса Крофорда непрестано понављају. Док су они тако слушали програмиране лажи страних амбасадора, режим је учвршћивао своје позиције и брутално крадући референдум успио да разбије заједничку државу.

Друго, подршка Андерса Фог Расмунсена кандидатури Мига Стијеповића за градоначелника главног града, отклања и минималну сумњу да друга колона режима, устројена на принципу НАТО фаланги, неће послије избора поступити исто. Све њихове ситне несугласице и анимозитети, биће послије подгоричких избора одмах заборављени и превазиђени. Једни другима ће опростити бројне криминалне активности, за које се од тренутка настанка Прве банке међусобно оптужују и сви заједно сложно наставити у јединственом НАТО фронту.

Избори 25. маја можда неће донијети тренутан пад режима, али само пораз обје режимске колоне може ударити темеље једне нове, боље и просперитетније Црне Горе. Баш тога се изгледа плаши Андерс Фог Расмунсен.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: