Западно од памети
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Ових дана слике америчких градова личе на оне из познатих холивудских апокалиптичних блокбастера. Разлупани излози, опустошене продавнице, запаљени аутомобили, дим, сузавац, разјарена гомила која јуриша на ништа мање разјарену полицију… Пандорину кутију расне и етничке подијељеност, која се увијек отвори кад полицијска „дара“ пређе „обојену“ мјеру, овог пута је отворило брутално убиство црнца Џорџа Флојда.
Начин на који је погубљен дигао је Америку свих боја на ноге и још једном актуелизовао старо питање колико је америчко друштво заиста грађанско. Земља која барјачи кад је ријеч о грађанским и личним правима, опет је на кољенима, то јест у пламену.
Рођени Американац, свештеник, црнац, Ал Шерптон, на комеморацији страдалом Флојду, након „минута ћутања“ који је трајао 8 минута и 46 секунди, онолико колико је несрећни Флојд умирао под кољеном полицајца, без мржње али дубоко разочаран, каже: „Америка никад није била велика. Није била велика за црнце, за Хиспаноамериканце. Није била велика ни за друге, није била велика ни за жене“! А ако се саберу сви они за које „Америка није била велика“, испада некако да је то далеко више од половине њених становника. Али, језива слика са протеста када полицајац гура демостранта, бијелца, који удара главом о бетон и остаје да лежи непомичан док крв залива асфалт а колона полицајаца пролази поред њега као поред згаженог пса, говори упечатљивије од изјаве пастора Шерптона. Америка је „мала“ не само за обојене. Америка, симбол и парадигма западне културе и њених вриједности, стегоноша слободе, људских права и највиших стандарда на том пољу. Коначна адреса многих снова, жеља и ишчекивања. Велика и моћна Америка која то, каже пастор, никад није била.
У истом „дневнику“, одмах иза „америчке саге“ биљеже се тријумфалне изјаве поводом треће годишњице „удомљења“ под крило НАТО пакта. Предњачи, наравно, предсједник, а тик му уз кољено, министар Дармановић. Уз скоро отворену пријетњу да ће све оне који имају било какву стварну или измишљену аспирацију према Црној Гори „казати не у Колашин већ право у Брисел“, додаде да је „учлањењем у НАТО Црна Гора дефинитивно прешла у западни вриједносни круг“. Готово као кад Роналдо промијени бијели Реалов за црнобијели Јувентусов дрес. Вјекове стасавања, државног обликоваања, моралног утемељења, културног и скоро генетског кодирања, Срђан је, уз нешто шпијунског материјала, спаковао у своју дипломатску торбу и завргао право на Запад. Без повратне карте.
Западни вриједносни круг? Тај недосањани „амерички сан“ који је некад наше претке вукао у печалбу исрпљивао се само у жељи за што већом сумом долара који су у рудницима, лукама, шумама, на жељезници плаћани крвљу и безименим гробовима. Али, тада и све до скора, на Запад, а у Америку прије свега, ишло се с надом у повратак, макар да се кости скрасе под каквим храстом, буквом или кошћелом, у очевом или дједовом гробу. Под крстом, главом према западу али тако да очи, макар и мртве, буду окренуте према Истоку, према сунцу, и свему што оно симболизује.
У Америци данас газе по крвавом тепиху елементарних вриједности и права које човјека чине грађанином, без обзира на све разлике и посебности. И не само у Америци. Агенција Европске уније за основна права, станице на чији би перон Срђа да се искрца са својим „буђавим и превазиђеним источњачким пртљагом“, упозорила је данас да су и у Западној Европи „обојени редовна мета“. Али, можда се Срђа узда у свој бледуњави тен. Можда рачуна да ће се, онако бледолик, макар на „кецу“, прошверцовати, у „западно културно и вриједносно коло“. Коло у којем се, поред бројних и цивилизациског врха достојних достигнућа, и даље бесомучно врте фашизам, нацизам, геноцид, холокауст, концлогори, напалм, касетне бомбе, осиромашеи уранијум, етничка и расна мржња. Јер, као што сваки Исток има свој „запад“, шта год то значило, и сваки Запад има свој „исток“ са својим бременом наслеђа цивилизацијске трулежи. И што се даље одмиче према Западу све ближе се стиже на Исток. Само што, изгледа, Срђа још увијек није спознао да је Земља округла.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
P.S. Što se tiče Srđe Darmanovića, on ne bi zavređivao ama baš nikakvu pažnju da iza njega i iza ove nesrećne banana-države zaista ne stoji NATO… U tome je problem… A još veći problem je što naša (srpska) majka Rusija ima maćehinski odnos prema svojoj (srpskoj) djeci… Prepustila nas je na milost i nemilost Zapada i njegovog poslušnika – tiranina Đukanovića. Uostalom, ta „naša majkata“ finansirala je otcepljenje Crne Gore od same sebe tj. od srpstva i od Srbije…
Doktor Srđa Trifković, koji decenijama živi u Americi i na tom i takvom „divljem zapadu“ kaže da je po statistici znatno veći broj ubistava policajaca koje počine crnci u odnosu na ubistva crnaca koje počine policajci… Drugo, cenjeni doktor Trifković kaže da se u Americi dobrano gleda kroz prste crncima, naprimer prilikom školovanja, polaganja ispita, i drugog, jer se oni, u stvari, tretiraju kao Romi kod nas ili u Evropi, što znači da ih treba „uključiti u zajednicu“. Treće, činjenica je da je Flojd brutalno ubijen, ali ne i namerno, a tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv njega i protiv njegovih kolega. I čemu onda protesti? Rušilačke demonstracije bile bi opravdana jedino da su nadležni ćutali pred ovim zločinom. Ovako, jedini logičan odgovor za ove masovne proteste u Americi – jesu predstojeći predsednički izbori. Ukoliko je Tramp stvarni protivnik tzv. duboke države, onda je jasno ko stoji iza ovih rušilačkih protesta koji su pre svega upereni protiv aktuelnog američkog predsednika..
Odmori malo od komentara, previse se trudis.
Anonimna budalo, baš ću te poslušati… A ti si zadnja osoba koja bi mogla da deli packe čitaocima, obzirom da spavaš na ovom cenjenom srpskom portalu… Ja barem tokom radne sedmice poštedim ostale čitaoce svojih „tlapnji“, a ti ni toliko…
Bogami si sve u pravu. Jedino bih te ispravio da protesti nijesu zbog izbora već više zbog ekonomske propasti srednje klase u Americi (kao i svuda u svijetu). Zaiste postoje programi pomoći za crnce da se uključe u društvo i dođu do poslova. Na primjer zapošljavaju ih u vojsku na raznim administrativnim poslovima i imaju prednost u zapošljavanju samo zato što su crnci. A postoji i ta pojava da oni uzrok svih problema u životu vide zato što su crni, a najčešće nije tako. Ali tako je i kod drugih, i srbi imaju istu priču da ne mogu doći do posla u CG jer su srbi. A najčešće se radi o nedostatku obrazovanja i cijenjenih fakultetskih diploma. Sa dobrom školom te niko ne pita koje su nacije i ideš li u crkvu. I u pravu si da u SAD puno više pucaju na policajce nego što policija puca na građane.
?