Не окрећи други образ
Пише: Бећир Вуковић
Црнац – Џорџ Флојд убијен је као пас – а сахрањен као цар.
Полиција, нигде више не би смјела да хвата озади, за врат, осим у Монтенегру.
Полиција у Паризу протестује од Тријуфалне капије до трга Конкорд, увријеђена, понижена, прозвана да су расисти. Међу увријеђеним полицајцима има и Арапа, и црнаца.
Црнци нису расисти – одлијеже између топола Јелисејских поља.
Француска полиција тражи оставку министра полиције. Француска полиција је милион светлосних година далеко од полиције Монтенегра. Оревуар Монтенегро.
Француска полиција баца лисице, монтенегринска полиција и мајку би ухапсила док пали свијећу Задушницу. Црногорски полицајац са шљемом и штитом, на другој страни улице његова гологлава мајка са иконом на грудима.
(Јелисејска поља била су главна улица у Хаду. Да би се сачувала успомена на подземни свијет Хад (Ад), главна улица западног свијета, понијела је – пренијела – исто име. Када се припремала јакобинска верзија Новог завета, учени, шта више и побожни људи, већином гласова, тако су одлучили…)
Много година касније, нешто слично, виђено је на и конгресу ДПС – а.
Опстала је и прича да записничар на састанку Јакобинаца, није стигао да свуда гдје треба унесе ријеч Пакао. На другом, пак, састанку, кад је титулар видео празнине, заурлао је: „Господо, Пакао је однео враг“. Не знамо како је бившим и садашњим савјетницима монтенегринске власти (или полиције свеједно), уопште промакло јакобинско искуство приликом новог превода Новог завета.
Особа позната као „писац“ из сојенице из улцињских шума, из опсерваторије током вербалне страсти, запишта к’о гуја: шта, шта, ако на изборима у Америци, опет подбиједи Трумп. У крајњем, помирио сам се са изборима у Србији. Још, једина нада јесте да каубој Трумп одгалопира из Бијеле куће.
(Има ли писац ницолаидац папире за градњу викендице за писање улцињске реченице.)
Под плаштом ноћи, двојица ефендија дошла код двојице владика на преговоре о читлуку. Кад преговарате са ефендијама унапријед знате како се диван обрши. Неко је некоме дао часну ријеч да су само зидови чули. Али, ефендија, ко ефендија, није издржао. Прочитао је – са идиота – све што су зборили. У ствари, ефендија је издао ефендију. Вала, сва штета у хаинову ријеч.
Шта диванити са ефендијама. Немате о чему, сем о харачу. Харач, харач, рајо. Хљеба, хљеба господару. Не виђосмо хљеба давно. Устала је раја, к’о из земље трава….
Само кад би се црква преудала, и промијенила презиме. Само да није Српска. Кад би макла онај плави вео националног. На једној философској сесији, занесене, ријеч је одвела до националног имена цркве. Вардала су и двојица есејиста: један лаик и атеиста, други вјерујући у мантији. Боже, сакрили.
Само кад би манастирска воденица мљела ситу за пилав, каже ефендија.
Све су идеје издаје потрошене. Ни државни удар још од прошлих избора није затворен. Сав инжињеринг за обликовање новог црногорца зарђао. Сва синтетика за паковање новог идентитета завршила на бувљаку. Пластичне кесе окитиле кањон Цијевне.
Народ је стао на поприште: море, Турци, не газите орање. Море, Турци, изјелице…
* * *
Јеванђелска ријеч „ко те удари по образу, окрени му други“ за сада, не важи у Црној Гори. Послије, видећемо, ‘оћемо ли окретати…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
NE OKRECI OBRAZ SINE….
NIJE SADA VAKAT….
Drumovi ce pozeljeti „Efendija“….
No „Efendija“ vise biti nece….
Bećire …
Ne okreći ni prvi!!!
Oba su čovjeku obraza onaj jedan!
… Sa obrazom, ili bez njega!
U pamet, ili bez nje!
.. Svaki je sam sebi u račun, samo Jednome Onome na presuđenje!
Objekti ili duša.
Čega se odreći?
Ni jednog ni drugog.
Ali duše nipošto.
Becir ko Becir ?