(ВИДЕО/ФОТО) О. Гојко Перовић у Никшићу: СПЦ је једина канонска црква свих православаца у Црној Гори
1 min read
„Никад се нећу научити како да говорим у присуству новинара. Ово не кажем зато што мислим да је неко кривотворио моје ријечи или да је неки новинар нешто слагао, али селекција тема, одабир наслова спадају у домен дезинформације. Истакле су се неке маргиналне теме као главне. А нешто што се успут прокоментарисало – представљено је као тема вечери на трибини у Подгорици“, казао је о. Гојко Перовић на трибини у Никшићу коју је организовало Друштво црногорско-руског пријатељства на тему „Литије пут спасења„.
О. Гојко Перовић казао је да је неколико портала изјаву ставило у другачији контекст од оног у оквиру којег је речена.
– Ово кажем због тога што те ноћи на трибини у Подгорици, нијесам читао неко званично саопштење ни Цркве ни моје лично. Нијесам објављивао неки план, нити обзнањивао неке будуће намјере Цркве, него је то био један разговор са публиком, у коме се причало буквално о свему и свачему. Од Сократа до Сартра. А ово наглашавам да бих објаснио откуд уопште тема национализма у Цркви те ноћи у мојим устима. Не због мог предумишљаја да ту тему отварам, него из спонтанитета једног крајње опуштеног разговора. Сматрам умјесним све оне примједбе које кажу да ови дани у Црној Гори – нијесу ни мјесто ни вријеме да се проблематизује име СПЦ и њено устројство. Зашто? Зар је нека тема забрањена? Па није забрањена, али данас је Црква на жестоком непристојном и неуставном удару државе, а Срби и српски идентитет под медијском, просветном и идеолошком пресијом званичних државних адреса“, појаснио је ректор Цетињске богословије.
„Зато, мислим, док то траје, док то не престане, није пристојно истицати у први план неке универзалне теме и теме православља, међу којима је несумњиво и питање национализма (етнофилетизма). Свакако, настојање нас свештеника и хришћана да својој браћи који су вјерници а не проналазе себе у српском идентитету, поручимо, објаснимо и посвједочимо да је СПЦ једина канонска Црква у Црној Гори. И подједнако Црква свих вјерујућих, без обзира на националну припадност било кога. Нешто слично, као што је и ова држава, или би требало да буде, иако се зове Црна Гора. Држава подједнако свих и Срба и Црногораца и мањинских народа у њој„, казао је о. Гојко Перовић.
Предавање можете погледати:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
БРАЋО, НИКАДА НИЈЕ ЛАКО БИЛО БИТИ СРБИН.
ЗАШТО ?
ИСТИНСКИ СРБИ СУ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИ.
ТО ЈЕ НАШ ОБРАЗАЦ ПОСТОЈАЊА.
СВЕ ОСТАЛО ЈЕ ХИБРИД,
ОВАЈ ИДЕОЛОШКИ ЈЕ ПОГУБАН, ТЕЖИ ЈЕ ОД ОНОГ АЗИЈАТСКОГ ВЛАДА ВЈЕКОВИМА…
ПРОЋИЋЕ УЗ ПОСТ И МОЛИТВУ, САБРАЊЕ И НАДУ У ГОСПОДА .
ПАЗИТЕ БЕЗ МРЖЊЕ.
СРБИН НЕ МРЗИ.
НОВОЦРНОГОРАЦ ЈЕ ИЗГУБЉЕН У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ,
ТЕ ЉУДЕ ТРЕБА ИСТИНСКИ ЖАЛИТИ…
ЖИВЈЕТИ У ЦРНОЈ ГОРИ А НЕ ЗНАТИ КО ЈЕ БИО ЊЕГОШ – СРАМНО ЈЕ !
НИКАДА НИЈЕ БИЛО ЛАКО БИТИ СРБИН !
1946 su na popisu u Rozaju vecina bili crnogorci.
Gde nestadose. Sta mislis. Jel neko vrsi pritisak na njih.
Otkud sad tamo 90% bosnjaka. Jesu se u medjuvremenu doselili bosnjaci a odselili crnogorci. Ili se vasa drzava zajebava i igra sa statistikom naroda, koji je se ne mrda iz svojih sela vekovima, a promeni silne drzave i nacije.
Pa gde nestade oko 100000 onih koji su se izjašnjavali kao Crnogorci u Srbiji.Sada ih ima oko 40000 .Kada ih niko ne prisiljava.
људе је срамота признавања косова и прогона СПЦ. да би избегли да их поистовете са режимом који је опоганио реч црногорац постају срби. када режим падне имаћеш повећање а дотле само смањење.
Оцу Гојку би најпаметније било да ове теме стави адакта. Има вријеме када се сије и вријеме када се жање, што би рекло Свето Писмо. У вријеме оваквог српског полома и погрома и Цркве и народа у Црној Гори на својој завјетној земљи, овако постављена тема постаје бизарна…
До Христове побједе!
једна од највећих глупости на које пристајемо је да уопште полемишемо око назива СПЦ. црква је под тим именом добила томос о независности и није једина – имамо бугарску, румунску, руску, албанску… и никоме тамо не пада на памет се покреће питање назива. патријаршије које немају одредницу националног су старе патријаршије и оне имају шачице верника. што се тиче аутокефалије- аутокефалност није исто што и независност. у модерно доба и србија и црна гора као независне државе имају аутокефалне цркве. и митополити из србије и из црне горе морали су да иду у иностранство да би их хиротонисали и то су морали да учине у некој од независних цркава јер цркве у црној гори и србији нису биле независне већ само аутокефалне. аутокефалија значи да они бирају свог поглавара али морали су да буду потврђени у некој независној цркви која их је хиротонисала. од 1920 године СПЦ сама бира и хиротонише свог патријарха.
Ако је тачно то што сте горе рекли да се у Никшићу на литиргијама на крају више не помиње српски род и да је са цркава скинута засатава СПЦ онда је то забрињавајуће. Неко је пре неколико месеци када су почела ова дешавања напоменуо и да се на сајту Митрополије нигде не може видети грб и име СПЦ што сам тада проверио и тако је било. Сада када сам проверио стоји грб СПЦ (враћен је) на насловној страни поред грба Митрополије. Очигледно су критике (индиректне, овако међу народом) уродиле плодом. Надам се да ће тако бити и са овом ситуацијом у Никшићу. Ко зна, можда је Господ зато и допустио ова дешавања у ЦГ да се вратимо на прави пут. Ако је тако ко зна шта чека нас у Србији.
П.С. ако нисам у праву у погледу сајта Митрополије исправите ме и опростите.
Поздрав браћи у ЦГ
Naravno da nema emancipecije bez sto vece i sto jace drzave. Pa nisu nemci ludi sto su ujedinili 100 miliona ljudi oko jednog imena i u jednu drzavu, a nama prodaju price da se iscepkamo u sto vise bantustana, feuda, jezika, vera i indijanskih plemena. Da bi lakse vladali nad nama, kao i svim kolonijama. Otac Gojko shvata da postiji u cg jedna grupa ljudi koja se razrodila ali se jos nije odrodila. To je ono komunisticko: crnogorci srpskog porekla. Treba raditi na tome da se ti ljudi privuku nama. Kad se dodje na vlast lako ce se to resiti. U crnoj gori se zakonom moze sve. Menjati zastava, recnik, slova, istorija. Donesite zakon u kome definsete sta je to crnogorac, i reseno. Npr. clan 1. „Crnogorac, to znaci srbin koji zivi u Crnoj Gori.“ Posledica: ko kaze drugcije krsi zakon crne gore. …ako nezavisna drzava crna gora kaze da su crnogorci srbi, kako ti mozes biti crnogorac bolji od svoje nezavisne drzave. Ima takvih slucajeva u svetu, gde drzava definise identitet, samo necu da ih navodim da ne dajem ideje ustasama dok su na vlasti. Samo cuvajte vi Gojka. Trebace vam takav.
DA JE VJEČNA PRAVA PRIMORSKO-ZAGORSKA SRBIJA, KAO I SVA SRBIJA OD MORA SINJEGA, DO SUBOTICE, SAVE I DUNAVA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Zato što pokazuje simptome političke naivnosti. I ja sam razmišljao o prihvatanju dualnog identiteta ali je to zabluda naša. Ljudi pominju Austriju i Njemačku a ne shvataju razlike koje su nepremostive. Ne shvataju da germanski svijet ima globalnu moć. Ako sami sebe doživimo tako, doživjećemo tragediju opet. Biće kuku majko šta nas snadje…
Bilo kakvi kompromisi oko imena su promašeni, na dugi rok me donose ništa dobro. Raspad Jugoslavije sada prevode u raspad Srpstva. Jedina krivica Srba, po njima je što su Srbi Jugoslaviju voljeli. A voljeli su je kao što danas vole Srpstvo. Nema emancipacije bez velike i jake države. Svi problemi polednjih godina proizlaze iz kolonijalnog provincijalizma. I padamo svi…Na sreću DOLAZI BOLJE VRIJEME!
Vlado. Parlament crne gore u kome sedi 30% muslimana i katolika hoce prostom vecinom da odlucuje sta je to pravoslavlje!!! To je sustina problema.
ne znam koji je interes ovakvih izjava (najblaze receno,a mogao bi jos mnogo da dodam,ali nije trenutak)
Razlika izmedju drzave i crkve u crnoj gori je u strukturi donosilaca odluka (u tim inistitucijama). Iz toga proizilaze sve razlike i neslaganja. Ukratko, radi se o 25%-30% nacionalnih manjina cija volja se efektuira u drzavnoj politici, ali u crkvenoj ne, jer su te manjine u svojim verskim zajednicama.
Ukratko, kad bi za crnogorski parlament glasali samo pravoslavci zajednicka drzava se ne bi ni raspala. Posto su za razliku od drzave clanovi spc iskljucivo pravoslavci (sto je logicno) zajednicka crkva se nikad nece dobrovoljno raspasti.
Najbolje rasenje za ovakvu situaciju bi bilo odvojenost crkve od drzave, ali posto drzava nije demokratska, ona nece da ostavi crkvu na miru, i sa rezimom koji bar 50% odrzavaju nacionalne manjine – drzava pokusava da izvrsi verski inzinjering nad najacom crkvom tako sto joj otima stotinama godina uzivanu imovinu. Otprilike kao kad bi Srbija donela zakon da se katolicki franjevacki samostan u Bacu iz 13 veka, ili katolicka crkva gospa od snega u tekijama iz 18 veka, ili Suboticka katedrala, prevode u svojinu Srbije ako katolici ne dokazu da su bili vlasnici pre 1918, a ne mogu da dokazu jer su arhivi goreli u ratovima 1714, 1848 i 1941 i jer nema racuna iz 13 veka. Neko ce reci da to nije bila Srbija do 1918, pa ni Boka Kotorska nije bila Crna Gora do 1946 pa Milo oce i sve srpske bokeljske crkve, i pise ovakve fasisticke zakone. Meni je jako drago sto su Mila podrzali vojvodjanski autonomasi, cime su i sebe otvoreno deklarisali kao fasite, sto smo mi u Vojvodini znali od ranije, ali lepo je od njih cuti da sami priznaju da su fasiti, i da bi verovatno, kad bi mogli, otimali srbima crkve i po Vojvodini. Ali ne mogu jer su doziveli demografsku katastrofu.
SPC nije postojala do 1920 i nije mogla da proguta ni jednu crkvu, pa ni mpc. SPC je nastala ujedinjavanjnem beogradske mitropolije, karlovacke patrijarsije, mcp i ostalih pomesnih crkava. Kao sto je u isto vreme nastala Jugoslavija. Dakle spc nije mogla nikoga da proguta nego samo da kroz sebe objedini sve crkve naslednice precke patrijarsije. Jugoslavija se raspala jer su njeni drzavljani tako hteli. SPC nece da se raspadne jer njeni vernici to nece.
Ватиканско-коминтерновска и масонска је лаж, којом се омађијавају и данашњи учени сљедбеници охоле и подле фанарско-неопапистичке еклисиологије да Српска Црква није постојала до 1920. г. Светосавска Црква је као помјесна, српскојезична саставница Једне, Свете,Саборне и Апостолске Христове Цркве, надживљавајући Њеном благодатном неуништивошћу све епохе мржње на Христа и на Његову праву вјеру и Његово благовјерно људство, и клир и вјерни народ које су одстојавали Православље на српском језику свим својим – и вјероисповиједањем и културом и голим животима, наша Црква је од почетка своје светосавске аутокефалије до данас и постојала и дјеловала и данас постоји и дјелује као Српска,српскојезична Црква,којој припадају сви говорници њеног богослужбеног, мисионарског и многоплодног културно стваралачког српског језика без обзира на национално самоосјећање.
Kad podelite crkvu,nemate šta deliti narod,eto vam primer bjr makedonije
Po ko zna koji put se govori o Autokefaliji u Crnoj Gori, po ko zna koji put, dao Bog da se vise o toj temi ne trose reci,vreme,energija. Crnogorska autokefalija nije nikada postojala, kao takva, detaljnu studiju o tome je pisao Ljubomir Durkovic-Jaksic. Ono sto jeste greska, po misljenju umnijih Vladika nase Crkve, jeste sam naziv sa prefiksom Srpska. Mnogo bolje bi bilo i istorijski i kanonski pravilnije i tacnije naziv Pecka Patrijarsija. O voj temi se moze debatovati, ali postoje i dan-danas Aleksandrijska Patrijarsija, Antiohijska, bez nacionalnih prefiksa. O ovoj temi treba do progovore nasi umniji Episkopi, poznavaoci istorije Crkve i Kanona. A najveca tagedija i dokaz neverovatnog moralnog i kakvog god hocemo posrnuca je cinjenica da u XXI veku politikanti koji su samoispovedjeni ateisti silom udaraju na Svetinju, Telo Hristovo u ime ko zna koje ideologije, nekog mutljkaka – kompilacije komunistickih i evro-atalantskih direktiva, a istovremeno bi da stvaraju neku njinu crkvu sa prokletim i odlucenim potljudima. To je vrhunska sizofrenija u kojoj mi danas zivimo. Poput Julijana Otpadnika bitku su vec izgubili, mnogi su ratovali protivu Boga, znamo iz istorije kao su zavrsavali. Kada ovo zlo prodje, trebalo bi ispraviti ogromnu nepravdu prema narodu Srba iz nase matice,kolevke,Crne Gore. Zbog istorijskih okolnosti, „centar“ Srba je prebacen u Beograd, koji je u vreme Nemanje bio zabit, a prvi ga je izveo u javnost Kralj Dragutin. nasi koreni,nasa kolevka,nasi geni, sve onoi nase bitijno nije u Beogradu ilio ne znam gde vec, vec u Ribnici, u Crnoj Gori. Dao Bog da se Srbi sloze, za pocetak, po ovom bitnom pitanju i da krenemo svi zajedno, kao braca i sestre u Hristu, kao jedan, u obnovu nase mile i drage Otadzbine.
Zato što su tada samo Srbi živjeli na prostoru današnje Crne Gore i Hercegovine. Kako bi se drugačije zvala?
Postovana sagovornice,
Bez ikakve zelje da polemisem sa Vama, nekoliko opaski:
1. Nije mi jasan smisao Vaseg komentara
2. Komentar Vam je sustunski netacan. Proucite malo bolje istoriju ovih prostora tog doba, predlazem Vam Ostrogorskog. Nisu samo na tim prostorima ziveli iskljucivo Srbi, naprotiv! Bilo je i drugih naroda, pa i druge veroispovesti, recimo Rimokatolicke. Zacetnik nase Drzave, Nemanja, krsten je po Rimokatolickom obicaju, a u Pravoslavnom Hramu je Miropomazan, jer Nasa Crkva priznavase kao ispravan cin krstenja Rimokatolika. O tome je pisao u Zitiju Sveti Sava
I da ne duzim, poenta mog pisanija je u tome sto su nam koreni tamo sto se u ovom nasem savremeno-izvitoperenom dobu brutalno zatire i potire.
И наши још у то неувјерени свештеници и разни комленовци монтенегрински треба да знају да се на просторима немањићке државе, дакле и њених области Зете, Будимље, Захумља, Рашке.итд. наша аутокефална Црква од 13. вијека Св. Саве називала СРПСКОМ.
Јеромонах Теодосије Хиландарац, кога научници (др Ирена Шпадијер и др.) са новом аргументацијом везују за вријеме послије Лионске Уније, дакле послије 1274.г. , у својој Служби Светоме Сави (дакле, у Савином 13.веку) пјева:
„Словес Твојих ученијем, Србска Црква украси се!…“
И још:
„Србска великаја Црква са свештеними и са кнези људи и са васеми верними празнујуштими ва памет добрују пастиру и учитељу и веселешти се зовет…
Подобаше Србсцеј земљи Саву имати архијереја ….Паче инех, частњејши Саво, бист убо тебе ради Србскаја васеславнаја Митрополија (=Архиепископија, Црква)…“
И још:
„…Похвало србска… црков Духу Светоме ваместнаја показа се… Апостол јако от Христа посла се…Цркви же Христове светитељ бив….први Седалиште Србскоје украсил јеси ….Апостолског престола прејемник бив…“
Дакле, од самих својих светосавских почетака наша помјесна српскојезична Црква носи и чува своје Српско име. До Светога Саве, који се изборио за српски језик богослужења и проповиједи Цркве Христове међу Србима, империјална охолост византијска већ је претежно била истиснула из епископија Охридске Архиепископије, укључујући и Драчку митрополију, варварско-провинцијални словенски, српско-бугарски епископат и словенску богослужбену праксу и насљеђе Светих Седмочисленика, неумољиво грцизирајући и Србе и Бугаре или их препуштајући у Приморју латинском инвазионизму. Не би смјело свештенство са геополитиком Ватикана, брозоморе и њу ејџ глобализма у души да рјешава питање назива Цркве на другачији од светосавске традиције начин.
Оно што наши школовани људи, па и свештеници, позападњаченог ума не схватају јесте да благовјерни православни народ може не познавати научне чињенице и може немати способности за потребни ниво дискусије, али је кадар осјетити и предосјетити душманску ујдурму и устати у богоугодну одбрану свих светоотачких тековина своје Цркве и њеног Духа Истине.
И наши још у то неувјерени свештеници и разни комленовци монтенегрински треба да знају да се на просторима немањићке државе, дакле и њених области Зете, Будимље, Захумља, Рашке.итд. наша аутокефална Црква од 13. вијека Св. Саве називала СРПСКОМ.
Јеромонах Теодосије Хиландарац, кога научници (др Ирена Шпадијер и др.) са новом аргументацијом везују за вријеме послије Лионске Уније, дакле послије 1274.г. , у својој Служби Светоме Сави (дакле, у Савином 13.веку) пјева:
„Словес Твојих ученијем, Србска Црква украси се!…“
И још:
„Србска великаја Црква са свештеними и са кнези људи и са васеми верними празнујуштими ва памет добрују пастиру и учитељу и веселешти се зовет…
Подобаше Србсцеј земљи Саву имати архијереја ….Паче инех, частњејши Саво, бист убо тебе ради Србскаја васеславнаја Митрополија (=Архиепископија, Црква)…“
И још:
„…Похвало србска… црков Духу Светоме ваместнаја показа се… Апостол јако от Христа посла се…Цркви же Христове светитељ бив….први Седалиште Србскоје украсил јеси ….Апостолског престола прејемник бив…“
Дакле, од самих својих светосавских почетака наша помјесна српскојезична Црква носи и чува своје Српско име. До Светога Саве, који се изборио за српски језик богослужења и проповиједи Цркве Христове међу Србима, империјална охолост византијска већ је претежно била истиснула из епископија Охридске Архиепископије, укључујући и Драчку митрополију, варварско-провинцијални словенски, српско-бугарски епископат и словенску богослужбену праксу и насљеђе Светих Седмочисленика, неумољиво грцизирајући и Србе и Бугаре или их препуштајући у Приморју латинском инвазионизму. Не би смјело свештенство са геополитиком Ватикана, брозоморе и њу ејџ глобализма у души да рјешава питање назива Цркве на другачији од светосавске традиције начин.
Zanimljiv ti je komentar brate Vrbinac, pazljivo sam ga iscitao, i da se o njemu razgovarati i polemisati. Bez obzira da li se svi iznjeti stavovi dopadaju meni ili drugima, osjecam da si ih iznio iskreno i u cilju jedinstva nase Crkve. Istorijski posmatrano, nasa crkva je od osnivanja do danas vise puta mjenjala i svoj naziv i svoje sjediste. Po tvojoj logici i neki drugi narodi bi mogli predloziti premestaj svojih patrijarsija iz sadasnjih sjedista, kao u Rusiji, Bugarskoj ili Rumuniji. Kad je sloge sve se moze dogovorit, ali ne smije se pristati na podjele „mi“ i „oni“ jer toga zapravo nema. Svi smo mi jedno kada je nasa crkva u pitanju, bez obzira kako se nacionalno izjasnjavamo. Pa cak i kada u zemlji ili gradu u kojima nema nase crkve, mi slobodno ulazimo u pravoslavne crkve drugih naroda, i tamo zadovoljavamo vjerske potrebe. To je narocito rasprostranjeno u Americi, dje nase crkve koriste pravoslavni vjernici Bugari, Makedonci, Grci, a ponekad Albanci, a cak i Kopti. Naravno ceste su i obrnute situacije tamo dje nema SPC. I nikome to ne smeta, cak se mnogi medjusobno druze i poslije vjerske sluzbe. Ako su vjernici pravi uvijek ce naci zajednicki jezik, a ako im nije do vjere no traze razlike i razloge za svadju i nezadovoljstvo uvjek ce ih naci.
Dragi brate,
Sve ono sto ovde napisem povodom nekih vesti pisem iz dobre namere, i iz srca i iz duse. Uvek mi je na umu samo jedno, a to je sloga nas, Srba, sloga u istini. Povodom Vaseg komentara, nema zelje za podelama „mi“ i „oni“, ne shvatam kako bi smo se to delili. Da li je sediste nase Patrijarsije u Peci ili negde drugde, nebitno je. Moja poenta i akcenat su na nazivu. I Moskva i svi drugi trebalo bi, da boreci se protivu etnofiletizma, imaju nazive kanonski ispravne, Moskovska Patrijarsija ili u nasem slucaju Pecka Patrijarsija. Nasa greska je ta sto 1920. sediste Patrijarha nije vraceno i fizicki u Pec, vec je ostalo u Beogradu, ali to je neka druga tema. Naravno da su nase Crkve otvorene za vernike drugih nacionalnosti, drugih naroda, to je nesporno, kao i njihove za nas, ali ostaje sporan naziv. Poenta je u tome da sediste i naziv ne treba poistovecivati. I ovog sadsanjeg Patrijarha su u tron uveli upravo u Peci, a to mnogo govori. Svako Vam dobro zelim od sveg srca
Ali i Mitroloplija Cetinjska Pećke Patrijaršije bi morala iz naziva izbaciti crnogorska. Da nas Srbe ne iritira.
Ali i Mitropolija Cetinjska Pećke Patrijaršije bi iz svog naziva morala izbaciti ono Crnogorska, da ne iritira Srbe.
Није по питању имена наше Цркве битно толико то који је народ живио на подручју јовановладимирске, војиславићке и светонемањићке Зете, Будимље,Рашке итд. ,јер живјели су ту поред нас Срба и боравили и припадници других народа,него је битно којим је језиком тај народ говорио и којим су језиком у црквеном и друштвеном животу сви општили и на коме су дјеловали,а то је био СРПСКИ језик оних времена,по коме се наша Црква која и данас богослужи,проповиједа и општи писмено и усмено, назива и мора се називати СРПСКОМ.
Да, име Цркве одређује се првенствено именом језика на коме Црква дјелује на одређеним просторима, и зато је клир наше Цркве у Црној Гори тешко погријешио и сагријешио што у своје вријеме није устао у одбрану СВЕТИЊЕ српскога језика у Црној Гори и до краја у њој остао, не повлачећи се пред алама ради лажног мира који нас је довео дотле да сада све своје морамо да бранимо. Непроницљиво или, можда, лукаво онуђена нова географизација имена – у смислу његовог поистовјећивања са топонимијом њеног сједишта може у условима христомрзне и неопапистичке глобализације само да буде збуњујућа и да иде на руку некој будућој шаховској партији евроунијатских Грка и Латина, у којој би се ремизирало договореном прерасподјелом функција и добити, која може подразумијевати и укидање Патријаршије у Пећи, па и дефинитивно унијаћење Православних Цркава под надлежношћу Фанара, у сваком случају, новим, њу-ејџ-споразумом Рима и Фанара, дакле, који би , као и у свеколикој досадашњој црквеној историји на БалкануБалкану био у функцији затирања православног словенства.
Коју годину дана уназад наша Црква је (бар када ја ријеч о Никшићу) из литургије избацила дио гдје се молимо за српски род и ту ријеч „српски“ замијенила ријечју „наш“. Тако је у Црној Гори почело и са српским језиком. Правдати то са етнофилетизмом, што неки у „нашој“ Цркви раде јесте увреда, ругање са нашом интелигенцијом. Наиме, у литургијском тексту набрајате за кога се молите: сужње, прогнанике… ове и оне и на крају, или, почетку тога „списка“ и за род српски. Сада тога нема. Избачено. Тако су Срби у Црној Гори остали без литургијског благослова. Не ради се, овдје, о некаквој „теорији завјере“. У питању је затирање имена српскога на сваки начин. И то је дјелујућа пракса широких размјера ( име Републике Српске, на примјер).
Драго, живу истину си рекао. Никшићки свештеници су скинули и заставу СПЦ са звоника саборног храма. Чудо је колико се језуитски покрет увукао у наши свету Цркву.
То су екумениссти,ватикански докторанти који лагано хоће даа полатине ово Срба што нас је преостало
Zaboravljaju neki sveštenici da su Srbi božiji, zavjetni, biblijski narod. Ako ćemo izbaciti naše ime, onda izbaci i izraelce iz biblije i staroga zavjeta!
Hrišćanstvo je istina, a istina jes da naša crkva je srpska! Svetosavska
Oce Gojko moj prijateljski savjet. Ne petljaj se u ime naše Crkve. Samo ima Srpska Pravoslavna Crkva.
Ja koliko razumijem (a razumio sam) ništa drugo nije ni pomenuo neg Srpska Pravoslavni Crkva
Сада јесте а до сада? И на главу нам се попело његово црногорчење пуно разумијевања за Монтенегро државу и у њеним црним злодјелима и успутно лупање чврга и шамара православном српству!
Добар савјет. И ја бих му то препоручила!
nikad murasu…spca e samo po okupatorskom tomosu kralja aleksandra od 19.02.1922.godine progutala autokefalnu crnogorsku pravoslavnu crkvu…ali povracace je …pa da ce ka iljo bljuvat…..
А где је ваш томос био те 1922, односно где је био пре 1922? Молим, боте, нисам чуо?
Аха, нисте га ни имали. Није вама СПЦ проблем већ главна Православна Црква која вам никад није дала ни аутокефалност ни томос.
Решите то с њима, а наше Светиње да оставите на миру.
Такође, ботови, на давите са тим филетизмом, у СПЦ има и Јапанаца, Африканаца, Немаца, Американаца, Кинеза: ђед Ристо је чак и Инке са Анда покристио у Православље. Нико њих не тера да буду Срби, као што иначе у Србији нико никог не тера да буде Србин.
Pa gde nestade oko 100000 onih koji su se izjašnjavali kao Crnogorci u Srbiji.Sada ih ima oko 40000 .Kada ih niko ne prisiljava.Na zadnjim izborima za nacionalni savet Crnogoraca vladajuća stranka je upisivala svoje članove da ne bi isti savet činili iskonski Crnogorci već njeni poslušnici
Pa govedo jedno samo su namjerno zbog mamlaza i ustaša kao što si ti odlučili da budi Srbi tj da se vrate na fabrička podešavanja.
Нијесу нестали, него су се освијестили, дошли к себи и истинитом самопознању.
Folivora evo ja sam Crnogorac ali etnicki sam Srbin, jer Crnogorac je samo regionalna pripadnost, podgrupa šireg srpskog naroda!
И наши још у то неувјерени свештеници и разни комленовци монтенегрински треба да знају да се на просторима немањићке државе, дакле и њених области Зете, Будимље, Захумља, Рашке.итд. наша аутокефална Црква од 13. вијека Св. Саве називала СРПСКОМ.
Јеромонах Теодосије Хиландарац, кога научници (др Ирена Шпадијер и др.) са новом аргументацијом везују за вријеме послије Лионске Уније, дакле послије 1274.г. , у својој Служби Светоме Сави (дакле, у Савином 13.веку) пјева:
„Словес Твојих ученијем, Србска Црква украси се!…“
И још:
„Србска великаја Црква са свештеними и са кнези људи и са васеми верними празнујуштими ва памет добрују пастиру и учитељу и веселешти се зовет…
Подобаше Србсцеј земљи Саву имати архијереја ….Паче инех, частњејши Саво, бист убо тебе ради Србскаја васеславнаја Митрополија (=Архиепископија, Црква)…“
И још:
„…Похвало србска… црков Духу Светоме ваместнаја показа се… Апостол јако от Христа посла се…Цркви же Христове светитељ бив….први Седалиште Србскоје украсил јеси ….Апостолског престола прејемник бив…“
Дакле, од самих својих светосавских почетака наша помјесна српскојезична Црква носи и чува своје Српско име. До Светога Саве, који се изборио за српски језик богослужења и проповиједи Цркве Христове међу Србима, империјална охолост византијска већ је претежно била истиснула из епископија Охридске Архиепископије, укључујући и Драчку митрополију, варварско-провинцијални словенски, српско-бугарски епископат и словенску богослужбену праксу и насљеђе Светих Седмочисленика, неумољиво грцизирајући и Србе и Бугаре или их препуштајући у Приморју латинском инвазионизму. Не би смјело свештенство са геополитиком Ватикана, брозоморе и њу ејџ глобализма у души да рјешава питање назива Цркве на другачији од светосавске традиције начин.
Ljudi, evo ga Mirašev vjernik