Проф. др Срђа Трифковић: Видовдан је српско трајно опредјељење!

Професор др Срђа Трифковић, историчар и публициста, поводом Видовдана за Косово Онлајн је говорио о значају мита о Косовском боју и завету и шта он данас представља за Србе у контексту нерешеног проблема у односима Београда и Приштине.

Гледајући историјски, са чисто тактичког гледишта, Трифковић истиче да је Косовска битка била нерешена партија, али са становишта дугорочних стратетешких планова Турске на Балкану, она јесте, по њему, била српски пораз јер Турцима није био проблем да обнове своје снаге и да се поново врате у пуном капацитету.

Међутим, Трифковић објашњава да у дубљем онтолошком смислу, избор царства небеског одражава дубоки етос, који је сачуван у обезглављеном српском народу. Без великаша, племства, витезова, то је био један облик идентификације са животно значајним опредељењем које му је помогло да сачува идентитет и веру кроз дуге векове.

„Косовски завет је мање присутан у наше време из простог разлога што комунистима и њиховим грађанским наследницима није срцу драго да негују тај епски завет, који у постмодерна времена тешко да би се могао уклопити у причу о европском путу Србије и оваквој Европској унији као њеном коначном опредељењу. Не заборавимо, то је институција која се залаже за истополне бракове, неограничену имиграцију, негирање националних суверенитета и све остале елементе утапања историјског сећања, културе, епа, па и мита у неку постмодерну какофонију у којој би владарима света било много лакше да владају јер би имали атомизовани свет, без националних заједница које негују сећање на претке и на њихов завет“, објашњава Трифковић.

Чега Срби треба да се сете, сачувају и оставе у наслеђе на Видовдан?

Прво и пре свега, избор кнеза Лазара за царство небеско над царством земаљским, српско опредељење да буду на страни добра и на страни хришћанске вере, је завет од кога одступања не може и не сме бити. Друго, да чак и пораз може да се претвори у моралну победу. На Косову је изгинуо крем српског племства, часни кнез Лазар је изгубио главу, али су запамћени као супериорни над својим исламским противницима, живе и у колективном сећању српског народа и у вечности. Као треће и не најмање важно, света косовска земља натопљена српском витешком крвљу није и не сме да буде предмет ма какве трговине и ма каквог одрицања.

Да ли се актуелна ситуација косовског питања може ставити у контекст да и данас жртвовање доноси решење?

Нема историјског преседана да се једна суверена држава вољно одрицала, ма ког комада своје територије. Чехословачка је у јесен 1938. године била принуђена да се одрекне Судетске области јер су у Минхену под Хитлеровим притиском Британци и Французи прихватили њено комадање, али то им се љуто осветило, јер је само повећало немачке апетите. На исти начин, када би, не дај Боже, Влада Србије потписала да прихвата неминовност сецесије Косова и Метохије и признала јужну српску покрајину као независну државу, са сигурношћу можемо предвидети, следећу етапу албанских захтева, а то је Топлица и све до Ниша и добар део Рашке области. Они о томе већ отворено говоре, да је 1878. на Берлинском конгресу предајом тих крајева Србији, била принуђена албанска наводна већина, да одлази са својих имања и да би се тиме само исправила историјска неправда.

То што би Србија поднела жртву представљало би неморалан чин одрицања од сопственог идентитета, одрицање од сопствене очевине и дедовине, а не би уродило никаквим плодом. Дугорочног мира са Албанцима не би било, напротив, они би са још већом дозом презира гледали на Србе као на народ који је спреман на даље черупање.

Видовдан је датум који је у српској националној историји обележен многим догађајима, историјска коинциденција или нужно српски пораз?

Најупечатљивији Видовдан који је имао глобалне последице је Сарајевски атентат Гаврила Принципа 1914. године на Франца Фердинанда. Независно од мотива који су руководили заверенике, са становишта историјске науке, то је био велики српски промашај. Највећи јастреб у Бечу стално је хушкао на рат против Срба и Србије, начелник генералштаба, генерал Конрад фон Хецендорф , који је у 26 наврата током првог и другог балканског рата подносио цару меморандуме предлажући превентивни рат против Србије. Нјегова агресивност је била кочена од стране Франца Фердинанда. Није он нужно био неки мирољубиви голуб, али је био свестан опасности, уласка двојне монархија у неки велики рат, и стајања Русије на страну Србије у случају аустроугарског напада. Нјеговим убиством пружен је бланко чек аустријским јастребовима да имају изговор за рат против Србије и уклоњен је човек који је својим ауторитетом и утицајем спречавао агресивне намере.

Видовдански устав је одраз једне српске илузије да је могуће пренебрегнути разлике између већ формираних народа, а овде пре свега говорим о Србима и Хрватима. Концепт унитарне државе оличен у Видовданском уставу је од почетка био скроз промашен пројекат, јер су њиме Срби заправо створили јужнословенску државу у којој су изгубили осећај своје националне кохерентности и политичке обједињености, а та је држава помогла другима, Хрватима пре свега, да консолидују сопствени идентитет, јер су Хрвати били подељени између Хрватске и Славоније у Угарској и Далмације под Венецијом. У двојној монархији нису добили облик уједињавања који им је пружен у Југославији. То је био експеримент чије су највеће жртве били сами Срби.

Најмрачнији Видовдан новијих времена је 2001. године када је Слободан Милошевић испоручен Хашком трибуналу. Да ли је до сада иједна држава својевољно и без принуде свог некадашњег шефа државе предала некој страној институцији? Није. Учинити то на Видовдан указује да је постојала свесна намера извршилаца, да додатно обезвреде и укаљају тај датум и покушају да Србе одврате од неговања континуитета мита и сећања.

Уочи овог Видовдана у Вашингтону је био заказан састанак о наставку дијалога Београда и Приштине. Након објављивања оптужнице против Хашима Тачија за ратне злочине одложен је. Како ви то видите?

У Вашингтону је јуче требало да се одржи састанак на који су били позвани са албанске стране Хоти и Тачи, а са српске председник Вучић и онда три дана пре тога Специјални суд за злочине ОВК објављује прелиминарне оптужнице, које још нису формално усвојене против деветорице албанских првака укључујући Тачија и Весељија. Мој је снажан утисак да је суд тиме свесно саботирао вашингтонски скуп, да би дао албанској страни изговор за недолазак. Тај суд постоји већ пет година и сигурно је могло да се сачека, али не, они су свесно пожурили да објаве те оптужнице, јер заправо Албанци тиме добијају алиби за недолазак.

Њима не одговара да се сада воде разговори јер су се дефинитивно у Трамповој администрацији осетили неки нови тонови у односу на Србе, којих раније није било, и надају се да ће на новембарским изборима у Америци победити Џо Бајден, који је један добрано дементни загрижени антисрбин, и где би се појавили поново у апарату америчке власти рециклирани кадрови из Клинтонових времена, чији ставови по питању Косова и Метохије за Србе не би донели ништа добро.

С друге стране, ако испадне да су се преварили у рачуну и Трамп буде поново изабран, то ће бити велика шанса за српску страну. Трамп није човек који лако заборавља такве шамаре, ово да се разумемо за америчку страну представља шамар. Он има једну дозу осветољубивости и уколико буде поново изабран мислим да би се могла очекивати повољнија варијанта решења него што би била у овом тренутку на столу.

Извор: Косово онлајн

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: