(ВРЕМЕПЛОВ) Жикица Јовановић Шпанац убио жандарме у селу Бела Црква, рођени Мирослав Крлежа и Биљана Плавшић…

Жикица Јовановић Шпанац (Фото: WIKIPEDIA)
На данашњи дан, 7. јула 1941. године, Жикица Јовановић Шпанац, борац локалног партизанског одреда, започео је оружану борбу под вођством КПЈ. Он је у Белој Цркви, селу код Лознице, на локалном ивандањском сеоском вашару, убио двојицу припадника српске жандармерије – Миленка Браковића и Богдана Лончара.
Овај догађај је, вољом комунистичке врхушке, прихваћен за почетак устанка у Србији (Југославији). Подсјетимо, одлука о подизању устанка од стране КПЈ донесена је после напада нацистичке Њемачке на Совјетски Савез, а не после окупације и распарчавања Југославије.

Један од најпознатијих књижевника 20. вијека, Мирослав Крлежа, рођен је 7. јула 1893. године у Загребу.
Ријеч је о изузетно плодотворном писцу, који је за својих 88 година живота и 66 година књижевног рада написао педесетак збирки песама, приповједака, романа, драма, есеја, политичке публицистике, полемика, путописа, дневника, мемоара, енциклопедијских чланака: у његовом стваралаштву можемо наћи све облике књижевног изражавања.
Остаће упамћен по следећим дјелима: Господа Глембајеви, Пјесме 1, 2 и 3, Новеле, На рубу памети, Заставе, У логору, У агонији, Вучијак…

На данашњи дан, 7. јула 1930. године, у Тузли, рођена је српска политичарка из Босне и Херцеговине, Биљана Плавшић. Обављала је функције члана Предсједништва СР БиХ, потпредсједнице Републике Српске и предсједнице Републике Српске. По вокацији је биолог, доктор је наука и бивши универзитетски професор. У Хашком трибуналу је осуђена на 11 година затвора, али је изашла после 6 година.

Седми дан мјесеца јула остаће упамћен и по рођењу српског историчара и предсједника САНУ Дејана Медаковића (1922); италијанског пјевача Тота Кутуња (1943); али и по смрти српског хемичара, првог ректора Београдског универзитета и предсједника Српске краљевске академије Симе Лозанића (1935).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


„Овај догађај је, вољом комунистичке врхушке, прихваћен за почетак устанка у Србији (Југославији). Подсјетимо, одлука о подизању устанка од стране КПЈ донесена је после напада нацистичке Њемачке на Совјетски Савез, а не после окупације и распарчавања Југославије.“…………….. да пре тога су у складу са договором Рибентроп-Молотов били сарадници, нацисти су комунисте из шпанског рата заробљене у логиру у Француској пребацили до југе… чак су играли фудбал локални скојевци и немачки војници… Бравар је дошао без проблема из НДХ у Београд да Гестапоу прокаже Мустафу Голубића…