Дамјановић: Одбацити скандалозне предлоге са Брајовићевог колегијума
1 min readПише: Игор Дамјановић
Избори који предстоје 30. августа биће по много чему јединствени и непоновљиви. Прво због тропске врелине, а друго што ће се спровести у времену пандемије корона вируса.
Поред тога што опозиција није успјела да се договори око јединствене листе, забрињавајуће је и што пристаје на све одлуке режима везне за изборни процес, почевши од неповољног датума, па до његовог организовања у вријеме катастрофалне епидемиолошке ситуације, која говори да је Црна Гора тренутно у односу на број становника представља можда и најзараженију тачку на планети.
Главну ријеч о спровођењу изборног процеса у вријеме епидемије КОВИДА-19 изгледа водиће проширени колегијум предсједника парламента Ивана Брајовића. У овом неформалном тијелу учествују представници НКТ-а, Државне изборне комисије, Агенције за спречавање корупције и 4 прорежимске НВО.
Разочарајуће је да нико из опозиције није ставио примједбу по ком критеријуму су искључиво прорежимске НВО: ЦЕМИ, ЦЕДЕМ, ЦДТ и Грађнска алијанса учествују у консултацијама око изборног процеса, нити поставио питање откуда прорежимским НВО ескпертима квалификације да учествују у креирању упутстава санитарне и здравствене заштите на бирачком мјесту. Неко је од њих можда љекар? Имајући у виду досадашње држање опозиције бојим се да ће олако прећи преко на колегијуму јуче кандидованих скандалозних решења режима и његових НВО, решења која могу додатно угрозити ионако упитни слободу и регуларост избора.
Први предлог на који опозиција никако не би смјела да пристане је одузимања права гласа лицима којима је потврђена инфекција КОВИДОМ-19, а којих је у овом моменту око 1500 и делегирања противуставне могућности другом лицу да „гласа у њихово име.“ Прије три недеље учествовао сам у праћењу процеса гласања о уставним промјенама у Руској Федерацији, која је свим инфицираним омогућила да гласање обаве у болницама. Такође, чланови бирачких одбора обишли су сва лица која се налазе у самоизолацији, којима је било омогућено да гласају у преносним портабл кутијама, као и све грађане који су могућност гласања на кућној адреси затражили благовремено.
Не треба такође пристати ни на делегирање права предсједнику бирачког одбора да по свом нахођењу не дозоволи гласање грађанину за кога претпостави да има симптоме КОВИДА. Основно питање је откуд предсједнику одбора компетенције за тако нешто. Неприхватљиво је и наметати обавезу грађанину да на бирачко донесе своју оловку, заштитну маску, да пред одлазак на гласање сам контролише температуру, да му се дезинфикују руке, а ако то одбије гласање заустави да би се предмети које је додиривао дезинфиковали и тд.
Умјесто бизарних и апсурдних инструкција која не спречавају ширење заразе, а могу одуговлачити гласачки процес, неупоредиво ефективније би било примијенити руско искуство. У Русију је на гласању о уставним промјенама сваком гласачу на улазу се контролисала температура бесконтактним топломјером за брзо мјерење. За случај да се констатује температура, грађанин би аутоматски био спроведен у посебну собу за изолацију, у оквиру објекта у којој се налази бирачко мјесто. Тамо би сачекао медицинску екипу са ПСР тестом на КОВИД.
Уколико не би имао проблема са повишеном температуром, гласач би даље добио посебно припремљен пакет са заштитном маском, ПВЦ рукавицама и оловком за једнократну употребу. Пакет са маском, рукавицама и оловком за једнократну употребу, на 500.000 бИрача државу не би коштао више од 100.000 евра, а отприлике још толико је потребно да би свако бирачко мјесто било опремљено са по 2 специјална топломјера за бесконтактно и брзо мјерење температуре. То је вјероватно значајно мање од средства које се планирају потрошити на бесмислене онлајн платформе, обуке и тренинге за чланове бирачких одбора, односно квази експертске услуге прорежимских НВО.
Колико су у Русији током гласања о уставним промјенама успјешно спроведене мјере санитарне и здравствене заштите, најбоље говори податак да су 15. јуна, тачно 2 недјеље након окончања гласања на коме је одзив био преко 2/3 уписаних бирача, затворене највеће КОВИД болнице.
Да би се спријечиле гужве на гласачким мјестима и обезбиједило поштовање социјалне дистанце, у Русију су бирачка мјеста била отворена 7 дана, од 24. јуна до 1. јула. Појединачна бирачка мјеста у Москви и Санкт Петерсбургу која смо обилазили бројала су углавном од 2500 до 3000 уписаних бирача, што је знатно више него у Црној Гори.
Стога, можда би у Црној Гори требало размислити да се у условима пандемије и реалне опасности ширења заразе, гласање продужи можда нв рецимо 3 дана.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: