Далтонизам

На данашњи дан, 27. јула 1844. године умро је енглески хемичар и физичар Џон Далтон, један од оснивача атомске теорије материје. Први је одређивао релативне атомске масе хемијских елемената, испитивао особине гасова и поставио закон парцијалних притисака, а бавио се и метеорологијом.

Проучавао је и аномалију непрепознавања боја, која је по њему названа – далтонизам. Далтонизам је назив за поремећај у виду који подразумијева немогућност спознавања разлика између боја или конкретну боју. Не доживљавају сви људи исто боје. Далтонисти су они који имају недостатак у доживљавању боја.

Постоје различите врсте далтонизма. Најчешћи облик далтонизма који се јавља је немогућност да се разликују црвена и зелена. У скоро свим случајевима далтонизам је урођен и јавља се нарочито код мушког пола. Статистика каже да се овај видни поремећај јавља код око 7% мушкараца и мање од 1% жена. Далтонисти имају проблем да виде црвену, зелену или плаву или комбинацију ових боја. Ријетко се јавља најтежи облик далтонизма, да особа не види боју уопште.

Живот ових особа је знатно отежан. Дјеци је отежано читање и учење, а старијим особама може онемогућити бављење одређеним пословима. У скоро свим случајевима далтонизам је урођен односно наследан. Далтонизам чешће утиче на мушкарце него на жене јер је далтонизам  у већини случајева наследна болест, а одговоран ген се налази на хромозому X. Ген је рецесиван, као и далтонизам. X и Y хромозоми одређују пол појединца. Мушкарци имају по један од сваког, а жене имају два X хромозома. Ако је ген који изазива болест рецесиван, онда болест се неће десити ако тијело има нормалан ген.

Може се рећи да нормалан ген “осваја борбу”. То је могуће код жена, јер оне посједују два X хромозома. Ако један од њих носи ген далтонизам и други носи нормалан ген, онда нормално ген има доминантан карактер и далтонизам се не појави. Мушкарци имају један X хромозом и ако он носи ген далтонизма, онда ће човјек бити далтониста. За мушкарца да буде далтониста, потребно је само један ген, а жена захтијева два гена, по један за сваки хромозом X. Шансе да жене наслиједе два далтонизам гена (један од оца и један од мајке) су много ниже. Жене које су носиоци гена за далтонизам, а нијесу далтонисти, и даље могу пренијети ген на своју дјецу (у 50% случајева). Механизам је сличан другим наследним болестима које су чешћи код мушкараца него код жена, као што су класичне хемофилије. Урођени далтонизам се не може излијечити, док стечени облик овог поремећаја са видом се може излијечити. У зависности од узрока се преписује метод лијечења. То могу бити контактна сочива у боји, наочаре које блокирају одсјај или сналажење помоћу опажања локације знакова а не боја.

Приредио: Миомир Ђуришић

Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: