Затвара се зјапећа рупа у српском културном идентитету

Вукосављевић оцењује да је, у симболичком смислу, повратак 166. странице Мирослављевог јеванђеља заправо затварање „зјапеће рупе у нашем културном идентитету”.

„Мирослављево јеванђеље представља нулту тачку нашег културног идентитета када је реч и писаним споменицима. Ми и даље нисмо сигурни како је та 166. страница са Хиландара стигла у Санкт Петербург. Неки тврде да је она мимо знања братства истргнута, опет други су сигурни да је владала глад у Хиландару и да је та страница замењена за неколико џакова брашна. Поуздано знамо да се део наше културне светиње нашао у Сант Петербургу где је свих 170 година чуван као највећа културна реликвија”, казао је Вукосављевић.

Руска Државна Дума ратификовала је споразум са Србијом 23. јуна, којим ће Србији бити враћена 166. страница Мирослављевог јеванђеља, а Србија ће Русији заузврат вратити седам слика руског уметника Николаја Рериха.

Тај споразум ратификовала је претходно Скупштина Србије, а договор о размени постигнут је током посете Владимира Путина Београду 17. јануара прошле године.

Рерихове слике с краја 19. и почетком 20. века чувају се у Народном музеју у Београду.

Страница Мирослављевог Јеванђела чува се у Националној библиотеци у Санкт Петербургу.

Додаје да је 166. страница Мирослављевог јеванђеља била предмет бројних докторских дисертација и научних радова у Русији.

„Културна јавност у Русији је током времена стекла утисак да је реч о њиховом националном благу”, наводи Вукосављевић.

Како каже, пријатељи из Русије су скренули пажњу да се у Србији налази седам дела руског сликара Николаја Рериха.

„Није реч о његовим ремек-делима, нити су ти артефакти често излагани у Народном музеју у Београду где се налазе. Три уља на платну, једно уље на дасци, једно уље на папиру и два цртежа без скице чине колекцију Рерихових дела коју ћемо ми заменити за 166. страницу Мирослављевог јеванђеља”, казао је Вукосављевић.

Како каже, та дела нису наше власништво јер их је руски сликар дао на позајмицу Краљевини Југославији, односно Народном музеју.

„Та дела јесу постала културна добра која се налазе у Народном музеју, али њихов основ доласка у Србију тридесетих година прошлог века била је позајмица. Све то пише у документима које има Народни музеј и Министарство културе и информисања”, каже он.

Министар истиче да је немогоће поредити вредност Рерихових дела и 166. странице Мирослављевог јеванђеља.

„Не можемо поредити ни потенцијалну, теоретску, ни тржишну вредност уметничких предмета које ћемо разменити са Русијом. Биће та дела изложена у Народном музеју пре размене па ће свако моћи да се увери у њихову вредност”, казао је Вукосављевић.

Према његовим речима, лако је замислити шта би се све догађало када би Енглезима недостајао један делић повеље Магна карта Либертатум из 1215. године.

„Питање је шта би све Енглези били спремни да дају и да учине не би ли вратили њиховог културолошког ДНК-а у домовину. Нема сумње да је 166. страница Мирослављевог јеванђеља нешто што припада нашем најдубљем културном идентитету и да ће обе стране у размени бити задовољне”, казао је Вукосављевић.

Истакао је да повратак недостајуће странице Мирослављевог јеванђеља сматра највећим достигнућем Министарства културе и информисања у свим областима и нашег народа у целини.

Прочитајте ЈОШ:

(ФОТО) До сада невиђене илустрације из српских рукописних књига у Чешкој и Словачкој

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: