Спојени судови свега свијета

Имам 11 година млађег брата поморца, али није само то разлог што свакодневно гледам у карту свијета окачeну изнад радног стола. Не памтим седмицу бременитију разлозима да се прича о најбитнијем, током које нас извори ружичасте забаве напросто нису престајали да запљускују уздуж и попријеко.

С друге стране гасног споразума између Русије и Кине, те споразума о оснивању Евроазијске економске уније (Русија, Казахстан, Бјелорусија) – и даље стоји знак питања изнад Украјине, над којом одавно у стрип облачићу пише: „Највећи свјетски полигон за дрску замјену теза“. Русија војно не улази, а фашизам се тамо већ може да сијече на коцке. Одлично би било имати федералну Малу Русију, чија би (источна) „Република Српска“ стално улагала вето, те држала НАТО даље од границе с Москвом, али зар се каубојска USA икада у новијој историји понашала по закону? Откако су нас 1999. напали не обазирући се на повеље Уједињених нација, што их па сад обавезује право?

Римокатолички папа Франциско, како се једино исправно каже да српском, и васељенски патријарх Вартоломеј, који није баш од многих православаца препознат као први међу једнакима, потписали су у Јерусалиму „заједничку екуменску декларацију у циљу уједињења хришћана“. Потом су, наводе агенције, одржали заједничку молитву у цркви Христовог гроба. На страну што нема много приче да је у цркви Христовог рођења избио пожар након што је папа завршио тродневну посјету Светој земљи (што и не мора бити знаменије, као ни оно када су са папског римског балкона за мир у Сирији отпуштена два бијела голуба, од којих је пред камерама цијелог свијета једног растргла врана а другог галеб), али се (али оно баш), не може да чује за проблеме монаха светогорског манастира Есфигмен, које избацује (!) грчка полиција, јер се противе екуменској декларацији. Вијест се непотврђена – у временима која се презивају Асанж и Сноуден – муњевито шири Мрежом.

ЕУ је постигла споразум којим се омогућава гајање ГМО култура, на који су договор произвођачи ГМО сјемена чекали 14 година – и лобирали – ако је то исправан глагол. И сад, чак и оне чланице које се противе узгајању ГМО, неће имати моћи да забране транзит модификованих култура преко властите територије. Збогом укусу и мирису, збогом плодности. Збогом Болоњи, Паризу, Оксфорду, Монпељеу, Кембриџу, Саламанки, Падови, Упсали… збогом свим најстаријим европским универзитетима који су имали (ваљда?) за циљ да до 21. вијека породе интелектуалну бесмртност, у форми учинковите политичке и социјалне плодности.

На (гле?) јубиларном 60. Самиту шефова Атлантског савеза који се по први пут од постојања ван сједишта у Бриселу – одржава у Будви (!?) – казано је да је Црна Гора спремна за НАТО јер Алијанса, по идеологији ЦГ Јавног сервиса, пазимо, доноси „мир зараћеним странама“. Бјаво им га бјаво, прокоментарисали су сатиричари алудирајући на заиста бројну киту политичких марионетах које у ЦГ не знају да кажу р, али свесрдно примају захвалности „на похвалама у вези са оствареним напретком на путу ка Алијанси, с увјерењем да ће држава добити позив за чланство“.

Има тога још: тачно у дан на 15-годишњицу НАТО бомбардовања бококоторског рта Арза радиоактивном муницијом, 30. маја у Будви је отворен форум „НАТО у 21. вијеку: Модерни изазови и нова подручја дјеловања“. Браво Црна Горо. Видите ли је преци мили?

Финалменте, на минулим локалним изборима по цијелој хипербокељској географији – свуда је побиједила, опет и опет, коалиција предвођена Милом Ђукановићем.
Гинисовски опозициони фијаско инспирисао је Миодрага Лекића, еx амбасадора, да под кринком лидера вјечите губитничке коалиције каже како је Ђукановићев ДПС изгубио изборе у Подгорици: „Они немају већину, већину имају снаге предвођене Демократским фронтом“. Ако смо се нечему научили за све ове године, јесмо томе да је опозиција увијек задовољна изборним резултатима.

Цивилизација долази с Брда на Приморје, никад обратно. НАТО је добар, слобода, самосталност и сувереност увијек су лоше. Екуменизам воли два бела голуба пуштена с папинског балкона, и моли се да их убудуће не изједу вране и галебови.

Загледан у Карту свијета изнад радног стола, мислим о брату. Живимо на истој надморској, он на броду, ја на копну, премда обојица у свијету спојених судова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: