ИН4С

ИН4С портал

Сликар са двора Петровића, родом из Цавтата: Мој матерњи језик је српски, тај исти којим се говори у Београду

1 min read
Ја нисам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти којим се говори у Београду, биле су ријечи сликара Влаха Буковца (1855-1922), академика, члана САНУ и сликара са двора Петровића и Обреновића, којег је прославила слика ,,Црногорка на одбрани'' први пут представљена 1878. у Француској, а која је била инспирисана патриотским и ратничким духом српског народа Црне Горе.

Влахо Буковац, сликар, академик, члан САНУ

Ја нисам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти којим се говори у Београду, биле су ријечи сликара Влаха Буковца (1855-1922), академика, члана САНУ и сликара са двора Петровића и Обреновића, којег је прославила слика ,,Црногорка на одбрани“ први пут представљена 1878. у Француској, а која је била инспирисана патриотским и ратничким духом српског народа Црне Горе.

Умјетник је слику продао управо књазу Црне Горе, Николи Првом, а приликом њиховог сусрета склопљени су и други договори.

Књаз га је одвео из Париза у Црну Гору, на Цетиње. Након тема из црногорског живота, слиједи циклус актова. Касније као реномирани портретиста искључиво је излагао портрете.

Књагиња Милена Петровић, сликар Влахо Буковац, 1879.

Од 1880. године радио је на српском двору Обреновића у Београду када се потписује ћирилицом.

Када се одазвао позиву краља Милана Обреновића, а заправо по жељи краљице Наталије да јој баш он уради портрет, Буковац напушта Француску и у својим мемоарима ,,Мој живот“, записао је како се представио краљици:

– “Ја нијесам Француз, ја сам родом из Дубровника, односно из Цавтата, мој је језик српски, наиме тај исти, којим се говори у Београду.”

Црногорка на одбрани, Влахо Буковац, 1878

О његовом националном одушевљењу док је боравио у Србији остају да свједоче његове ријечи:

– “Топио сам се од милине, слушајући у тако отменом кругу свој матерњи језик, тај слатки и красни језик, од кога се у туђини бијах готово сасвим одвикао! Био сам поносан што је то мој народ — храбар и бистар народ, који је, ето, у име Бога, закорачио на пут слободе и цивилизације.

Прочитајте још:

,,Глас Црногорца“ 1904: Књаз Никола умријеће као хришћанин, праведник и борац за свој српски народ

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Сликар са двора Петровића, родом из Цавтата: Мој матерњи језик је српски, тај исти којим се говори у Београду

  1. Srbin je mogai biti samo po opredeljenju, a i to je jako upitno.
    Inace sin Agostina i Marije Fadjoni.
    Otac Italijan a majka iz Cavtata(da li Hrvatica ili Srpkinja, moglo bi se istraziti)
    Ali ono sto je najvaznije veliki slikar, i prava je steta sto mu se nije izaslo u susret da na Cetinju osnuje umjetnicku skolu,a sto je trazio od Nikole

  2. Nije prvi Srbin koga smo zaboravili …
    U anketi tek jedan od sto će znati za njega!? Možda … Za jednog od najvećih srpskih slikara, ikad.
    To smo mi … Nismo ga zaslužili, kao ni stotine drugih.

    1. @весели, Не „на Цетиње“ већ на Цетињу 🙂

      ПС.већ поодавно молим Админа да ако већ неће да исправља граматичке грешке а онда бар да када се погријеши падеж стави * .Мислим да ово има једнако смисла и оправдање као што је писање искључиво ћирилицом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *