Голгота и Васкрс Светиња у Црној Гори – хронологија догађаја: Милитантни атеизам, тробојка револуција, репресија режима и народни отпор!
1 min readУ турбулентној историји Црне Горе вјековима су се хрвали слобода и ропство, подвиг и издаја, добро и зло.
Ноћ 26/27. децембра 2019. године, остаће записана црним словима у свим црногорским хроникама, као свједочанство противнародног и антицивилизацијког пуча владајућег режима, који је, као толико пута до сада, одлучио да се супростави већинској народној вољи и да измјести историјски ток црногорског друштва – овога пута, рекло би се, заувијек.
Стога, „подгоричка ноћ“, у симболици и суштини, равна је „цетињском 12. јулу 1941. године“, али и далеко опаснија, јер се на мети, по други пут од завршетка Другог свјетског рата, нашла Српска православна црква, као темељ и чувар народног бића у Црној Гори.
Од нацрта Закона до Ђукановићевог говора на инаугурацији
Нацрт антиуставног Закона о слободи вјероисповијести представљен је јавности још крајем 2015. године. О каквом се, заправо, правном насиљу радило, понајбоље нам говори чињеница да је и Венецијанска комисија изнијела чак око 5 000 примједби, на које се нико из Владе Црне Горе није ни удостојио да одговори. Међутим, тек неколико година касније, након Ђукановићевог ступања на мјесто предсједника државе (април, 2018), антицрквена политика се поново актуелизује. У свом инаугурационом говору Ђукановић је саопштио да је СПЦ „најопаснији фактор деструкције у процесу снажења црногорског националног и вјерског идентитета“; најављујући отварање црквеног питања у Црној Гори.
Наравно, оваква порука, као и многе друге, од стране многих аналитичара и интелектуалаца је протумачена као отворени позив на прогон СПЦ из Црне Горе, због чега су услиједиле масовне политичке и медијске реакције, у којима је констатовано да се припрема разрачунавање режима са једином канонском Црквом у држави, режима који сопствено идеолошко упориште црпи у милитантном атеизму дукљанско-комунистичке традиције.
Забрана уласка српским интелектуалцима у Црну Гору, режимски десант на крстионицу у Михољској превлаци…
Ипак, црногорски режим одлучује да се обрачуна и са вербалним отпором и интелектуалном критиком, приступајући криминализацији слободе говора и доносећи одлуку, јединствену у савременој историји Европе, којом се забрањује улазак у Црну Гору истакнутим српским интелектуалцима Чедомиру Антићу, Дејану Мировићу, Александру Раковићу и, надасве, академику Матији Бећковићу.
У образложењу овакве одлуке стајало је да су њихове изјаве, према процијени црногорских безбједносних служби, опасне по сигурност државе.
Свега неколико мјесеци касније, догодио се режимски десант на крстионицу у Михољској превлаци, која је у народу прозвана и као „Суза Његошева“. Одлуком урбанистичке грађевинске инспекције из Херцег Новог, коју је потписао инспектор Драган Зејак, најављено је рушење Крстионице за уторак, 2. април 2019. године, због тога што је ријеч о, како су навели у рјешењу, нелегално изграђеном објекту, иако је ријеч о грађевини од свега 11 квадратних метара, која је саставни дио манастирског комплекса.
Међутим, свештеник Михаило Бацковић је позвао народ на молитвени отпор, захваљујући коме је спријечено рушење Крстионице. Стога, узалудни су били апели начелника Центра безбједности Херцег Нови Горана Банићевића и начелника ОБ Тиват Драган Контић, упућени окупљеним грађанима да се повуку. Остаће упамћене ријечи митрополита Амфилохија, упућене свима који се буду усудили да сруше Крстионицу: „Ко срушио крстионицу на Превлаци, да Бог да Часни крст њега и његово потомство срушио и уништио! Ја понављам те ријечи. Јесте да су тешке, али ја морам да поновим те ријечи Светог Петра Цетињског“.
Нови Нацрт Закона, Тројчиндански сабор у Подгорици, скарадно вријеђање СПЦ од стране државних службеника
Уочи Дана независности, 20. маја 2019. године, Влада Црне Горе доноси нови Предлог Закона о слободи вјероисповијести, са циљем да се све цркве и манастири, изграђени прије 1918. године, укњиже као државно власништво. На све ово надовезао се и скандалозни говор Мила Ђукановића, који је на партијској конференцији у Никшићу, настојећи да легитимише вјерски прогон, приступио сатанизацији СПЦ, рекавши да је она чува „инфраструктуру Велике Србије“.
Међутим, на великом Тројчинданском сабору у Подгорици, одржаном 15. јуна на платоу испред Храма Христовог васкрсења, пред огромним бројем вјерника, великодостојници СПЦ су поручили да не прихватају овакав Закон.
Неприхватање капитулације СПЦ и вјерујућег народа, изазвало је велики број крајње непримјерених реакција бројних државних службеника, од којих издвајамо реакције службенице црногорске амбасаде у Турској Мирне Никчевић; глумца ЦНП-а Зорана Вујовића, предсједника Матице црногорске Драгана Радуловића.
Тако је Мирна Никчевић, између осталог, у једној преписци на Фејсбуку истакла да би спалила Храм („Срам“) и „сва говеда тамо“.
С друге стране, глумац Црногорског народног позоришта из Подгорице, Зоран Вујовић, извријеђао је својевремено, такође, на свом Фејсбук профилу, српски народ и Српску православну цркву:
„Схватите древна српчад да сте поријеклом из Црне Горе до једнога јебенога… Схватите од Цетиња, Жабљака Црнојевића, Дукље, обала Рибнице, да сте поникли и посрнули одавде, мајку вам јебем отровну, издајничку… Који ваши храмови мајку вам јебем ненормално до једнога, идиоти исфрустрирани… На шта је личила келија св Василија Острошког, од ње сте хотел направили мајку вам јебем велико ништавну… Не могу у манастир Цетињски од вас ући ништавила ниједна… Палили су Турци манастир Цетињски незналице али га нико никад преузео није, св Петар Цетињски је кидао вама изроди главе и носеве, отуда кидоноси и издајице… Не потурице… Турци су били противници достојни борбе, ваша борба смећари ниједни, адолесцентни, загорчава живот свима на овим просторима годинама уназад„.
Предсједник Матице црногорске Драган Радуловић позвао је власти у интервјуу за Викенд новине да се обрачуна са СПЦ, уколико намјеравамо да сачувамо државу.
Атентат на Миодрага Даку Давидовића и Владику Јоаникија
Свега два дана након што је Влада Црне Горе поднијела Скупштини Црне Горе предлог Закона на разматрање и усвајање, у београдском хотелу „Краун плаза“, 10. децембра, покушан је атентат на Миодрага Даку Давидовића и владику Јоаникија. Тада је Давидовић рањен у руку снајперским хицем, док је Владика остао неповријеђен. Иако је до данашњег дана атентат званично нерасвијетљен, у јавности се могу чути мишљења, према којима се атентатор доводи у везу са званичном Подгорицом, имајући у виду да је Давидовић препознат као велики добротвор СПЦ и противник политике владајућег режима.
Исто тако, још увијек је непознато да ли је мета атентатора био Владика или Давидовић, или чак обојица. Демократски фронт и поједини опозициони лидери у Црној Гори, саопштили су да иза овог атентата, стоје исти мотиви као и приликом ликвидације министра одбране СРЈ Павла Булатовића и главног уредника листа Дан Душка Јовановића.
Мошти Светог Василија Острошког изнијете из Манастира Острог на Свеправославни сабор у Никшићу
Дана 21. децембра, на великом Свеправославном сабору у Никшићу, владика Јоаникије је пред моштима Светог Василија Острошког прочитао ријечи подршке упућеној СПЦ од стране Васељенског патријарха Вартоломеја, али и текст заклетве којом се изриче обавеза на одбрану светиња СПЦ, чак и по цијену властитих живота.
Упркос великом невремену, испред Храма у Никшићу окупило се више хиљада вјерника, међу којима је био и Миодраг Дака Давидовић.
Усвајање Закона, хаос у Скупштини Црне Горе и рефлексна реакција народа
Оглушујући се о став Цркве и вјерујућег народа, актуелни режим је наставио са спровођењем зацртаног плана.
Предлог Закона је ушао у парламентарну процедуру и након скупштинске расправе, у ноћи 26/27. децембра, гласовима владајуће већине (ДПС-а, СД-а, Либералне партије, Бошњачке странке, Хрватске грађанске иницијативе, Форце) и СДП-а, Закон је усвојен.
Око 1 сат иза поноћи, дошло је до нереда у Скупштини Црне Горе, након чега је полиција ухапсила свих 17 посланика Демократског фронта, упркос посланичким имунитетима које уживају као представници народа.
Самоиницијативно, народ је изашао на улице у Беранама, Пљевљима, Никшићу, Подгорици, гдје је дошло до мањих сукоба са полицијом, услед блокада улица, кружних токова и магистралних саобраћајница. Тада је настао чувени поклич „Не дамо светиње!“, који је постао симбол предстојећих масовних литија у организацији СПЦ.
Подсјетимо, у пљеваљској општини, код моста на Ђурђевића Тари, полиција је напала окупљени народ и том приликом је пребијен епископ диоклијски Методије, који је, због озбиљности нанијетих повреда, задржан на лијечењу у београдској Војномедицинској академији.
Почеци величанствених литија…
Усвајањем Закона, перспектива СПЦ у Црној Гори и званично постаје упитна, због чега Епископски савјет одлучује да се отпочне служење молебана и одржавање литија широм државе, које су, убрзо, на изненађење свих, па и самих црквених великодостојника, постале најмасовнија, уједно и најдостојанственија, протестна окупљања у историји савремене Европе.
У међувремену, док се ситуација у држави компликује, предсједник Црне Горе, Мило Ђукановић, проводи новогодишње празнике у престижном свјетском љетовалишту у Мајамију.
Након пребијања Владике Методија, у Никшићу је забиљежен и други случај напада на свештенике. Том приликом физички је нападнут и вријеђан свештеник Мирко Вукотић, од стране извјесног Уроша Калуђеровића, који се доводи у родбинске везе са Милом Ђукановићем.
Молитвене литије су одржаване свакодневно у већини градова Црне Горе до Божића, када одлуком Епископског савјета почињу да се одржавају четвртком и недјељом.
Тробојка револуција
Репресија режима која је најављена пребијањем владике Методија, привођењем људи који су протестовали, хапшењем новинара Гојка Раичевића и Дражена Живковића због наводне лажне вијести о експлозији у вили „Горица“, те упадом у породичну кућу Милана Кнежевића у Зети, када је ухапшена и његова мајка; ипак, кулминирала је током вишенедјељног прогона омладине која је отпочела са масовним цртањем тробојки широм Црне Горе.
Прва тробојка је осванула у Црној Гори 21. јануара ове године, као дјело неколицине младих људи из Доње Горице, који су, сви до једног, приведени у полицију, док је тробојка префарбана.
Међутим, режим није успио да уплаши младе људе, па су тробојке убрзо ницале широм Црне Горе.
Приведен је и Данило Вукадиновић из Подгорице који је покушао да наслика тробојку на трафостаници поред своје зграде.
Међутим, највећи инцидент до тада, догодио се на Златици, 25. јануара, када је омладина стала у одбрану осликаног мурала.
Полиција је напала омладину шок бомбама и сузавцима и том приликом је привела неколицину њих.
Пар дана касније, јединственом акцијом полиције и ватрогасаца скинута је тробојка са жице у Мурину.
Учитељица ОШ „Југославија“ из Бара, Рада Вишњић, кажњена је због тога што је ученицима задала да цртају тробојку на часу. На цртежима је био и Штрумф, који убрзо постаје општеприхваћени симбол отпора.
Убрзо је никла и највећа тробојка у Црној Гори, и то на кошаркашком терену у Пљевљима. Локална ДПС управа није се усудила да префарба ову тробојку.
Поред највеће тробојке, Пљевљаци су одржали и најдужу литију у Црној Гори, пјешачећи до Бијело Поља и прешавши пут дуг 82 километра.
У Пљевљима је, од стране, за сада, непознатих починиоца, срушена и популарна „Табла“ – једно од омиљених симбола Пљеваља, чији је једини гријех био у томе што је украшена бојама слободе, једнакости и братства.
Истовремено, Беранци су у више наврата одржали час из достојанства и масовности током одржавања литија.
На граничном прелазу Ранче, код Пљеваља, дана 2. фебруара задржан је владика Јоаникије, који је ову акцију црногорске полиције означио као веома непријатну.
Неколико дана касније, на сјеверу Црне Горе, отпочеле су редовне патроле и рације припадника САЈ-а (данашње ПТЈ), који су – са „фантомкама“ на главама и без идентификационих обиљежја, извршили упаде у неколицину угоститељских објеката, притом малтретирајући госте локала.
Насилно извођење из објеката, прекидање рођенданских славља, претресање и привођење мирних гостију локала, очигледно, имали су за циљ демонстрацију силе и сијање страха у народу.
У међувремену, након више одржаних величанствених литија, 17. марта, констатован је први случај заразе коронавирусом у Црној Гори, који је изазвао увођење многих ванредних здравствено-санитарних мјера у друштву од стране актуелне Владе, па је тако, уз сагласност СПЦ, и одржавање литија привремено одложено.
Наставиће се…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
– политички „верници“ који имају 75г сву моћ и сав капитал нису направили ниједан ( нула, ништа, празно, голо) црквени објекат, а могли су читав православни град већи и лепши од Ватикана – све што су стекли, отели су … ето зато
– ако су толики родољуби зашто нису дали по 20% ( 10% са гомиле и 10% да не украду ништа 2020г , јер већина стеченог није старија од 10-12г) од свог брзо стеченог богатства које њима не би променило живот ни за 1%, а да обичан народ не осети ову кризу глобалистичких болесника, јер би тако могли да након кризе наставе да се богате на исти начин, а не да кризу искористе да повећају богатство – јесу родољуби, али према својим менторима , креаторима ове кризе, који се кризама хране, богате и шире
– ако већ праве вјечно друштво и вјечну државу, зашто је везују за једног човека и једну партију, а знају да су настали из идентичног, далеко скупљег пројекта који није трајао више но пола једне генерације – а ми трајемо хиљадама година
– ако су већ толико паметни, способни и успешни са бизнисима у малој и сиромашној МНЕ, зашто сада већ позамашни капитал не уложе у бизнис у богатим и великим државама и тамо за 10г постану богатији него најбогатији … и онда онако патриотски све то тако уложе све овде
Dzabe im sve, straha vise NEMA. NE DAMO SVETINJE
odlicno je ovo, treba jos duzi tekst i na engleski prevesti!
dva su moguca puta crne gore, jedan je sa trobojkom, a drugi sa milom… jedan je sa srbijom a drugi sa kosovom, albanijom i hrvatskom… znacemo 31.08.
Браћо моја мила, сестре моје најљепше и најбоље, да ли сте свесни да сте већ ушли у историју светог православља и Црне Горе?
Не дамо светиње!