Отишао је српски Солжењицин – Антоније Ђурић 1929-2020
Пише: Мишо Вујовић
Јутрос ме је на ФБ страници чекало подсећање на објављени текст о Антонију Ђурићу – српском Солжењинцину, пре две године, а вечерас вест о његовом упокојењу.
Прошао је пакао у детињству и младости. Тортуру Немаца и комуниста. Гледао како му убијају комшије и сроднике. Побегао, као дете, од комшијског зулума из родне Сјенице, дочекан на нож Крцунових жбирова у Ужицу.
Преживео казамате. Заклео се да никада неће ћутати. Сачувао од заборава хероје и мученике Првог светског рата. Васкрсао је својим књигама Албанску голготу заметену мећавом идеолошког поспремања историје. Из његових књига смо учили о неустрашивим Солунцима и Солункама. О стотинама примера чојства и јунаштва, о херојској погибији војводе Вука на Груништу, о солидарности српског војника са рањеним непријатељем, о васкрсењу на Кајмакчалану…
Антоније Ђурић је на велику сцену српске историје вратио Милунку Савић и њене саборце из Великог рата.
Обећао је и није изневерио да сведочи о нашим зверствима над нама. Три тома “Црвене Куге” су потресни запис о злоделима комунистичких власти инфицираних црвеном кугом. Антоније Ђурић је сведок епохе! Бескомпромисно храбар и истинољубив писац и новинар. Антоније, несаломиви христољубац и родољуб! Антоније, хроничар српског подвига и страдања. Антоније Ђурић је задужио, од заборављања, умирући српски род!
Почивај у миру драги Чича, нека је вечни покој Твојој племенитој души!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Вјечнаја памјат!
Ноћ Светог Николе
Ноћ Светог Николе
Хладно је
Пуца дрвеће
Ноћ Светог Николе
Стражарим
Они долазе
Они долазе
Миле уз твоје скуте
Ледена краљице
Бременит мук
Чека на звук
Да роди хук
Ноћ Светог Николе
Они долазе
Ледена краљице
Момчило
Mili Antonije, ziveo onako kako je i pisao. Da moze njegova etika da se svede u jednu, jedinu recenicu, bila bi to njegova cuvena misao – naslov istoimjenog teksta: SVE ZA OBRAZ, A OBRAZ NI ZA STA! Imao je dar suza, bio je zivi,hodajuci suzarnik, sa jednom jedinom temom u razgovoru: Otadzbina! Te suze njegove, po kojima je bio poznat, te suze su licile na suzarnike Ave Justina, ciji Orden ponosno dobi iz ruku Igumanije Celijske Glikerije u Valjevu, na promociji 3. toma Crve Kuge. za zivota omalovazavan,klevetan,skrajnut, onemogucavan. Mnogi iz zavisti,prezrenja,moralne sakatosti cinili mu pakosti raznorazne. Mili Boze, cak i mnogi u Mantiji, da ine imenujem, ima i mitronsosnih glava, plaseci se da ce se nesretni prepoznati u njegovim tekstovima u kojima je opisivao nase duhovne gorostase, a oni, duhovni pigmejci, ali sujeta grandioznih! Imade i onih u mantiji koji su zabranjivali da se njegova Crvena Kuga prodaje u crkvenim prodavnicama!!! Imade i onih koji su se hvalili da ga poznaju, da su dobili knjigu sa potpisom i posvetom, svim silama dokazujuci svoje poznastvo sa cistim, milim Antonijem, pokusavajuci time da operu svoje prljavstine i gadosti. imade i onih koji mu uzimase citave tekstove i objavljivase ih pod svojim imenom i prezimenom! imade i onih kojima su njegovo ime i prezime otvarali mnoga vrata, od anonimusa, ali pogano prepredenih, postadose poznati. Sve je to znao mili Antonije, i opravdavala to njegova Hriscanska dusa, sve je On to prepustao Sudu Jedinog Covekoljupca. Po tome je licio na Svetoga Patrijarha Pavla, sa kojim je drugovao i razgovarao decenijama, jos iz vremena Pavlovog Kosovsko – Metohijskog Episkopovanja. Danas, kada krasi Rajska Naselja, kada je u drustvu njegovih najmilijih, Majora Gavrilovica, sestara Borisavljevic, Stevana Moljevica, Budimira Davidovica, Vojvode Djujica, Vladike Nikolaja, ciji je Sveti Lik, citavo lice, bradu, sve,bas sve, video kada je sanduk otvoren u Libertivilu i kada mu je izgovorio potresnu besedu – Zbogom Sveti Vladiko, Vladike Jovana Velimirovica, Draze Mihajlovica, danas se raduje Nebeska Srbija. Hvala Ti, Antonije, sto si bio i ostao Covek, Srbin, jedan od retkih koji je zaista dostojan svojih predaka koje si ne voleo, nego obozavao i za koje prilio onolike suze. Hvala Ti na svakoj reci, hvala Ti na svakom susretu, hvala Ti na svakoj knjizi, hvala Ti na Tebi, milom i plemenitom, pravdoljubiovom i istinoljubivom.
Вечнаја памјат,Бог душу да прости Чичи Антонију.Хвала аутору што се сети и пером посвети људима који су свој живот посветили отаџбини напаћеној.Нажалост није дочекао Антоније тотални крај комунистичких српских заблуда.На једном од дружења задњих код заједничког нам пријатеља Рајка у винограду његовом ,закључио је Чича сетно:“Српством се и даље вуче дугачак реп комунистичког ђавола“.
Покој ти души добри човјече!
Драги Чича, завидим ти јер ће те у оном бољем свијету дочекати најбољи међу Србима у минулом вијеку, твоји прослављени Солунци! Било је, заиста, задовољство дружити се с тобом у некад националној Политици… Хвала и Мишу на бираним и правим ријечима!