Портал УДБАН

Пише: Бећир Вуковић

Портал УДБАН који се лажно представља као УДАР, ових дана објављује потјернице састављене у архиву УДБЕ.

Тако су дошли и до моје маленкости скривајући слузав траг какав остављају само пузавци верући се по ободу своје септичке јамуре.

УДАР- у би позавидио и БРОЗ.

Преци ових пузаваца остављали су крваве трагове који су водили до јама (које никад нису отворене), као ни досијеи у којима се још скривају и ови потоњи који машу потјерницама.

Треба ли подвући да су у свијету изумрли истородни изроди црвених гмизаваца…

Матица свих државних тајних служби и удби излегла се 13. маја у пећини код Дрвара, уоквирена и скоро доврхуњена у хришћанску параболу „Оделење за заштиту народа.“

У пећинској тамници код Дрвара, матица је излегла звијер Јосип Броз, креативну руку у којој је синула коса зла – коса са којом се закосио оцеубица и братоубица. Од тога злојутра, народом обученог у ‘страх и дрхтање’, кружила је крилатица „Озна све дозна.“ Али, до дана данашњега српски народ није дознао поријекло те звијери.

Једно од основних питања јесте какве је све менталне и психосоматске трагове оставила та партијска (идеолошка), могло би се рећи и инквизиторска полиција у народима на овдашњој географији, и њиховом генетском наслеђу. Не може се погријешити ако се каже да једна од јасних последица те партијске полиције јесте примјер дјеловања новокомпонованог портала УДАР.

УДАР компонован уочи избора.
УДАР неће преживети изборе.

У нашим, комунистичким и посткомунистичким приликама, (настављених протезом демократије), главни циљ свих тајних полиција јесте успостављање диктатуре једног човјека, и једне партије – идеологије.

Члан, такве организације, дакле – полицијске (удбашке), под број један, мора бити конспиративан, и под два: да превише не размишља. Читамо, такви су и удбаши у УДАР -у.

Примјера ради, сваки члан удбашког УДАР -а, пажљиво је биран међу најправовјернијима. Знак узвика. (Чланови су, често, – преумљени – односно – отпад једне партије да би служили оној на власти.) (Пластичније: био је опозиција, сада, служи – позицији – полицији.)

Преумљени су најокорелији, најоданији, мало је рећи острашћенији од других, и иду до краја: увијек би били спремни и на ликвидације.

Преумљеном, нема повратка. Преумљени је за сва времена изгубљен у подземним полицијским ходницима и лавиринтима. Преумљеног ни сунце ни мјесец неће гријати, преумљени нема име, има шифру. На послетку, преумљени, заврши као – пас. Испред зоре, иста служба, ликвидира га негдје на крају безнађа предграђа. О сличним ликвидацијама писао је и писац „Зашто пишем, и други есеји.“

Хиљаде страница написано је о методама и звјерствима разних полиција на овим просторима, и – антистаљинистичким стаљинизмима – који су се, углавном, спроводили над српским народом. Заповједник тога стрељачког строја био је онај који је мијешао ћирилицу и латиницу, потписујући се псеудонимом ТИТО.

Остаци тога рукописа и потписа данас налазимо и по електронским медијима. Колико ноћас, и мученици у Доброти, на екрану мобилног могу прочитати своје име. То је стил – УДАР – а.

Свака ријеч је светиња, а међу најсветијима јесте – удар. Знао је то боље од других и Пјесник, Свети Петар II Петровић – Његош – Ловћенски Тајновидац, којег су сличне службе и удбе укопале у тамницу.

УДАР је морао почети са Његошем, па докле се стигне са косидбом, и кога западне да је за светим Пјесником у поворци проказаних…

Шта рећи о црној Црној Гори, јединој посткомунистичкој земљи која није отворила полицијске досијее. Само се сриче: била и остала – полицијска земља.

Када се, ускоро, отворе досијеи и предака и потомака истих пузаваца, наћи ћемо имена и ових гмизаваца – који уређују и опремају и овај удбашки портал UDAR.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: