(ВИДЕО) Данас се навршава 79 година од укидања комплекса логора смрти Госпић-Јадовно-Паг: Претеча Јасеновца

Фашистичка Независна држава Хрватска основана је 10. априла 1941. године на делу окупиране Краљевине Југославије. На основу донетих “расних закона” места у њој за нехрватски елемент није било па је Покољ, геноцид над Србима постао организован државни посао. Постала jе фабрика смрти у коjоj се врше поjединачне, групне и масовне ликвидациjе недужних мушкараца, жена и деце.

Пример тога јесте злогласни комплекс логора смрти Госпић-Јадовно-Паг који jе претеча jасеновачког система логора уништења, наjвећег на jугословенским просторима.

Комплекс усташког логора смрти Госпић-Јадовно-Паг са губилиштима:
*Концентрациони (збирни) логор у Госпићу
*Логор-губилиште Јадовно
*Логор-губилиште код Рисове главе
*Логор-губилиште Слана на Пагу
*Логор Метајна на острву Паг
*Концентрациони (збирни) логор Овчара
*Сабиралиште на железничкој станици Госпић
*Помоћни логор-губилиште Ступачиново
*Крашке јаме Велебита– масовна губилишта (др Ђуро Затезало, Јадовно 1941.)

За четири месеца постоjања овог логора смрти уморено је не мање од 40.123 заточеника.

Поименично је наведено и 72 пострадала свештенослужитеља Српске православне цркве међу коjима су и двојица владика- митрополит Дабробосански Петар (Зимоњић) и епископ Горњокарловачки Сава (Трлаjић).

Све је започело претварањем Казнионице Окружног суда у Госпићу у концентрациони логор, а ликвидације су интензивиране почев од 4. маја 1941. године. Када је казнионица постала премала, усташе су основале логор „Јадовно“ на Велебиту у првој половини маја. Логор је био на 1.200 м надморске висине, дубоко у шуми под ведрим небом. Током његовог постојања у њега су довођени, махом Срби, из свих делова Независне државе Хрватске.

„Фундамент на Јадовном jе од Срба и Јевреjа, а глазура ће бити од покварених Хрвата”
говорио је велики жупан у Госпићу Јурица Фрковић.

У логору jе дневно било 2500-3500 људи, али се понекад затекло и близу 4000 људи. У безнађу су очекивали сваког часа позив и одвођење на губилиште. Свакодневно су усташе одводиле два до три пута дневно групе од 40 до 60, а некад и до 80 заточеника, убиjале и бацале у оближње jаме, на Гргином бриjегу и Шаранову jаму.

Велебит је аветна планина с неистраженом људском трагедиjом. Др Ђуро Затезало је пописао 32 бездане јаме места масовних губилишта: Шаранова jама, jама на Гргином бриjегу, Јарчjа jама код Рисове греде, jама Бадањ, jама Близница, jама Киjевац, jама на Плочама, Вранзина jама, jама Јасеновац, jама Јамина, Шевић jама, jама на Кулашевоj страни, jама Орешковић станови, Мацолина jама, jама Угљенача, jама у Ператовим драгама, jама Думан код Личког Лешћа, jама Света Ана код Горњег Косиња, jама Нездравка код Доњег Косиња, jама Ошпороча код Широке Куле, jама Голубњача, jама Сњежњача код Кузмановаче, jама Кварте код Перушића, jама Руњевац, jама Паукуша, jама Дулиба, jама Дупчан код Рибника, Чошић jама код Коњског Брда, jама Крижаново брдо у Дражици и две jаме 40 метара удаљене од самога логора Јадовно.

Као „Дан сећања на Јадовно“ одређен је 24. јун 1941. када су успостављени логори на острву Пагу а логор Јадовно досегао своје коначне димензије.

Логор Слана успостављен је у каменој пустињи где ниjе било ни трага било какве вегетациjе. Масовне ликвидације вршене су на кршевитој висоравни Фoрнаже, а жртве су убациване у јаме, које су саме ископале, или у плаву гробницу подвелебитског канала и Пашких врата.

У месташцу Метајна, на око 3 км од Слане, усташе су организовале први логор за жене и децу у Другом светском рату.

Комплекс логора смрти је уобличен почетком jула успостављањем логора Овчара и Ступачиново, а сабиралиште је било на железничкој станици Госпић.

Свакодневне ликвидације вршене су све до укидања логора 21. августа 1941.

„…Ми смо остали у Госпићу у казниони свега 17 дана то јест до 20. августа 1941. За то време долазили су сваки дан нови транспорти Срба из свих крајева. Дневно их је пристизало од 700 до 1.000, а исто толико је сваки дан транспортима из казнионе отпремљено у Велебит. Казниона у Госпићу била је само сабиралиште и пролазна станица за све Србе који су одређени за Велебит и Паг. Већина Срба који су транспортима долазили у казниону били су крвави, поломљених руку и ногу, разбијених глава, а многи са убодима и другим видљивим повредама по лицу и осталом телу…”
део исказа Ђуре Медића из Славонског Брода, заточеника логора у Госпићу

Пример окрутности према заточеницима:
„када је jедна маjка утрпана у камион за железничку станицу, замолила је jедног усташу да jоj подигне у камион њено двогодишње дете. Оваj jе у то jадно недужно дете забио баjонет своjе пушке и тако набиjено на баjонету пружио маjци у камион.”

фотографије усташких кољача на Пагу јула и августа 1941. године

Италиjани, заплашени и угрожени устанком Срба коjи jе почео у Лици краjем jула 1941. године, у другоj половини августа реокупирали су тзв. другу зону. Усташе су морале да напусте ово подручjе, па jе уследила и ликвидациjа логора. То је довело до интензивирања убистава. Примера ради само у ноћи 14/15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. Након овог крвавог пира злочинци су се пијани и крвавих униформи прикључили процесији која се кретала улицама Пага.

На основу истраживање др Ђура Затезала утврђено је да је на стратиштима на Велебиту убијено не мање од 32.103 заточеника, а на Пагу не мање од 8.020 заточеника.

Оне које нису стигли да побију Усташе су транспортовали у логор Јастребарско крај Загреба и тек основани логор Јасеновац.

Због небриге власти СФР Југославиjе ниjе се посвећивала дужна пажња људским губицима из времена Другог светског рата, нити се систематски бавило радом на именичном попису усташког злочина геноцида на целој териториjи НДХ. То се посебно огледа у случају комплекса концентрационог логора Госпић-Јадовно-Паг. Зато телесни остаци несрећних жртава никада нису из крашких јама ексхумирани, идентификовани и сахрањени, а оно мало спомен обележја, подигнутих након рата, у протеклом рату потпуно је уништено. Централни споменик је обновљен 2011. године.

У деценији за нама Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић-Јадовно-Паг низом активости настоји да обелодани Јадовничко страдање и сачува сећање на невине жртве.

„Свете кости Јадовинских Мученика запретане су дубоко у утробу Велебита, а њихов небоземни мир и спомен дубоко је присутан у нашим душама, срцима и савестима.“
умировљени епископ Захумско-херцеговачки Г. Атанасије (Јевтић)

„Семење зла је најопасније кад је прикривено. Учињено зло је најотровније кад после извршења буде оправдано или намерно покривено велом заборава. Покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, обновити се тајном изгубљеног братољубља. Непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала…“
митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије (Радовић)

ЛИТЕРАТУРА И ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ
Др Ђ. Затезало,, ЈАДОВНО Комплекс усташких логора 1941. године
Од Косова до Јадовна, Путни записи јеромонаха Атанасија Јевтића
Р. Гаћиновић, Усташки концентрациони логори – страшна мучилишта у Другом светском рат
http://jadovno.com/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: