Бојанић: Мошти нашег краља Милутина и даље су у туђини

Фото: Ђорђије Бојанић
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта „Српска историја“
И даље наш српски краљ Милутин у туђини чека повратак у матицу. Зашто озбиљније не реагујемо?
Док не променимо однос према историји и тековинама, нема нама бољитка и даље ћемо бауљати у безнађу, и ништа нам неће бити свето сем раскалашности са којом ћемо нестати. Свидело се то некоме или не… свеједно.
Краљ Милутин је своју задужбину манастир Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, Око 1460. године, за време епидемије куге, владика Силваније је пренео мошти српског краља Стефана Милутина из села Трепча у Бугарску, у манастир Светих Ћирила и Методија. После неколико премештања, коначно почивалиште пронашле су у Цркви Свете Недеље. Мошти су се очувале у пожару, непогоди, нападима устаника и Турака, као и нападу комуниста 1925. године. Уз нека оштећења, мошти краља Милутина изложене су у цркви откада ова црква носи још једно име — Црква Светог краља.
Нашег краља!

А ми годинама преговарамо у ћутњи, без енергије и жеље за повратком… велика већина, верујем да и не зна где се мошти нашег краља Милутина налазе.
Ово је и апел за трезвенији приступ… да што пре краља дочекамо, па можда се окупимо и на тај начин отрезнимо од раскалашних новотарија… и вратимо се родољубљу и трезвенијем историјском приступу, сви заједно.
Милутин је своју задужбину манастир Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после Косовске битке 1389. године његово тело је пренето у Трепчу, а потом, 1460. године, у бугарски град Софију где се и сада налази.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Hадбискуп барски и примас Србије Марин Бици 1610. године у свом путопису Софију и Ћипровце смjешта у Србију.
Бици, Марин (1985). Искушења на путу 1610. године,. Будва: Општински архив Будва и Лексикографски завод Црне Горе. стр. 102.
https://marinbizzi.wordpress.com/2011/06/19/9-dio/
То је србски крај, а што су га побугарили и окупирали то је друга ствар. Не треба тражити Милутина но Софију,тј СЕРДИКУ која доби име по СЕРДИМА античким,свакако Сербима.
Hram Svetog Save, tamo mu je mesto
Pusti milutina da pociva u miru imate vi prečeg posla i osvrnite se malo na buducnost, za promjenu.
Covek bez proslosti je isto sto i trupac u vodi. Milutinu je zelja bila da pociva medju svojima. Mogao bi ti da se za promenu dozoves pameti, da procitas i shvatis tekst valjano.
Pa, on je tamo medju Srbima, tako da ne bih ja tu nista dirao…
Kako ovaj covjek ne shvata da se te mosti bolje cuvaju u Sofiji nego na trenutno okupiranom KiM? Bugari vec vijekovima cuvaju mosti srpskog kralja i postuju ih, dok vidimo kako se Albanci odnose prema srpskim svetinjama. Jos nije vrijeme za povratak.
Sve je to Srbija