ИФИМЕС: ДПС има неограничене ресурсе, али истраживања показују да опозиција побјеђује, Ђукановић се повезује са криминалом и ратним злочинима

Парламентарни избори у Црној Гори ће се одржати 30. августа 2020. године. Право гласа на изборима има 540.026 бирача уписаних у централни бирачки списак. На изборном листићу налази се 12 изборних листа (шест коалиција и шест странака), пише у анализи Међународног института за блискоисточне и балканске студије ИФИМЕС-а из Љубљане.

Црна Гора има пропорционални систем у коме цијела земља представља једну изборну јединицу. На изборима се бира 81 посланик/ца за Скупштину Црне Горе. Изборни праг износи 3%. Истовремено са парламентарним изборима одржавају се и локални избори за општине: Котор, Будва, Андријевица и Гусиње.

Црна Гора се понаша као Аустрија послије 2. свјетског рата

Изборна кампања протјече у неравноправној утакмици, јер владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС) има на располагању неограничене људске и финансијске ресурсе те (зло)употребљава вишедеценијску позицију власти за изборну кампању.

Поред тога Демократска партија социјалиста (ДПС) и њен предсједник Мило Ђукановић свакодневно пласирају причу о наводној угрожености државности Црне Горе од тзв. великосрпског пројекта, Српске православне цркве (СПЦ) и Русије. Важно је нагласити, да је Црна Гора чланица НАТО-а и да је нико неће напасти те да ће одласком Мила Ђукановића бити убрзан њен пут у ЕУ.

Црна Гора и њени грађани управо су највише угрожени од режима Мила Ђукановића, који је у протеклих 31 годину стално обећавао бољи живот и стандард грађанима, а фактички је опљачкао и опустошио државу у сваком погледу, док је Ђукановић, према јавно доступним подацима, спада међу најбогатије предсједнике у свјетским оквирима. Иако је Црна Гора чланица НАТО-а у сигурносно-обавјештајном- обрамбеном систему су инфилтрирани руски кадрови, док је Црна Гора економски везана за Русију, јер је 20% компанија у руском власништву (и 20% компанија у држављана грађана Србије), док Кина има контролу над јавним финансијама преко датог кредита за ауто-пут, јер контролира кључну инвестицију ауто-пут Бар-Бољаре и може да угрози јавне финансије Црне Горе, чија је изградња повећала вањски дуг на више од 70% БДП-а.

Влада Црне Горе ушла је у овај пројекат успркос оштрим упозорењима Брисела и Wасхингтона. Набројане чињенице су узрок сталних званичних критика ЕУ и САД и управо западни савезници траже особу и/или политичку опцију, која би успјела зауставити сталне политичке тензије у Црној Гори и коначно кренути у обрачун са криминалом Мила Ђукановића, који је међународних размјера.

Најилустративније је ратну прошлост и понашање режима у Црној Гори описао проф. др Жарко Пуховски, који је рекао: „Не треба, наиме, заборавити да се у међувремену догодило то, да се Црна Гора (на челу са Ђукановићем) почела понашати као Аустрија након Другог свјетског рата, дакле, себе је прогласила првом жртвом Милошевића, као што се Аустрија прогласила првом жртвом Хитлера, а не и судиоником у рату, што су биле и Аустрија и Црна Гора у оба случаја“. Такву политику и данас Ђукановић „продаје“ Бошњацима и Албанцима не само у Црној Гори, који су коначно схватили све Ђукановиће преваре и подвале.

Ватикан није демантовао стварање унијатске ЦПЦ

Питање канонски признате Српске православне цркве (СПЦ) и непризнате Црногорске православне цркве (ЦПЦ) је једно од централних унутрашњополитичких питања.

Изјава Васељенског патријарха Бартоломеја/Вартоломеја, да неће признати Црногорску православну цркву (ЦПЦ) и да је Српска православна црква (СПЦ) једина канонски призната црква у Црној Гори јасан је сигнал Ђукановићу, да иде у реализацију другог сценарија, а то је унијатизација Црногорске православне цркве. Канонско признање ЦПЦ извршило би се преко унијатизације (гркокатолици), тако да би ЦПЦ задржала „источни обред“, али би имала поглавара римског бискупа – Папу. ЦПЦ би била под канонском јурисдикцијом Ватикана. Тиме би Ђукановић покушао повратити изгубљену наклоњеност Запада, а Црногорска православна црква би осигурала канонско признање. Тако би се Ђукановић „додворио“ Западу, посебно католичкој Европи.

Аналитичари упозоравају, да званични Ватикан никада до сада није демантирао ту могућност, да Црногорска православна црква постане унијатска црква под окриљем универзалне Римокатоличке цркве (РКЦ). Американци су посебно осјетљиви на питање вјерских слобода, које су један од темеља америчког друштва, док се црногорска власт према том питању односи административно/технократски, јер се у питање оснивања Црногорске православне цркве укључила Демократска партија социјалиста, што представља свјетски уникум, да нека политичка партија оснива цркву или вјерску заједницу.

Иако је Ђукановић званично у конфликту са Српском православном црквом, све вријеме је одржавао контакте и тајне сусрете са митрополитом Црногорско-Приморским СПЦ Амфилохијем Радовићем. Такођер је тражио подршку званичног Београда обећавајући, да би након избора измијенио Закон о слободи вјероисповијести. То не изненађује, јер Ђукановић игра више игара и са свима, а недавним слањем новог црногорског амбасадора у Руску федерацију и поруке, коју је тим поводом одаслао “братској Русији“ изазвало је згражање у дипломатским круговима ЕУ. Према одређеним информацијама договорен је и велики споразум са митрополитом Амфилохијем у вези са имовином Српске православне цркве у Црној Гори.

Велики договор са митрополитом Амфилохијем је увод у мајоризацију других етничких скупина и већ сада се спекулира о положају и будућности мањина, посебно Бошњака. Постоје пројекције, које показују, да би број Бошњака, које је већ сада режим Ђукановића вјештачки подијелио на Бошњаке, Муслимане и Црногорце исламске вјероисповијести требало у периоду 20-30 година спасти на ниво од 3%. У сличној позицији су и Албанци, чији ће удио у структури становништва опадати. Присутан је процес црногоризације етнички не-црногорског становништва у којег се могу убројати и Срби.

Отварање граница за додатне бираче, а не за туристе

Власти у Црној Гори су отвориле своје границе наводно за туристе 15.августа 2020. Иако епидемиолошка ситуације није на задовољавајућем нивоу (висок ниво епидемије Цовид-19) власти су се одлучиле отворити границе. Туристичка сезона је на нивоу 10% од прошлогодишње. Иза одлуке власти за отварањем граница крију се стварне намјере за довођење додатних бирача из сусједних и преко сусједних држава на дан избора. Тим активностима претходила су издавања и додатних личних карата за нове бираче о чему постоје материјални докази чак и видео записи.

Црна Гора има око 622.00 становника, а регистрирана чак 540.026 бирача. Број становника старости од 0-18 година креће се око 140.000. Пошто су бирачи пунољетне особе, њих 540.026, онда би Црна Гора ако би се том броју додали становници старости од 0-18 година имала скоро 700.000 становника. Невладине организације су откриле на хиљаде фантома-бирача у бирачком списку, дупло уписаних и преминулих бирача. Такођер, хиљадама бирача отежано је, да искористе своје бирачко право, јер су незаконитим одлукама пребачени на друга бирачка мјеста, па многи од њих због тога неће моћи искористити своје бирачко право. У пограничним општинама откривено је више случајева особа, која немају пребивалиште у Црној Гори и која су одавно морала да буду избрисана из бирачког списка. Измјенама закона је ограничена јавна контрола бирачког списка, тако да сада потпуни приступ централном бирачком регистру има само владајућа партија ДПС под чијом контролом је Министарство унутрашњих послова Црне Горе (МУП).

Аналитичари сматрају, да највећу одговорност за централни бирачки списак сноси Министарство унутрашњих послова Црне Горе, којег води министар Мевлудин Нухоџић (ДПС), који ће тешко избјећи одговорност за бројне манипулације изборним списком и изборним процесом те што је МУП Црне Горе често сервис за мафијашко- криминалне структуре заједно са Агенцијом за националну безбједност (АНБ). Пошто је режим Мила Ђукановића извршио све потребне припреме око издавања нових привремених личних карата у сврху избора и за долазак у државу додатних бирача потребно је, да опозиционе странке имају своје проматраче на свим граничним прелазима како би се утврдио број и контролирао долазак додатних бирача, чији се број креће од најмање 50.000.

Ђукановић крунски свједок за успјех рада КСЦ-СПО

Аналитичари сматрају, да би се Мило Ђукановић ускоро могао наћи у Хагу као свједок одбране актуалног предсједника Косова Хасхима Тхаçија (ПДК), против којег је подигнута оптужница[8] за ратне злочине на Косову пред Специјалним тужилаштвом и судом за ратне злочине на Косову (КСЦ-СПО), којом се терети за низ злочина против човјечности и ратних злочина, укључујући убиства, присилно нестајање лица, прогон и мучење. У оптужници се наводи, да Хасхим Тхаçи и Кадри Весели (ПДК) и други осумњичени из оптужнице сносе кривичну одговорност за скоро 100 убистава. Жртве кривичних дјела из оптужнице су стотине лица чији је идентитет познат и међу којима су косовски Албанци, Срби, Роми и лица других националности, као и политички противници. Ђукановић представља крунског односно најважнијег свједока-инсајдера, јер је једини највише позиционирани функционер са подручја бивше Југославије односно као предсједник Владе Црне Горе није био до сада оптужен, а нити је био свједок пред Међународним кривичним судом за почињене ратне злочине на подручју бивше Југославије (ICTY). Због тога ће успјех рада КСЦ-СПО у много чему бити овисан од Ђукановићевог инсајдерског свједочења и због тога Ђукановић показује одбојност, страх и панику. Појављивање Мила Ђукановића пред Судом у Хагу ће коначно раскринкати његово улогу у кључним дешавањима на Балкану, укључујући одговорност за почињене ратне злочине.

Ђукановић се повезује са почињеним ратним злочинима у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, али једним дијелом и на Косову због његове ратне улоге и прошлости.

Да ли ће ЕУ признати резултате избора у Црној Гори?

Најилустративније је поређење између Бјелорусије и Црне Горе односно да ли ЕУ има двоструке стандарде у третирању предсједника Бјелорусије Алеxандра Лукашенка и предсједника Црне Горе Мила Ђукановића (ДПС), чији режим је на власти 31-годину у Црној Гори, а Ђукановић, као врховни командант једне од НАТО војски, се непосредно повезује са почињеним ратним злочинима (1991-1995) и (међународним) криминалом и корупцијом, а његов министар одбране се повезује за судјеловање у паравојној јединици „Бијели орлови“, која је током ратова на подручју бивше Југославије починила бројне злочине. Истовремено је Црна Гора постала пуноправна чланица најјачег војно- политичког савеза НАТО, гдје је испуњавање демократских стандарда у првом плану, тако да је Ђукановић отворено питање за водство НАТО-а, јер озбиљно угрожава углед и кредибилитет НАТО-а, посебно у југоисточној Европи.

Обављена истраживања јавног мњења предвиђају високу излазност на предстојећим изборима, чак преко 70%. Однос снага између режимског владајућег блока и опозиције је засада у корист опозиције. Иако ДПС има на располагању неограничене финансијске и друге ресурсе могао би побиједити само у случају (пред)изборних манипулација и изборне преваре. Према истраживањима Демократска партија социјалиста (ДПС) може освојите највише 25 посланичким мјеста, све изнад тога биће посљедица изборне преваре, крађе и намјештања избора.

Аналитичари постављају питање, да ли ће ЕУ признати резултате парламентарних избора у Црној Гори, који ће се одржати 30.августа 2020 и послије тога сазвати ванредни врх ЕУ, као у случају предсједничких избора у Бјелорусији, и поступити по истој аналогији због намјештених и нерегуларних избора од стране Ђукановићевог режима, јер сваки број изнад 25 посланичких мјеста указиват ће, да се догодила изборна превара.

Такођер, постоји паралела између бјелоруског лидера Алеxандра Лукашенка и црногорског предсједника Ђукановића с обзиром на њихов дуг стаж на челним позиција у својим државама. Ту Ђукановић има чак пет година дуже трајање режима, од Лукасхенка, који поред тога нема ратну прошлост и није био умијешан у почињене ратне злочине као Ђукановић.

Да ли Црна Гора улази у најнеизвјеснији период?

Отварање међународне истраге због незаконите трговине и промета наркотицима додатно отежава позицију Мила Ђукановића и његовог режима, пошто се за њега у међународним круговима употребљава синоним „мјерна јединица за криминал“.

Аналитичари сматрају, да би изборном крађом и изрежираном побједом режима Мила Ђукановића односно Демократске партије социјалиста (ДПС) на предстојећим парламентарним изборима Црна Гора ушла у најнеизвјеснији период у својој хисторији. Не само да би избори могли бити непризнати од ЕУ, него би наставак диктатуре и владавине режима Мила Ђукановића дугорочно представљао пријетњу за мир и сигурност у Европи.

Код грађана Црне Горе се осјећа страх и замор од 31-годишњег и најдуговјечнијег режима у Европи. Промјена власти значила би позитивну прекретницу за ту најмању балканску државу, јер би убрзала њен пут ка чланству у ЕУ, али и релаксирала односе у регији Западног Балкана. Да ли остале политичке странке у Црној Гори имају демократски капацитет и да ли су спремне да се одрекну и одбију сарадњу са режимом односно Демократском партијом социјалиста (ДПС) показат ће се већ први дан након избора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: