Правни савјет ИН4С направио је документ – Како спријечити изборну крађу, који објављујемо интегрално:

На који начин зауставити изборни инжињеринг режима у Црној Гори у настојању да угуши права и слободе – народну вољу

Како спречити изборну крађу

Изборну победу заштити контролом сваке изборне радње, уз помоћ обучених чувара кутија

У земљама у транзицији, које су дуго битисале у једнопартијском, комунистичком режиму, највеће и најзначајније демократско достигнуће је промена власти мирним путем, уз помоћ гласачких листића – на поштеним и фер изборима. Сходно досадашњем искуству са режимом у Црној Гори, на парламентарним изборима 30. августа за такву смену неће бити довољно само изаћи на изборе и дати глас странкама које артикулишу несумљиву народну вољу, странкама које су против досадашње власти, изникле из безбожног комунистичког система. Морају се предузети озбиљне, опсежне и истрајне мере контроле целог изборног система и заштите бирачког права.

Како спречити изборну крађу од режима који је такве марифетлуке усавршио до неслућених размера и који је на све спреман, само да би задржао све полуге власти, којима угрожава основна права; од режима који би вољу сопственог народа да угуши нарученим гласовима фатомских бирача са Косова, из Санџака, Албаније, Босне и Херцеговине…? Како спречити да и мртви гласају за ДПС? Није више тајна ни то да су неки грађани из дијаспоре, иако су држављани других земаља, добили црногорске личне карте и пасоше, али и новац, само да би дошли за изборе, 30. августа, и – гласали за ДПС!

Слободоумни електронски медији започели су раскринкавање таквих радњи, таквих гласача, јавним објављивањем имена фантомских или плаћених гласача из дијаспоре! Црна Гора је мала земља, па сви све знају или брзо дознају! Зато је битно да сваки грађанин који зна да ће бити таквих гласача на њиховом бирачком местима, у њиховом селу, или вароши, да то пријави најближим општинским одборима опозиционих странака, односно представницима опозициних изборних листа. Свакако, добро би било све то пријавити и надлежним тужилаштвима у Црној Гори и у државама у којима тако купљени гласачи живе и тамо гласају.

У члану 11. Закона о избору одборника и посланика истиче се да “право да бира и да буде биран за посланика има бирач који је навршио 18 година живота, који је пословно способан и који има пребивалиште у Црној Гори најмање двије године прије дана одржавања избора”. У члану 2. овог закона предивиђено је да гласач мора имати црогорско држављанство и да мора бити уписан у бирачки списак, у складу са прописима о вођењу бирачких спискова.

Кривични законик Црне Горе прецизно порописује постојање кривичних дела против изборног права. Тако, у члану 185. је прецизирана радња извршења крвичног дела повреда права гласања. У првом ставу на следећи начин се инкриминише радња извршења: “Ко другог у намјери да му онемогући вршење права гласања, противзаконито не упише у списак гласача, избрише из тог списка или га на други притивправан начин спријечи или омете да гласа, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.” У другом ставу прописано је да ће се истом казном казнити и ко другог, у намјери да му омогући гласање, противправно упише у списак гласача или му на други противправан начин омогући да гласа, иако на то нема право.

Састављање нетачних бирачких спискова је кривично дело. У Закону је записано: “ко у намјери утицања на резултате избора или на референдуму, сачини нетачан бирачки списак, казниће се новчаном казном или казном затвора до три године”.

Када се сазна да постоје фантомски, купљени и “увезени” гласачи, који су незаконито уписани у бирачки списак, кривчне пријаве треба слати надлежним тужилаштвима. Најбоље је вршити сталну контролу над вођењем бирачких спискова и предузимати правне радње и пред надлежним управним органима и тужилаштвима.

Куповина гласова, која се реализује куповином личних карата и потом кроз такозвани “бугарски воз”, може се подвести под кривично дело повреде слободе опредјељења при гласању из члана 186. КЗ, које је разрађено у пет ставова који гласе:

“(1) Ко силом или пријетњом принуди другог или на други противправан начин на њега утиче да на изборима или на референдуму врши или не врши право гласања или да гласа за или против одређеног кандидата, изборне листе односно предлога, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

(2) Казном из става 1. овог члана казниће се ко захтијева или прими поклон или другу корист или прихвати обећање поклона или друге користи за себе или другога да гласа или не гласа или да гласа у корист или против одређеног лица.

(3) Прихваћени поклон или друга корист одузеће се.

(4) Ако дјело из ст. 1. и 2. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем, казниће се затвором од три мјесеца до пет година.

(5) Ко послије обављених избора или на референдуму позове гласача на одговорност у вези са гласањем или захтијева од њега да каже како је гласао или зашто је гласао или није гласао казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

Поред махинација са бирачким списковима, од великог значаја за изборни инжињеринг је утицај медија под контролом државе на изборне резултате. Колико је у медијима под контролом режима укорењено и распрострањено непоштовања одредбе члана 2. Изборног закона о равноправности свих учесника избора када је у питању изборна пропаганда – не треба посебно појашњавати.

Државна телевизија, као најмоћније оружје у рукама ДПС, привидно постоје у дебатама и осталим емисијама посвећеним изборима своје законске обавезе. Поштују се одребе о бесплатним предизборни. спотовима на ТВЦГ. У питању је само формална делотворност правила о представљању изборних листа. А у суштини, државна телевизија је свих 365 дана у години оруђе у рукама режима. Снага режимског политичког маркетинга лежи у медијима, првенствено у телевизијама. Независне телевизијске станице, ограничене на свим пољима свог делања, нису могле да парирају режиму и да разбију медијски мрак.

Појава друштевних мрежа је донела нешто ново у сфери информсиања. Информације много лакше стрижу до бирача, штампани медији и телевизија су изгубили значајан део свог утицаја. Политичку кампању могуће водити и без великих улагања и власничке контроле над великим редакцијама. У политичком маркетингу сада друштвене мреже, мобилни телефони, компјутери и таблети играју све значајнију улогу.

Да је могуће организовати велике догађаје уз помоћ друштвених мрежа, најбоље показује пример литија и осталих акција на одбрани светиња. Ако режим Мила Ђукановића падне, творци и хероји велике демократске победе у великој мери биће сви они који су на друштвеним мрежама ширили истину и информације које разотркивају све прљаве работе владајуће гарнитуре. Због тога је режим у паничном страху хапсио и због објава на Фејсбук профилима.

Разлог „непобедивости“ Миловог режима лежи и у чињеници да ДПС машинерија најбоље на свету користи такозвану функционерску кампању и државне ресурсе, у циљу партијске промоције и куповине гласова. Запошљавања, кредити, поклони и друге привилегије су врло ефикасан начин да се придобију гласови сиротиње и маргиналних група. Откривање афера и случајева уцена са идејом да се на тај начин прошири резервоар сигурних гласова ДПС и његових сателита,  пут је да се тој пошасти делимично стане на реп. Црна Гора је мала и услед бројних кумовских, рођачких и племенских веза, лако се сазна за продају личних карата, добијање поклона и куповину гласова. Све то треба јавно обелодањивати, али и обавештавати тужилаштво. Јер, у црногорском Кривичном законику, као што је наведено, неовлашћено коришћење државне имовине у изборне сврхе прописано је као посебно кривично дело у члану 193а.

Законодавац је јасан, тако да службено лице које за представљање изборне листе користи или омогући коришћење имовине државних органа, јавних установа, јавних предузећа и фондова, јединица локалне самоуправе и привредних друштава у којима држава има власнички удио, казниће се затвором од шест мјесеци до пет година.

Незаконито финасирање изборне кампање је такође специјалитет и битан фактор у наметању изборне победе ДПС. Афера “коверат” то је само потврдила. Законодавац је у таквим ситуацијма прописао кривично дело под именом – прихватање прилога из забрањених извора, па члан 193в КЗи гласи:

“Одговорно лице у политичком субјекту које је могло и било дужно да зна да средства, прилог или друга корист представљају приход прибављен криминалном дјелатношћу, казниће се затвором до једне године.

Ко учини дјело из става 1. овог члана, а могао је и био дужан да зна да средства, прилог или друга корист представљају приход прибављен криминалном дјелатношћу, казниће се затвором од три мјесеца до пет година.

Прихваћена средства, прилог или друга корист одузеће се.”

Колико на резултате избора утицала чињеница да изборним комисијама и нарочито бирачким одборима раније седели недовољно стручни, незаитересовани и обучени чланови, не треба посебно подсећати. Ситуација да режим увек у Државној комисији има већину гласова и да ће са партијама сателитима и њиховим представницима у Државној изборној комисији сада остварити још већу доминацију, намеће потребу да се боље прати рад Државне изборне комисије и да буде под контролом стручне и обичне јавности, као и непристрасних медија.

Поједине опозиционе листе предузеле су битне кораке у обуци својих чувара кутија. Та охрабрујућа чињеница може бити од битног значаја да се сачува народна воља и победи режим, који је до сада увек у старту започињао изборну трку са 50 хиљада недемократски испослованих гласова!

Са боље обученим и борбенијим опуномоћеним представницима изборних листа у изборним комисијама ефикаснија ће бити и заштитита бирачких права. Проширени састав изборних комисија је битан фактор, зато се више никад не сме занемаривати!

Образовање бирачких одбора не сме бити чист аутоматизам. Поред едукације чланова бирачких одбора, поједине изборне листе предузимају и неке друге планске акције, што је врло охрабрујуће за демократске процесе.

Долазимо и до још једног врлог битног сегмента у изборном инжињерињу – утврђивања броја гласачких листића за поједина бирачка места. То захтева ангажовање обучених стручњака за статистику. Такви људи морају бити професионално ангажовани у изборним штабовима.

Статистичари су битни и код утврђивања броја изашлих бирача, праћења излазности и посебно код утврђивања резултата, сабирања гласова и објављивања коначних резултата. На крађе у статистичкој обради података у великом броју држава без значајније демократске традиције се не обраћа пажња. Тако се долази у ситуацију да званична статистика ради у корист режима без бојазни да ће неко контролисти њен рад.

Неопходно је сакупљати, обрађивати и озбиљно анализирати све информације о раду Државне изборне комисије. Сталном контролом мора се утицати да службе Државне изборне комисије буду довољно професионалне и непристрасне. Битно је озбиљно праћење и провера активности секретара Државне изборне комисије и њихових служби. Њихова активност мора бити под контролом и надзором изборних штабова. Посматрачи морају да седе 24 сата у служби Републичке изборне комисије.

Охрабрује што је овога пута извршена нешто квалитетнија контрола прикупљања потписа бирача који подржавају листе. Откривене су битне злоупотребе у тим поступцима. Нарочито када је у питању подршка изборним листама које су ДПС сателити. Проблем је што нико није одговарао због лажних потписа подршке. Што то није истражено и рашћишено до краја.

У ранијим изборним кампањам ДПС је вешто злоупотребљавао за свој маркетинг испитивања јавног мњења. Овога пута не постоји озбиљна агенција која би могла да се стави у службу ДПС и објави неко фингирано истраживање. Ни у таквим пристрасним истараживањима ДПС не стоји добро!

Остаје врло битно питање како натерати Одбор за праћење рада медија да ради свој посао.

Да би опозиција заштитила своју победу, мора да контролише дистрибуцију и има стални увид над бирачким кутијама и бирачким материјима!

Потребно је у изборним штабовима ангажовати стручњаке који ће надгледати употребу електронских читача на бирачким местима. Они морају помоћи у обради података која стижу са бирачких места. Битно да чувари кутија својим штабовима достављају и копије запасника о раду бирачких одбора.

Да ли се спроводи практична обука чланова бирачких одбора у циљу спречавања крађа и незаконитости на бирачким местима? Тако се често сазнаје за неправилности које доводе до поништаја избора на бирачком месту! Чланови бирачких одбора морају да знају да напишу приговор због уочених неправилности.

Контрола гласања путем писма је од битног значаја, с тим што треба отворити очи и приликом гласања немоћних, старих и болесних ван бирачког места

О утврђивање резултата избора тј. бројању гласова и посебно о њиховој статистичкој обради већ смо говорили. Морају постојати инструкције за чланове бирачких одбора како да врше контролу ових радњи!

Дакле, поред велике излазности и контрола и заштита бирачких права, са циљем заустављања уходане машинерије владајућег режима за изборни инжињеринг, основни су предуслови за победу опзиционих листа и пад најдуговечнијег режима у Европи. Али, и ту није крај брига, Милов режим ће покушати после изборног неуспеха са куповином посланика, па можда и неке целе изборне листе.

АНТРФИЛЕ 1.

Фалсификовање резултата гласања

Члан 192. КЗ

Члан органа за спровођење избора или референдума или друго лице које врши дужности у вези са гласањем, који додавањем или одузимањем гласачких листића или гласова при пребројавању или на други начин измијени број гласачких листића или гласова или објави неистинит резултат гласања, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

АНТРФИЛЕ 2.

Уништавање докумената о гласању

Члан 193. КЗ

(1) Ко уништи, оштети, одузме или прикрије гласачки листић или неки други документ о гласању на изборима или на референдуму, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.

(2) Ако дјело из става 1. овог члана учини члан бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са гласањем, казниће се затвором од три мјесеца до три године.

АНТРФИЛЕ 3.

Тешка дјела против изборних права

Члан 194. КЗ

(1) Ако је усљед дјела из чл. 185, 186, 187, 189, 190, 191, 192. и 193. овог законика дошло до нарушавања јавног реда и мира и угрожавања имовине чија вриједност прелази износ од двадесет хиљада еура или је доведен у опасност живот више лица, учинилац ће се казнити затвором од шест мјесеци до пет година.

(2) Ако је усљед дјела из чл. 185, 186, 187, 189, 190, 191, 192. и 193. овог законика наступила тешка тјелесна повреда неког лица или имовинска штета која прелази износ од четрдесет хиљада еура, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

(3) Ако је усљед дјела из чл. 185, 186, 187, 189, 190, 191, 192. и 193. овог законика наступила смрт једног или више лица, учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година.

Правни савјет ИН4С

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: