Писма са села којег више нема: Готов(о) је
Фото: Д. Миловановић
Пише: Емило Лабудовић
Ноћ је одавно минула поноћ, оросила се и као тежак губер прекрилила све осим сна. Мјесец, велик, округао, завирује кроз прозор и по зиду исијава дугачке правоугаонике који личе на фластере.
Најсвјетлији је управо скинуо вео невиђелице са фотографије са које се твоји деда и бака, доцртани не баш вјештом руком путујућег фотографа и „умјетнка“, осмјехују загледани некуд изван ове собе. Ех, како би се тек осмјехивали да су дочекали ову ноћ. Све што их је газило, сва туга и чемер којима су хранили своје намучене душе, бриге и зебње над нашим одрастањима, падовма, промашајима, сва чамотиња којом су робијали моју робију… све би то ове ноћи било наплаћено и још би и преостало. Будан сам, покривен тишином коју ремети само тон са телевизора који се већ прегријао, покушавам да се приберем, да се, растурен зебњом и ишчекивањем, саберем и вратим себи па да се људски, коначно, обрадујем.
Не могу да ти опишем и дочарам овај осјећај који никако да ме напусти. Као предозиран наркос, отупио за навалу адреналина која из минута у минут плави све већим таласима, лебдим над ивицом која наду дијели од очаја, срећу од туге, узлет од суноврата.
Чујем да је код тебе урнебес. Да град звони од сирена, пјесме и неспутане радости. Радости којом само ваша генерација умије да се радује. А и заслужили сте је. Одавно. Јер, ето, и ти који си рођен кад је све ово почело дорастао си већ до бркова. А да те вечерас у ноћи славља не подсјећам кроз шта смо све прошли и шта смо све претурили преко главе. Али, било је са народом, а са на народом се све лакше трпи. Десанка Максимовић, чијом си поезијом волио да се успављујеш, написала је у једној од својих најљепших пјесама да је „срећа лепа само док се чека“. Да ли? Јер овај тренутак и овај помијешани осјећај среће, слободе и поноса вриједан је живота. Свега чега смо се и чега су нас лишавали све ове године и деценије.
За тренутак сам прекинуо писање јер се на ТВ, коначно, појавио – он. И није морао ни ријеч да каже. Лице му је говорило све. А тек лица оних „соколова“ око њега, оних јастребова који су до јуче грмјели са браника домовине. Грмјели против ваше одмјерене, умне, слободне и на љубави и праштању саздане ријечи. А рекао сам ти да сила може све што хоће али не може докле хоће. Њихова је дотрајала до јуче и као пјена са врха таласа разбила се о стијење свенародног бунта и отпора.
Комеморативна атмосфера и објешени носеви оних око „њега“ посвједочили су да је, уз поноћну таму која им се гнијездила у души и очима, у најужем кругу „породице“, дефинитивно сахрањена једна стварност која је Црну Гору држала ван свих норми и резона вијека у којем јесмо. Глуви и слијепи за зору која је свитала напољу, у никад тиша „два сандука“ положена је и заувијек одложена политика мржње, силе, лоповлука, разбратништва, подјела, безумља… политика оних који су помијешали средства и циљеве и у тој помијешаности и отуђености изгубили компас.
Тешко је одредити цијену нечега што се чекало и за чим се жудјело толико дуго. Само онај који је губио зна да цијени и вреднује изгубљено. А цијена слободе је неисказива. Ко може да процијени напор наших комшија Вуја и Славке, који заједно имају скоро 150 година, болесни и једва покретни, који су јуче пропутовали скоро 300 километара од Брезојевица до Подгорице и назад, да би овој слободи приложили своја два гласа? Ко умије да вреднује балкон једне Јане украшен „тробојком“ у средини која је баш и не мирише, као доказ не толико пркоса колико поноса што је свој први глас приложила овој побједи?
А колико је тек сличних њима који су, не очекујући ништа материјално, улагали и уложили све што имају и немају да би ово јутро било руменије? Све ово ти причам само из страха да се не деси проклетство Миљковићевог питања „да ли ће собода умети да пева као што су сужњи певали о њој“? Не смијеш и не смијете дозволити да изневјерите наде оних који су, ношени вашом одлучншћу, досањали сањано. Знате за све наше грешке, све наше заблуде и промашаје, добро сте савладали све наше пропуштене лекције и одсуствовања са часова историје. Зато, чим се стиша ехо слављеничке пјесме, опљуните шаке, засучите рукаве, па у акцију. Јер ову грађевину коју сте „освојили“ ваља преуредити од темеља.
Глуви је сат, предали су се и одахнули и последњи скептици и своју радост побједе увили у мекано предиво сна. Ја и даље, загледан у мртве очеве очи, јутрос тако пуне сјаја који није само бљесак мјесечине, ћутим своју радост. Радост која је одјек твог и вашег радовања, јер ова побједа припада вама, вашој будућности и вашим визијама. Мрак је, онај најгушћи, онај који најављује зору, али свим својим бићем осјећам да свиће. А ти иди да одспаваш који сат јер ће ти и јер ће вам од данас требати бистра глава и тријезан ум. И, умјесто поздрава, прослеђујем ти поруку једне твоје „исписнице“ Нађе коју сам управо добио: „СРЕЋАН НАМ ПРВИ ДАН ДРУГОГ ДИЈЕЛА НАШИХ ЖИВОТА“!
Буди добар, буди добро и у добру се не понеси.
Прочитајте још:
(ВИДЕО) Сусрет Митрополита Амфилохија и Здравка Кривокапића након ПОБЈЕДЕ: Хвала Богу и народу!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
znam sva odjela ponijet nemozes imas ih mnogo Ali
ponesi onaj djemper I bjezi neokreci se sticicemo te onda
moras u spuz.
Marković kao na opelu, sve mu jasno
ЗАКОН ПОБЈЕДЕ ЈЕ;
ОДРЖАТИ ПОЛОЖАЈ
И ДАЉЕ НАПАДАТИ
ПРОТИВНИКА ДО КОНАЧНОГ
СЛОМА И ПРЕДАЈЕ,
НИКАКО „НЕШТО“? ЧЕКАТИ
И ПРПРЕМАТИ ОДБРАНУ!
НАПАД ПО ПРАВДИ БОГА
ЈЕ ТВРДА ПОБЈЕДА!
ИС ХС ПОБЈЕДА!
Браво Емило! Поздрав за Вуја, Славку, Јану и све људе који допринесоше овом дану слободе!
Ne cuje se nigdje Milova pdgu.na muva Pura Popovic?
Očigledno je da je Zapad u zadnji čas umiješao svoje prste u izbore u Crnoj Gori, a čini mi se i da je glavni izvođač tog projekta Zlatko Vujović, direktor Cemija. Tri uredno posložene opozicione kolone, zakopane ratne sjekire u opoziciji, manje-više, crnogorska ikonografija, kao i ode državi Crnoj Gori. Indikativno je i potenciranje tzv. ekspertske vlade, iako su tri opozicione stranke u prilici da formiraju „svoju“ vladu. Takođe, čudno je da se Državna izborna komisija oglašava tek naredni dan, a izborne pobjednike proglašava agencija, nevladina organizacija, ili, šta li je već, Cemi. Još čudnije je da je DIK, koji je ćutao dvanaest sati, odjednom izašao sa stoprocentnim rezultatima, iako to prebrojavanje traje danima… Najčudnije od svega je što Zlatko Vujović, čiji je posao valjda da broji glasove, govore o ekspertskoj vladi, kao da je on lider opozicije. Očigledno je da je on ključni čovjek zapadnih centara moći… No, dobro, najvažnije je da je nakon 75 godina promijenjena vlast u Crnoj Gori, a meni ništa manje bitnija nije ni činjenica da će Sveta srpska crkva u Crnoj Gori biti sačuvana…
P.S. KLJUČNU ULOGU JE ODIGRALA CRNOGORSKO-PRIMORSKA MITROPOLIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE NA ČELU SA MITROPOLITOM AMFILOHIJEM I VJERUJUĆIM NARODOM… USTALA JE SRPSKA/HRIŠĆANSKA CRNA GORA, I ZAPAD JE JEDNOSTAVNO BIO PRIMORAN DA SE UMIJEŠA U RUŠENJE DPS-a, KOJI JE POKUŠAJEM OTIMANJA CRKVE DIVEO CRNU GORU NA IVICU AMBISA…
P.S. Mislim da su preko zapadnih ambasada u Podgoricu, u ovaj projekat bili umiješani lideri opozicije, pa čak i predsjednik Crne Gore. Zato i ne čudi što je Đukanović, za razliku od pokunjenog premijera Markovića, bio prilično relaksiran na presu… Simptomatična je bila i njegova izjava data nakon što je glasao na svom glasačkom mjestu, da će kulturno priznati poraz, ukoliko do njega dođe…
Nema tu ničega čudnog i misterioznog : NEKO mu je prišapnuo da mirno prihvati poraz! Isti onaj koji mu je pomogao da dođe na vlast, koji ga je održavao na vlasti, sada mu taj isti pomaže da siđe sa vlasti, a da ne slomi vrat!
… Neko mu je još dao i garanciju da ga neće stizati Pravda!
Neko mu je garantovao da ga Crna Gora koju je raskućio neće dovesti do prosjačka štapa i štrikana pulovera!
Neko …
Taj koji je preko njega vladao Crnom Gorom punih trideset godina!
Zašto!? Kako i zbog čega? … Saznati nećemo, najmanja je šteta!
A ovome, jemac vam, neće ni dlaka s glave faliti … Ni onaj sat s ruke.
Takvima kao što je on, i kada im je najgore, dobro im je!
… Jedino je dobro što je i nama dobro kada njega više nemamo na grbači!
A sve, sve ostalo je svjetska ezoterija zakučena iza devet velova.
Nikakve je štete što nikada nećemo doznati sve opskurne detalje njegove tridesetogodišnje vladavine.
… I ovoliko koliko znamo, previše je!
Nesreća sveta su Rotšildi i Rokfeleri i druge feler porodice, koje imaju neograničene pare i neograničenu moć i koji su jači od svake zvanične države.
Samo ako se toj hidri odseče glava koja upravlja dubokom državom, zlo se može pobediti!
Златко Вујовић је обично дрпсовско ђубре.
Милоња је синоћ након што су из дрпса рекли да неће потписати записнике добио позиве из главних западних амбасада. Епилог знамо.
N.N. Da, to je to
Zašto je Kegla (Dudule Marković) oklembesio uši.
A i pitam bratiju sa portala šta je sa Bodinom, Komlenom i Tomovim Radom, ili kojedrugim izmetom!???!?!?!?
запад му није дао зелено светло да украде тај један мандат – и онда је све даље ишло како је ишло – али опозиција греши ако му је заузврат гарантовала безбедност без да одговара пред судовима за криминал, јер ће се за коју годину опет појвити неки нови мило
и да додам – иако је здравко објавио победу око 9 сати – ипак је права објава победе дошла тек 2 сата касније – и није то било у питању бројање гласова – знали су они праве резултате и у 9 сати
То је касно у 9 сати, раније су Милогорци прослављали побједу прије завршерка избора