И сад на лицу носим знамење тајне што ми под кожом бљеска: Добрица Ерић – Знамење
Дуж међе кипе липе. Све ређе приснивам мирис давних кајсија. И што је моје памћење блеђе та слика бива све јаснија.
Добрица Ерић
Знамење
Дуж међе кипе липе.Све ређе
приснивам мирис давних кајсија
И што је моје памћење блеђе
та слика бива све јаснија.
Кућица тесна,кандило несна
и очи пуне тихог блистања
Два бледа лица и љубичица
у позлаћеном раму свитања.
Ту клекох ,оче,и рекох: поче
И сних плод какав још рука не бра
И тада пустих босо сироче
срца на мост најтањег ребра.
И сад на лицу носим знамење
тајне што ми под кожом бљеска
Котрљам уз брег крупно камење
а низ брег ситне ђинђуве песка.
Добрица Ерић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Нијесам ни сам знао, до недавно, да је један од највећих српских пјесника „Високи Стефан“ како су звали Стевана Раичковића, од црногорских Раичковића!
Сад кад се више не бојите од Мила, објавите и којег српског пјесника из Црне Горе: Мома Војводића, Ранка Јововића, Гара Јовановића, Миша Трипковића, Косту Радовића, Небојшу Бошковића, Радојицу Радовића – нећете се ни постидјети, нити огријешити…Има и по који живи, но ко мари за живе !