(ФОТО) Бесрамни покушај дукљанизације официра Краљевине Југославије – Божидара Жугића: Стиховима Радована Бећировића у борбу против Срба!

Јучерашњи сабор ДПС патриота, испуњен шенлучењем, говором мржње и нетрпељивошћу према српском народу, обиљежен је и памфлетистичким порукама на друштвеним мрежама.

Тако су стихови Радована Бећировића Требјешког, посвећени једном од највећих јунака Другог свјетског рата – поручнику Војске Краљевине Југославије Божидару Жугићу, ушли у репертоар антисрпског наратива.

Ријеч је о сљедећим стиховима из пјесме „Витешка схватања“:

Коме није домовина мајка, ту човјека нема ни јунака

Ко се стиди мајчинога млијека, тај ће рђа бити довијека

Божидар Жугић – Обилићем надахнути официр

Поручник Божидар Жугић остаће упамћен као један од најистакнутијих јунака Другог свјетског рата.

У току априлске ратне катастрофе, када је Војска Краљевине Југославије притиснута вишеструко бројнијим и технички супериорнијим непријатељем – присиљена на капитулацију, у селу Гложане крај Бачке Паланке, Жугић се успротивио свој претпостављеном команданту пуковнику Ристићу, који је у том тренутку преговарао о условима полагања оружја са мађарским високим официром.

Свједок овог догађаја био је извјесни мјештанин Штефан Дудок, који је у улози преводиоца, отргао од заборава јунаштво Божидара Жугића:

„Тада нам је пришао један висок, леп поручник, црномањастог лица у пелерини. Прошао је поред постројенх официра, стао испред мађарског команданта и почео да виче на њега: Шта ти хоћеш кукавице? Хоћеш да нас заробиш без борбе? Нисам смео да преводим, чекао сам и гледао унезвереног мађарског официра, који се окренуо према мени и питао: Шта хоће овај поручник? Поручник Жугић се тада окренуо свом команданту: Господине пуковниче, шта ово чините? Ја се не предајем… наставио је да виче: југословенски официр се не предаје, он можесамо да погине! Извадио је из десног џепа шињела пиштољ и пуцао у груди мађарском официру. Истог тренутка са тенка који је обезбеђивао разговор, осути су рафали. Пао сам на земљу, био је хаос, јауци, дозивања…то је последње штосам видео…“.

Такође, истраживачи лика и дјела Божидара Жугића, попут Војислава Бојовића, исцртали су његов професионални и животни портрет, представљајући га као младића који је, као праунук великог војводе Трипка Џаковића, био надахнут Српством још у дјечачким данима, али и касније.

Као дијете волио је за себе да говори да је Милош Обилић, а као средњошколац писао је родољубиве пјесме у листу „Наша искра“.

На Војној академији, Жугић је био један од најбољих у класи, а често је његов лик красио проспекте и рекламне паное гдје је рекламирана ова престижна војна установа. 

Данас, крај моста на ријеци Тари, стоји његов споменик који је подигла његова мајка, унука Трипка Џаковића, Марија Жугић, и то од сопствених средстава, јер комунистичке власти нису хтјеле да подигну споменик Жугићу који је био декларисани српски патриота и монархиста.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: