Извештај, извињење и амнестија

Пише: Јован Пјешчић

Извjештај

Коалициона власт у Будви је најавила поништавање свих одлука које су донијели незаконито и насилно постављени ,,органи“ ОКГ грађана са Словенске плаже. На питање зашто поништавати донијете одлуке, одговор је прилично једноставан – ако би се одлукама нове скупштине конвалидирале незаконите одлуке, то би створило лош преседан да се из насиља може родити право.

И иако ће примарни задатак нове и старе законите власти у Будви бити рјешавање економских питања, постоји једна ствар неекономске природе коју би ваљало по конституисању опослити.

Ријеч је о састављању извјештаја којим би се констатовало безакоње и насиље, којем су становници и легално изабрани органи Општине Будва, били изложени од стране ДПС-а претходних пар мјесеци. Сврха извјештаја (који би нпр. могао бити саставни дио извјештаја о раду предсједника Општине и органа локалне управе и служби) јесте да се чињенично документују ти догађаји.

За сам извјештај битне су чињенице и имена одговорних појединаца који су учествовали у поменутом безакоњу и насиљу (управна инспекција, директор Службеног листа, врхушка Управе полиције и врхушка будванске полицијске станице, чланови окг са Словенске плаже, залутали месија Дивановић, власник и чланови приватних обезбјеђења итд.), као и посљедичном наношењу штете правима и имовини грађана и Општине.

Извињење

По формирању нове власти на републичком нивоу, постоји потреба да се нови носиоци власти у име Републике Црне Горе извине свим људима који су трпјели насиље од стране узурпираних државних органа, а поготово оно насиље по доношењу апартхејд Закона о слободи вјеросиповјести.
То може бити пар реченица од неколико минута пред камерама или пар реченица у ауторском тексту, али постоји потреба да се то учини.

Није ријеч о правном питању, јер би контрааргумент ,,заштитника државе“ и џепа Богом даних ДПС тајкуна био да се тиме оштећеним грађанима даје муниција да туже државу (такви заштитници кад им се помене случај ,,Лименка“ пребацају разговор на Другу њемачку лигу), што је донекле тачно. Ипак, сваки грађанин који је био жртва државне тортуре и дискриминације има право на одштету од државе (нпр. сва војна лица која је због своје српске националности безумни Бошковић шиканирао, евентуално сва лица која су селективно кажњавана због непридржавања мјера Министарства здравља, итд.) без обзира да ли ће неки носилац државне власти то да констатује или не.

Суштина тог извињења је психолошке природе. У ових 30 година владе безумног Ђукановића и његове свите се накупило много рана и ожиљака на душама великог броја људи који су трпјели неправду. Довољно је прочитати неки од следећих дивних текстова (овај, овај и мада старији и овај) и препознати у њима неког свог члана породице, комшију, познаника, који је чекајући дан када за запослење његовог дјетета неће требати чланска ДПС-а, отишао Богу на истину или трбухом за крухом у далеки свијет.
Искрено извињење је ситан али важан корак у правом смјеру.

Амнестија

Правосудни органи Црне Горе су затрпани прекршајним и кривичним поступцима против свештеника СПЦ, слободно-мислећих грађана, опозиционара (нпр. прогон господина Краповића), покретаним у великом броју након доношења апартхејд Закона о слободи вјероисповјести и наступања вирусне пандемије, а чији је суштински циљ био шиканирање поменутих група људи.

Изврстан примјер јесте кривични поступак који државни тужилац Славенко Смоловић води против суграђанина Радована Ракочевића, „због кривичног дјела“ изазивање панике и нереда, „извршеног“ тиме што је Ракочевић пренио на свом фејсбук профилу текст таблоидних новина „Ало“. Само у том поступку Смоловић свједочи да није достојан положаја било које државне функције а камоли државног тужиоца, јер измишљеном оптужницом шиканира господина Ракочевића, прави материјалну штету држави (трошкови адвоката Ракочевића коју ће држава сносити), троши паре пореских обвезника и вријеме и рад тужилаштва и суда.

Ако прочитате жалбу тужиоца Смоловића на првостепену ослобађајућу пресуду и занемарите неписменост неког ко је државни тужилац („с тога“), остаћете запањени правним вратоломијама поменутог (ненаступање посљедице и незнање оптуженог о истинитости су по Смоловићу контрадикторни разлози, постојање панике код грађана Смоловић „доказује“ чињеницом броја заражених, предлаже „извођење доказа“ саслушањем лица које је оставило коментар на фејсбуку како би се утврдило да ли је наступила паника код тог лица, итд.)
Потребно растерећење правосудних органа би се могло постићи доношењем закона о амнестији, који би се односио на поменуте политички мотивисане кривичне и прекршајне поступке.

Амнестија би омогућила органима полиције, државног тужилаштва и судства да се ослободе баласта започетих политичких прогона и да се посвете обављању свог посла, поготово у домену привредног криминала и одговорности тајкуна који су „штитили државу“ тако што су је у безброј афера до изнемоглости пљачкали.

Опција је, која и не мора бити спроведена, да се и оним грађанима који су прогоњени врате средства која су им наплаћена по основу изречених новчаних казни у политички мотивисаним кривичним и прекршајним поступцима у којима су прогоњени од стране узурпатора државних функција. И ту нажалост има доста примјера, од којих су можда најрепрезентативнији примјери безакоња:

–  новчано кажњавање господина Милије Горановића за коментар на интернету којим је грубо увриједио носиоца безакоња Вељовића, а који није ни знао да је увријеђен;
–  крађа телефона, пребијање а потом и безумно новчано кажњавање младог Будванина Ђорђа Ђурашковића од стране судије за прекршаје Марка Ђукановића, јер је „по мишљењу судије“ вријеђао службена лица која су га покрала и пребила (о догађају имају два видео снимка, али судија Ђукановић изгледа живи на Венери).

Сваки од предложених корака, поред практичних користи за правни и друштвени систем, има за циљ и обезбјеђивање бар пар мрвица правде. А тога су се људи ужељели.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: