Недјељна поука илити Созерцаније

Пише: Булатовић И. Богић

Лакше је побјећи и у џунглу, срести се са звијерима лицем у лице, суочити се са сурлама, очњацима и канџама, него се суочити са собом! Нема мјеста ишчуђавању ни осуди. Колико год да звучи апсурдно: Мило, то смо ми!

У палој природи човјека, у његовој себичној, нарцисоидној слици свијета, у његовом доживљају да је он на једној страни, а сви и све на другој, да све што важи за мене, не мора да важи и за другога, све што припада мени, не мора (не мора, каткад и најчешће и не смије) да прирпада другоме… најприродније је сакрити се иза дрвета и пуцати пролазницима у леђа! Зато се Бог и обраћа паломе човјеку: „Који се не одрекне свега што посједује, не може бити Мој ученик“! Одреци се свега и пођи за Мном! Пођи за Мном у Пустињу, на Гору, у Шуму… И од тада, од те изговорене ријечи Господње, свијет се дијели на оне који то покушавају, који одричу се пале природе, одмећу се у „сиромаштво“, одмећу се у „ самоћу“, одмећу се у „немоћ“ и остају без „свега“ и оне који срљају и спремни су покорити свијет, али нијесу себе, спремни промијенити природу, али не и своју рђаву нарав, спремни отићи у шуму дубоку у којој би сачували своју тужну маску шумскога чудовишта, а не са себе скинули све и стали пред Огледало, пригрлили Поглед Творца!

Нероне, послушај Сенеку!!! Вјеруј старом комити!!!

Пуне већ су шуме Свете Горе које бране Црну Гору! Тијесно је у пустињама Египта, рецимо, око Манастира Свете Катарине! Пуно је тамо потомака, предака нашијех са Дрине, оних који се одметнули од скупих сатова и пригрлили сунчанике и пјешчанике. Препуне горе оних који са кладенаца Божијих, Опијени испијају Дом Перињон Духа, препуне су и улице невидљивих опанака који стижу тамо гдје не може мајбах! Па, хајдемо у Шуме! У Пустиње, хајдемо! Да бранимо Слободу! Да отресемо се од свих маски и лажних моћи. Да утихнемо ко јагањци, да пробудимо се ко врапци. Да ожеднимо ко дјеца, да заситимо се ко птице! Да окруже нас они који нас воле, а не они којима смо платили да нас штите и забављају, па нас напуштају након првог кашњења.

Хајдемо у Шуму! Одавно нас Она чека! Не она шума крвопија, но Господња Гора! Ево, преко 2000 година, а ми је се тек сада сјећамо! Ми, крвници Њени којима је вазда хладно! Намјесто да угријемо се Хладом Њеним!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: