Отаљавање

Пише: Булатовић И. Богић

У свему што је радила и ради, одлазећа власт се није много оптерећивала гласовима савјести и суштином. Све је отаљавала, све је радила реда ради – да нам очи замаже и да има некакво покриће пред Менторима којима се спрдала иза леђа. Да их подсјетимо: Ментори и Дипломатски корови нијесу магарећи хорови!

О билансима успјеха и стања тек ће се причати и тиме ће се, ако Бог да, бавити Експерти! Нама је интересантније и приступачније, рецимо, да се осврнемо на то како истински компромитујућим снимцима, које је прилагала и давала нам на увид нека политичка и друштвена алтернатива, неки невладин сектор или просто, храбри грађани; снимцима који говоре о озбиљним тортурама, кршењима људских права, озбиљним повредама части, угледа и људских слобода, о озбиљним корупцијама и скандалима, злочинима, они данас, они одлазећи, док пропадају у живо блато сопственога брлога, нејако и немушто им супротстављају аудио и видео записе са приватних прослава. Са актерима који немају ни политичку, ни институционалну, ни грађанску моћ. Супротстављају им спонтана, непосредна, братска, рођачка и кумовска окупљања и мисле како будућој власти чине штету. А заправо штету чине „само“ неписаном правилу и кодексу укусног медијског креирања и понашања, који каже да медијски садржај не би требало да буде претрпан и оптерећен ријалити снимцима из свакодневног живота, из слободног времена, из креативне доколице, из интимног „скровишта“ људи који долазе из јавног сектора. Није проблем што је главна медијска тема Царевићев однос према Цркви, а у општинским, јавним просторијама. О томе можемо да разговарамо и расправљамо, да водимо друштвено – корисни дијалог, али је и те како проблем оптеретити медије са темом: коју пјесму и како је изводио неки оркестар на приватном слављу који је поштовани и изврсни Предсједник будванске општине организовао у слободно вријеме. Милионским преварама, снимцима батињањапоштених грађана Будве, убиствима и истинском терору треба супротставити, рецимо, једну лијепу, родољубиву пјесму која је, притом, од слабо обавијештеног новинара- коментатора, именована погрешним именом. Ово је само један примјер из мора примјера гдје одлазећа власт, кроз своје медијске послушнике и беспризорнике нам поручује да исто је убијати новинаре, полицијске колеге, не судити убицама, паковати снимке, фотомонтирати и подметати, пребијати Епископе, упадати без налога и одобрења у куће, палити новинарска возила, (о шверцу нећемо) и на слави рецитовати, рецимо, „Плаву гробницу“ (јер море свуда и увијек мирише на Крф, Видо и Крв!), од аутора који је, притом, пореклом Црногорац; вољети Дучића из одступничке фазе, попити кафу са свештеником, или скромно вечерати са кумом, братом, пријатељем, познаником који је заклети антикомуниста и који је, притом, због политичких ставова и због начина на који се борио да их спроведе и удјене у тада актуелне, југословенске политичке токове, и робијао!

Биједно је данас новој политичкој позицији тражити длаку у јајету, а не видјети брвно у оку своме! Али ово је само, за надати се, наставак пута примитивизма ка политичкој трулежи и забораву!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: