Што нам се уистину догодило

Пише: Ранко Рајковић

Све је почело када је Предсједник Црне Горе ријешио да се ухвати у коштац не само са изазовима 21. вијека већ и са укупном црногорском историјом. Као што то обично и бива кренуо је од датума.
„Од 292.000 (800 година x 365 дана = 292.000 датума) расположивих датума за своју регистрацију Митроплија црногорско-приморска Српске православне цркве изабрала је баш онај, први датум у расположивом временском низу. Што мислите зашто је то урадила? Да би с висине гледала на све наше датуме. Да они остану старији од нас, да се сјећају и када смо се ми родили и ко је помагао на порођају, и што је најгоре да прикажу како се народ на њих ослањао сво вријеме док није било нас и нашег партијског програма.

Свима нам је јасно да је избор датума подмукло смишљен с једним јединим циљем, да се напакости нашем државном пројекту рекао је Предсједник својим најближим сарадницима на састанку организованом поводом припреме стратегије за нове изборе на којима је намјеравао побиједити једанаести пут заредом.

Већ сјутрадан, Предсједник је поручио Цркви да је разочаран њеним избором датума и да се то мора промијенити.
Наши извори кажу да је Предсједник захтијевао од Цркве да се по налогу државе суочи са својом прошлошћу и одустане од ње. Убрзо послије Предсједникове поруке отпочели су преговори с Црквом о брисању њене прошлости. Преговори су текли у савршено мирној и конструктивној атмосфери.
Наши извори кажу да је за то заслужан Предсједник који је црквеним великодостојницима већ на првом састанку очитао буквицу.
„Што сте мислили? Изабрали сте да будете ту 800 година у нади да вам нећу саопштити да сам разочаран и вашим присуством и вашим радом. Док ја са својим сарадницима по читав дан из свог радног кабинета коригујем пропусте историје ви стотинама година шурујете с вјерујућим народом без икаквих идентитетских и економских резултата. Е неће моћи. Искрено говорећи губим стрпљење. Дошао је дан одлуке. Донијећу закон о домаћој, идентитетској вјероисповијести и о приливу страних инвестиција“
Великодостојници су ћутали погледа упртог у небо и крстили се, што је Предсједника додатно разбијеснило.

„Залуд вам толика историја када је неоперативна. Моја историја је иновативна. Моја историја је гламур. Моја историја је шик. Моја историја прати савремене трендове. Узалуд вам и коалиција с Богом и с народом. Моја коалиција је моћнија. Овјерио сам је на званичним мјестима, код високих међународних организација и код међународних нотара.“ наставио је Предсједник “Можда сте Богу драги и мили а народу подобни, али то вам не даје право да спорите међународне нотарске послове”
Великодостојници се почеше крстити лијевом руком.
”Немојте ни покушати пребацити тему с десне на лијеву страну“, неумољиво је наставио Предсједник.
Наши извори тврде да се већ тада монаштво намјеравало повући у цркве и манастире а свештенство закључати у своје станове и куће док Предсједника не прође љутња али је он продужио још жешће.

„Нијесам дошао узалуд. Немам намјеру још једном губити вријеме с вама. Данас решавам проблем. Иселићу вас. Већину ћу и депортовати. Нећете ми више тјерати стране инвеститоре. По закону који ће Скупштина већ сјутра усвојити цркве и манастири постају моји“

Црквени великодостојници, свештенство и монаштво осјетише да је Предсједник способан и за много више. Забринуше се за народ. Што ако Предсједник одлучи да депортује и народ. Коме ће цркве служити?
Да не би још више разљутили Предсједника који се припремао на пут за Мајами гдје је намјеравао прославити Нову годину, прву Нову годину Нове црквене ере, великодостојници одлучише да се заједно с народом помоле за ум, срећу и здравље свих, од самог Предсједника до свих оних које Предсједник кани иселити и депортовати.

Помолиће се и за цркве и за манастире и за крстионице и за реликвије да по новом Предсједниковом закону не буду поново похаране што се током њиховог хиљадугодишњег трајања више пута дешавало.
Предсједник оде у Мајами. Црквени великодостојници изађоше на улице градова Црне Горе не би ли га под црквеним заставама, уз духовне пјесме и молитве дугим литијским ходом умилостивили да им да рок и макар до Божића не потпише закон.
Наши извори тврде да је Предсједник из Америке пустио и у правни и у економски промет и закон и црквене некретнине поручујући „Ако се руља до мог повратка не разиђе с улица завешћу ванредно стање ако треба и за следећих 800 година па ћемо онда видјети чији ће датум бити старији“
Ово не записујемо да би икоме приписали кривицу, али заиста осјећамо обавезу да подсјетимо грађане Црне Горе како је све почело и што се уистину догодило прије августовских избора 2020. године у којима се, како каже Предсједник – Црква на недопустив и безочан начин умијешала у борбу за свој опстанак.

Напомена:

Овом политичком сатиром покушао сам другачијим језиком и описом ствари приказати друштвену узбурканост у којој живимо и која непотребно поларизује и исцрпљује снаге политички супротстављених страна гурајући их у дерњаву и надвикивање, исказану нажалост увијек истим нимало култивисаним језиком. Ова сатира не пледира да објасни историјске изворе сукоба и понуди решења за његово превазилажење већ да једноставно из једног необичног угла обезбиједи људима различитих идеологија и опредјељења поглед искоса на оно што се у друштву дешава. Ово је осврт на актере избора и на њихово поимање избора, на оно што се дешавало прије избора 2020 и на оно како се данас тумаче резултати избора. Био бих срећан када би у Црној Гори било више политичке сатире и када би она долазила из разних (идеолошких или политичких) перспектива и табора (идентитетски различитих).
Сатира омекшава атмосферу у којој ће се лакше превазићи проблеми, отпасти пријетње и увреде и покушати донијети решења. Сатира над увесељава. Хуморно откупљује бијес из наших душа макар накратко.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: